Ko će kupiti Komercijalnu banku?

Ministarstvo finansija saopštilo je juče da je rok 16. decembar, javno otvaranje obavezujućih ponuda biće istog dana, a do produženja je došlo na zahtev učesnika u postupku da bi se dobilo što više kvalitetnih ponuda.

Komercijalna banka je od utorka ponovo u većinskom vlasništvu Srbije. Na Beogradskoj berzi otkupljeno je 34,58 odsto akcija za unapred ugovoreni iznos od 217 miliona evra. Ceo program je deo dogovorenog paketa „put-opcije”, koji je preciziran pre 13 godina. U junu je otkupljeno 6,89 odsto kapitala pa država sada ima 83 odsto akcija te banke, dok 17 odsto imaju privatni akcionari.

Prodavac, odnosno država, tako je učinila ono što se od nje očekivalo, a sada su na redu kupci. Od više kandidata ostala su četiri – tri banke: Rajfajzen iz Austrije, domaća AIK banka i NLB iz Slovenije, kao i američki investicioni fond „Riplvud advajzers” u vlasništvu biznismena Tima Kolinsa. Ranije se kao kupac pominjala mađarska grupa OTP, ali nakon kupovine Vojvođanske banke nisu više zainteresovani.

Da li je pravi trenutak

O tome da li je baš sada pravi trenutak za prodaju Komercijalne banke profesor na Ekonomskom fakultetu u Bogradu dr Milojko Arsić kaže:

– Država, svakako, treba da izađe iz vlasništa u Komercijalnoj banci – navodi on. – Ukoliko nema odgovarajućeg strateškog partnera, treba razmisliti i o drugim opcijama. Banka bi se putem Beogradske berze mogla ponuditi na prodaju sitnijim domaćim investitorima.

Računa se da bi se Komercijalna banka mogla prodati za 450 miliona evra. Po onome što se može čuti, za nju toliko nudi NLB. Štedljiviji su u AIK banci, koja je, kako se čuje, spremna da izbroji 430 miliona evra, dok je Rajfajzen banka nezvanično izašla sa sumom od 390 miliona evra.

Komercijalna banka je druga po aktivi u Srbiji, ubedljivo prva po štednji i odlično pokriva tržište Srbije s 202 poslovnice. U banci radi  više od 3.000 radnika, a dobro je pokrivena i privreda pošto portfolio sadrži 100.000 pravnih lica. Ta finansijska kuća može se pohvaliti dobrim poslovanjem jer je na kraju prošle godine ostvarila dobit vrednu 71 milion evra. Osim sprskog tržišta, budući vlasnik dobija šanasu za širenje i van Srbije – u Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru – pošto filijale posluju u Banjaluci i Podgorici.

Prodaja Komercijalne banke zvanično je počela još u oktobru 2018. godine, kada je raspisan poziv za izbor privatizacionog savetnika. Ta kuća prodaje se u okviru aranžmana dogovorenog s MMF-om, odnosno oni smatraju da je privatizacija ključni element reforme srpskog finansijskog sistema. Ukoliko se nađe odgovarajući strateški partner, u vlasništvu države će ostati samo banka Poštanska štedionica.

D. Vujošević