HEROJ ULICE Ljupka Ilišević - Žena zlatnih ruku i borbenog duha

Ohrabrujuće je poznavati ljude koje je, uprkos sklonostima, život odveo na potpuno drugačiji put, a oni su kroz sve prošli jednako uspešno, kao da oduvek žele upravo time da se bave. Ljupka Ilišević (65) rođena je Begečanka, od svoje šeste godine živi u Futogu, supruga je i majka, i jedna od osnivačica Udruženja žena

„Kreativni studio“ Futog. Kreativnost je, čini se, oduvek bila njeno drugo ime, te je tim putem nastavila čim se penzionisala. O njenoj ličnosti, ipak, najkonkretnije i najlepše je rekla komšinica i prijateljica Gordana Jenko, prijavivši Ljupku na konkurs „Heroj ulice“.

– Žena izuzetnog karaktera, vredna, harizmatična i duhovita – ne štedi emocije Gordana. – Ona je žena zlatnih ruku – od pletenja, tkanja, šivenja, preko slikanja, dekupaža, do oslikavanja na svili. Njena borbenost se ogleda i u tome što je zvezda vodilja u Udruženju žena u Futogu. Osim vrednih ruku, Ljupka je izuzetna domaćica, supruga i majka. Komšinica koja je tu za dobar savet, radost i tugu. Uživanje je poznavati takvu osobu, vrednu svakog poštovanja, a čast je biti u njenoj blizini.

Ljupka Ilišević jedna je od osnivačica Udruženja žena „Kreativni studio“ u Futogu. Okupile su se pre deset godina, dobile podršku i prostor Kulturnog centra „Mladost“ i ponedeljkom i sredom tu se bave tkanjem.

– Pozivam sve generacije da nas posete, to je prilika da vide i nauče nešto novo – poručuje Ljupka. – Manje bi posvećivali pažnju različitim televizijskim sadržajima. Recimo, ja ne gledam serije, pogotovo ne reprize. Kad se ne bavim kreativnim radom, rešavam ukrštene reči i čitam. Najviše volim klasike, pogotovo ruske, kao i istorijske knjige.

Ljupka Ilišević ugostila je ekipu lista „Dnevnik“ u svom domu, toplom kutku koji već na prvi pogled svedoči o svemu što je komšinica rekla. Zidovi su popunjeni delima na kojima se vidi priroda, koju Ljupka najviše voli da slika. Voda, cveće, prozori, terase i mostovi su njeni najčešći motivi. Čim se iz hodnika uđe u kuću, na uskom zidu s desne strane, među ostalima, nalazi se delo koje Ljupka posebno predstavlja.

– Na slici je stari novosadski prozor, slikala sam ga prema jednoj fotografiji, a inače volim prozore – objašnjava ona. – Ta slika se našla u izboru moje prve samostalne izložbe u Begeču, a tada sam rekla: „Prozori idu u svet!“ i ta slika je, nakon toga, otišla u Budimpeštu na izložbu. Imala sam još nekoliko lepih slika novosadskih terasa, njih sam prodala.

Sklonost ka likovnom izražavanju Ljupka je otkrila još kao devojčica.

– Sve što radim, počela sam još u osnovnoj školi, oduvek me je intresovalo likovno, kao i društvene nauke – seća se Ljupka. – Slikala sam vodenim bojama na formatu bloka broj pet i kad god uradim nekoliko crteža, poređala bih ih po sobi, i to su bile moje izložbe. Sedela sam i posmatrala taj prizor, i tada sam rekla da ću jednog dana imati svoju samostalnu izložbu.

Roditelji su želeli da upiše Srednju medicinsku, a Ljupkina želja je bila Umetnička škola. Međutim, nije uspela, vajarstvo je bilo prepreka, te je upisala i završila Poljoprivrednu školu.

– Na brzinu sam se udala i ništa nije bilo od daljih planova u umetnosti – kaže Ljupka. – Imala sam sreću da se s 21 godinu zaposlim u Vodoprivrednom društvu, gde sam radila 38 godina. Na taj način sam „prebolela“ umetnost. Ozbiljnije sam počela da slikam za vreme bombardovanja 1999. godine. Zacrtala sam sebi da ću, kad budem uradila 50 slika, napraviti samostalnu izložbu, prva da bude u rodnom Begeču. To sam i ostvarila. U početku svoja dela nisam želela da prodajem, ali kad ih se nakupilo, pristala sam, mada mi to ni sada nije prioritet. Sve radim samo zato što hoću, ne opterećujem se.

Od vodenih boja, preko ulja na platnu, Ljupka Ilišević počela je da slika i na svili. Imala je deset samostalnih izložbi, a na koliko je kolektivnih učestvovala, ne može da se seti. Rado se odazove gde god je pozovu, izlagala je i u Srbiji i u inostranstvu, ali najčešće u Novom Sadu i okolini. Usput je počela da se bavi štrikanjem, heklanjem i tkanjem. Značajne nagrade, sva tri mesta, ponela je s manifestacije „Dunavski vez“ u Bačkoj Palanci, na kojoj je učestvovala sedmu godinu zaredom.

Konkurs „Heroj ulice”, koji organizuju list „Dnevnik”, „Novosadska televizija” i „Kolor pres grupa”, otvoren je do 15. decembra. Svi sugrađani koji poznaju ili u svom komšiluku imaju nekoga ko nešto čini za sreću drugih, bavi se nečim zanimljivim, human je, brine o starijima ili im pomaže, zbrinjava i hrani životinje, ili nekoga koga deca mnogo vole, mogu ih prijaviti na imejl-adresu herojulice021­gmail.com.

– Kako sam uspela sve da savladam? Nešto posmatram kako drugi rade, nešto sam pratila preko interneta i, što je najvažnije, uvek sam imala podršku, ali i pomoć supruga i ćerke. Suprug mi najviše pomaže time što voli da kuva – priznaje Ljupka uz osmeh. – Osim toga, voli da peca, tako da svako ima svoje zadovoljstvo, pa se i tu razumemo. Ja volim da otkrivam nešto novo, ne mogu stalno isto da radim. Mnogo toga sam naučila zahvaljujući internetu. Slikam isključivo kod kuće i radim noću.

U čemu je tajna povezivanja svih aktivnosti s privatnim životom – pitanje je koje se u takvim primerima često postavlja.

– Ne znam šta bih rekla, valjda me sve to ispunjava. Ne trošim vreme na prazne priče po komšiluku, suprug i ja obično prošetamo pored Dunava. Moram da priznam da nisam posebno vezana ni za decu, ni za komšije. Mog supruga deca više vole, ali sa svima sam dobra. Znaju ljudi da sam uvek tu za sve što im treba. A kad sam pročitala kako me je Goca predstavila, rasplakala sam se. Lep je osećaj zaista, nisam imala utisak da sam sve to postigla – zaključila je Ljupka Ilišević.       

B. Pavković

Foto: S. Šušnjević