Kazna do tri miliona za slanje tarantule i semena marihuane poštom

Ono što se pazari, ne iznosi se iz radnje već kupac čeka da mu paket stigne na kućnu adresu. Tako poštanskim kanalima putuju kozmetički preparati, ali i mobilni telefoni i slična tehnička roba, knjige, odeća i obuća. Uopšte, s novim mogućnostima prodaje poštanski saobraćaj dobio je na intenzitetu, a to zahteva nova pravila. Od juče je u Srbiji počela primena novog Zakona o poštanskim uslugama. Novi propis usklađen je sa zakonodavstvom Evropske unije, aktima Svetskog poštanskog saveza i zahtevima Svetske trgovinske organizacije. Sada je povećana odgovornost operatera za štetu na pošiljkama.

Jedna od bitnih novina odnosi se na evidentiranja broja lične isprave pošiljaoca prilikom prijema vrednosnih i otkupnih pošiljki. To nije uneto u zakon uzalud jer šanse koje pruža e-trgovina koriste se i za slanje pošiljki koje su zakonom zabranjene. Primeri govore sami za sebe: tako su iz Mađarske u Sentu poslate male tarantule, iz Perua sušeno voće garnirano kokainom, rezani duvan stiže sa svih strana. Stizali su i preparirani aligatori, žive zmije. Seme indijske konoplje bilo je sakriveno između CD-a. Heroin iz Brazila bio je sakriven u dečjim cipelicama. U kovertima i paketićima često bude novac, ali i drago kamenje, nakit od plemenitih metala. Do sada su, po našim propisima, jedino carinici imali pravo da otvore i prekontrolišu pakete i spreče dostavu ili slanje ukoliko se sadržaj kosi sa zakonom. Ukoliko se pak radi o krivičnim delima, o svemu se obaveštavaju MUP i Tužilaštvo i oni dalje pokreću postupak. Novi zakon takođe predviđa kazne, i to od 10.000 dinara do tri miliona.

Novi zakon je predvideo i da se težna pisma smanji sa 100 grama na 50. Ostale poštanske usluge obuhvataju prijem, preradu i prevoz i uručenje paketa mase od deset kilograma u domaćem poštanskom saobraćaju kao i istu težinu u međunarodnom. Osim toga, tarifirane su i dodatne usluge.

Osim propisa vezanih za poštanski saobraćaj, oblast legalnog prometa kod nas je regulisana zakonima o trgovini, o elektronskoj trgovini, o zaštiti potrošača i o oglašavanju. U Ministarstvu trgovine, telekomunikacija i turizma kažu da je kod nas donet zakonski okvir koji omogućava obavljanje i razvoj tog oblika trgovine. Tržišna inspekcija  tokom redovnih kontrola proverava poslovanje lica koja su registrovana. Kontrole se obavljaju po planu koji se zasniva na utvrđenom stanju u oblasti inspekcijskog nadzora i proceni rizika.

Roba koja se prodaje putem elektronske trgovine mora da ispunjava ista pravila kao i u trgovinama gde se kupac i prodavac fizički susreću.

Iz Ministarstva trgovine upozoravaju potrošače na to da budu obazrivi kada naručuju robu elektronskim putem. Najbitnije je da utvrde da robu kupuju preko registrovanih prodavaca. Trgovac koji je registrovan, odnosno upisan u registar, obavezan je da postupka u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim običajima. Kupovinom kod registrovanih trgovaca potrošač ima pravo da dobije informaciju koja mu je neophodna te da učini pravi izbor. Ima pravo da odustane od kupovine na daljinu bez navođenja razloga te da u roku do četrnaest dana od dana prijema robu vrati ili uloži reklamaciju.

Iz Ministarstva trgovine naglašavaju da im se dešava da prilikom kontrole imaju problem da idetifikuju lica koja prodaju robu ili oglašavaju prodaju putem interneta. Takođe, dešava se da na sajtovima koji nude robu nedostaju propisani podaci, i to, recimo, o pravu na odustank od od kupovine a u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, tako da pri kupovini u tim radnjama treba biti obazriv čak i kada se ne naručuje tarantula, pištolj ili nešto slično, gde je veći deo prometa regulisan u Krivičnom zakonu.

D. Vujošević