Od početka godine ubijeno 28 žena, potrebno prijaviti nasilje

Učesnici tribine podsetili su da su tokom prošle godine ubijene 34 žene, i da u 27 slučajeva nije bilo ranije prijave nasilja i istakli da je najveći problem upravo nedovoljno prijavljvanje nasilja.

Kao najveće probleme za prijavljivanje nasilja u porodici naveli su finansije i to što žrtva nema hrabrosti da učini prvi korak ka rešavanju tog slučaja.

"Najveći problem je što žene nemaju dovoljno hrabrosti da prijave nasilnika, iz mnogobrojnih razloga, a prvi su ekonomski, prema kome smatraju da moraju da ostanu tu gde jesu. To je pogrešan kontekst", izjavila je gradska sekretarka za socijalnu zaštitu i članica Saveta za rodnu ravnopravnost grada Beograda, Nataša Stanisavljević.

Dodala je da je cilj da u Srbiji više ne bude nijedne ubijene žene.

"Važno je da znamo šta svako od nas može da učini po pitanju nasilja nad ženama, koje nikako nije privatna stvar koju treba zataškivati, već ozbiljna društvena tema, koja kreće samim pozivom", rekla je Stanisavljević.

Kako kaže, Zakon o borbi protiv nasilja koji je donet pre tri godine je omogućio i anonimno prijavljivanje, koje nije upotrebljeno u dovoljnoj meri u praksi.

"Za prethodne dve godine doneto je 28 000 hitnih mera, svakodnevno se radi na slucajevima nasilja i još jednom pozivam da prijavite nasilje, jer ćete imati podršku", rekla je Stanisavljević.

Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu, Vesna Stanojević rekla je da savetovalište godišnje prima 3.000 poziva, da su napravljeni pomaci, ali da je još uvek veliki problem što žrtve opraštaju nasilje i što se ponovo vraćaju nasilniku.

"One dobijaju komplimente nakon što pretrpe nasilje, pa određen broj njih ne vidi da su žrtve nasilja. Nakon što pretrpe nasilje, one čak i iz Sigurne kuće obnavljaju kontakte sa nasilnicima", rekla je Stanojević.

Ona je dodala da nikako ne treba da kritikujemo one žene koje ne prijavljuju nasilje, jer su one najčesće u strahu.

"Postoji mnogo žena koje nemaju podršku svoje porodice, kada su primorane da ostanu u braku, i to moramo da promenimo, da otvorimo svest", rekla je Stanojević.

Tamara Abazović, specijalni pedagog Gradskog centra za socijalni rad u odeljenju Rakovica, istakla je da je takođe bitno da se obrati pažnja na početak samog nasilja, koje mnoge žrtve ne prepoznaju.

"Kontrola telefona, ljubomora, stalno ispitivanje, vređanje su samo neki od početnih oblika nasilja koje žene trpe od nasilnika", rekla je Abazović i dodala da je to stvar slabosti nasilnika, i da u najvećem broju slučajeva nije povezan sa samom žrtvom.

Abazović je posebno istakla da treba prijaviti nasilje, čak kada postoji i malo dokaza za to, ali i ukazala na lažne prijave nasilja.

"Vrlo je važno da znamo da lažna prijava nasilja predstavlja nasilje nad žrtvom koja se prijavljuje. Ovo je jako bitan segment praćenja slučajeva nasilja", rekla je Abazović.

Zaključak današnje tribine je da je najvažnije da se žrtve odluče za korak prijavljivanja nasilja i da je neophodno da kao društvo razumemo da pitanje nasilja nad ženama predstavlja ozbiljnu društvenu tematiku, kojom čitava zajednica treba da se bavi.