Vršac kroz više projekata podstiče inkluziju Roma
VRŠAC: Kao primer dobre prakse u pružanju usluga socijalne pomoći, Grad Vršac nedavno je potpisao Sporazum o saradnji sa gradovima i opštinama u okviru pilot projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji”, koji implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Takođe, na putu su i da realizuju dva projekta u oblasti zapošljavanja pripadnika romske nacionalne zajednice, a koje finansira Evropska unija, budući da je 58 odsto romske populacije nezaposleno i evidentirano pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
- Prošle godine je Grad Vršac potpisao sporazum o saradnji sa Salnom konferencijom gradova i opština i dobio sveobuhvatni paket podrške za izradu i unapređenje strateških, finansijskih i institucionalnih mehanizama za sprovođenje mera inkluzije Roma i Romkinja - objašnjava koordinatorka za romska pitanja Odeljenja za društvene delatnosti Grada Vršca Alisa Šajn. - Tako je operativni plan za 2019. godinu budžetiran od Grada 600.000 dinara i isto toliko je Stalna konferencija gradova i opština izdvojila za realizaciju aktivnosti po tom planu.
Od ukupnog broja stanovništva na teritoriji opštine Vršac, 2,36 odsto njih čine pripadnici romske nacionalne zajednice. Najviše njih živi na obodima grada i u selima, dok imaju i svoje naselje Balata. Kako bi predstavnici nadležnih institucija prepoznali realne potrebe svojih sugrađana, sredinom prošle godine formiran je mobilni tim koji na terenu rešava sve probleme i potrebe romske populacije.
- Kao mobilni tim, sredinom juna upisivali smo decu u predškolsku ustanovu na terenu, dakle popunjavali smo sa roditeljima obrazce i savetovali ih da upisuju decu - navodi Šajn. - Svake godine imamo sve više upisane dece u predškolsku ustanovu i osnovnu školu. Takođe, pokušavamo na sve načine da uvedemo romski jezik kao izborni predmet u školama, budući da na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača imamo katedru na romskom jeziku, po čemu smo jedinstveni u Evropi.
I kada je reč o segmentu zdravlja, situacija je sve bolja jer, otkako mobilni tim postoji, više nema romske dece koja nisu vakcinisana. Najveći problem je i dalje u oblasti stanovanja, kao i kada je reč o (ne)zaposlenosti.
- Preko Stalne konferencije gradova i opština u okviru programa Evropske unije za podršku inkluziji Roma dobili smo projekat koji se tiče njihovog zapošljavanja, tako da organizujemo obuke za frizerke, šminkerke, varioce, zidare, gerontodomaćice, kao i hranitelje jer neki Romi žive u dosta dobrim uslovima, pa imamo ideju da deca na taj način ostaju u svojoj kulturi i tradiciji - ističe naša sagovornica.
Kao problem se javlja i to što mnogi Romi dobijaju socijalnu pomoć, te kao da su zavisni od nje, pa nisu ni dovoljno motivisani da je se odreknu i počnu da rade.
- Još uvek mapiramo njihove potrebe na osnovu čega ćemo raditi obuke. Takođe, i GIZ-ov projekat se isto tiče zapošljavanja. Držimo i radionice sa roditeljima o važnosti redovne nastave za njihovu decu.
L. Radlovački