Ove godine prodato 115.000 polovnjaka, a polovina starija od 14 godina

Ipak, procenjuje se da je na to najverovatnije uticalo to što su nova kola kupovale kompanije. Prodato je 26.500 vozila, a najprodavaniji su „škode” i „fijati”.

Budući da je kupovna moć građana Srbije mala, na domaćem tržištu je mnogo onih koji nude polovna vozila, i tu se beleži veliki uvoz. Uvoz polovnih automobila, po rečima generalnog sekretara Srpske asocijacije uvoznika novih vozila Bobana Nikolića, ima stalan trend rasta i svake godine veći je više od deset odsto. On ističe da je uvoz polovnjaka nekontrolisan i da se uvoze vozila stara od oko 14 do oko 19 godina, s euro3 motorima, koji imaju veliku emisiju izduvnih gasova i negativno utiču na kvalitet životne sredine.

– Za prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prodato oko 30.000 novih automobila i oko 115.000 polovnih, od kojih je oko 50 odsto starije od 14 godina i pod haubom su motori euro3 generacije – kaže Nikolić. – Na vozilima starim od 14 do 19 godina teško je izmeriti emisiju izduvnih gasova, ali je jasno da ona veoma visoka. Standardi o emisiji tih gasova sve su oštriji i pravila govore da ona neće smeti da pređe 100 grama CO2 po kilometru, što znači da će proizvođači u miksu proizvodnje morati da ga dostignu jer će u suprotnom plaćati velike kazne koje se po modelu kreću od milion evra.

Nikolić naglašava da je neophodno da se zabrani uvoz tako starih vozila u Srbiju jer će to imati pozitivan uticaj na životnu okolinu, i napominje da su to zemlje u okruženju već uradile.

– Bosna i Hercegovina i Crna Gora zabranile su uvoz vozila s euro3 i euro4 motorima, a u Hrvatskoj se već odavno prilikom uvoza polovnjaka plaća taksa po emisiji izduvnih gasova pa je sigurno da uvoznicima nije u interesu da uvoze stara vozila – ukazuje Nikolić.

Da bi se smanjilo zagađenje, u mnogim gradovima u Evropi zabranjen je saobraćaj vozilima s dizel-motorima, a sve je više hibridnih i onih koja koriste električnu energiju. Takvih vozila na našim putevima je malo, a da bi ih bilo više, ukazuje Nikolić, potrebno je, uz bolju infrastrukturu, napraviti nekoliko koraka. 

– Naša asocijacija se zalaže za to da se prilikom kupovne tih vozila obezbede olakšice, poput onih koje su postojale u nekim zemljama – pri kupovini električnih vozila bile su na više godina i do čak 10.000 evra. U Srbiji takvih olakšica nema, a jedino što se spominje je da se od sledeće godine planira ukidanje takse na upotrebu vozila. To, izvesno je, neće doprineti pospešivanju podaje tih vozila jer je reč o simboličnim iznosima od 1.200 do 5.000 dinara pri registraciji. Da bi se u Srbiji poboljšala prodaja hibridnih vozila, prodavci novih su odobravali popuste, što je dalo rezultat pošto su ti automobili počeli više da se kupuju – kaže Nikolić.

Da se polovna vozila prodaju, povrđuju u Auto-centru „Karuzo” u Novom Sadu, gde se potvrđuje i to da prodavci polovnjaka i te kako vode računa o tome kakva vozila nude. U tom centru se, po rečima menayera prodaje Dragana Topalova, mogu kupiti samo vozila koja nisu starija od pet godina, a kupci se najčešće odlučuju za „folksvagen”, „pežo”, „škodu”, „reno”, „sitroen”.

– Vozila u našoj ponudi – a napominjem da uvozimo isključivo vozila do pet godina starosti, odnosno one s genracijom motora euro5 ili euro6 – dobro se prodaju – kaže Topalov. – Prosečno se  mesečno proda desetak automobila, a cene zavise od godišta proizvodnje, pređene kilometraže, nivoa opreme...

Nikolić ukazuje na to da kupovinu vozila ne treba posmatrati samo kroz prizmu kupovne moći već kao pitanje – da li je važan kvalitet životne sredine i budućnost ili je izbor nešto drugo.

– Neophodno je da se zabrani uvoz starih vozila i smanji emisija izduvnih gasova i tako pozitivno utiče na zdravlje svih građana naše zemlje. U Srbiji ima oko 2.500.000 ukupno registrovanih vozila i ne treba previše objašnjavati da se svi građani, uz uvoz vozila s motorima euro3 i euro4 generacije, suočavaju s velikim problemom – izuzetno zagađenim vazduhom, pre svega u velikim gradovima, u šta smo se mogli uveriti poslednjih dana.

D. Mlađenović