Više žena studira IT, a manje zarađuju

Ipak u digitalnom sektoru kod nas, ali i u Evropi i širom sveta, muška dominacija je i dalje prisutna. Programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković objašnjavajući rezultate istraživanja “Rodna nit digitalnog preduzetništva: Smernice za ekonomsko osnaživanje žena u ekonomijama znanja”, koje je sprovedeno od novembra prošle do maja ove godine, kaže za “Dnevnik” da postoje značajne razlike između muškaraca i žena angažovanih putem digitalnih platformi, pre svega u pogledu vrste posla koje obavljaju i visine novčane naknade koju primaju, kao i u pogledu sklonosti ka regulisanju svog pravnog satusa na digitalnom tržištu rada.

- Naime, muškarci su prisutniji na digitalnim platformama od žena i dominiraju u oblasti sa većom zaradom kao što  su kreativne industrije i pružanje IT usluga i u proseku zarađuju tri puta više nego žene. S druge strane, žene su pretežno zaposlene na delatnostima koje su manje plaćene i za koje je potreban niži stepen kvalifikacije, kao što su pružanje birotehničkih usluga, unos podataka, pisanje i prevođenje, gde je iznos bruto zarade skoro duplo manji nego u kreativnim industrijama, marektingu i naročito u IT-u – kaže Branka Anđelković.

Naša sagovornica dodaje da su platne razlike između žena i muškaraca u digitalnom svetu  prisutne nezavisno od pravnog statusa , pa tako muškarci čije poslovanje nije pravno regulisano zarađuju duplo više od žena istog statusa, dok preduzetnci paušalci zarađuju tri puta više od žena. Takođe, dodaje, istraživanje je pokazalo da žene radije ostaju neregistrovane ili se odlučuju da porez plaćaju kao fizička lica.

- Na osnovu ovih rezultata možemo da zaključimo da u domenu plata digitalno preduzetništvo ponavlja obrazac klasičnog preduzetništva što direktno upućuje na rodnu diskriminaciju – ističe Branka Anđelković.

Na pitanje koji je motiv žena za angažovanje na digitalnim platformama, Branka Anđelković odgovara da istraživanje pokazuje da su žene pođednako motivisane za digitalno preduzetništvo kao i muškarci i da generalno imaju pozitivan stav o njemu.

- Žene koje su učestovale u istraživanju izrazile su spremnost da se edukuju, usavršavaju i da stiču znanja i veštine koje bi doprinele njihovom ličnom i profesionalnom razvoju. One redovno prate stručne sadržaje u oblasti poslovanja, razmenjuju informacije i iskustva sa drugim onlajn frilenserima i frilenserkama, kontaktiraju potencijalne klijente na platformama i pohađaju stručne kurseve. Ovakav pristup razvoju ljudskog kapitala u skladu je sa zahtevima globalnog tržišta rada kako u tradicionalnom tako i u digitalnom okruženju, koje zahteva fleksibilnost i gde su promene u ponudi i potražnji veština veoma brze – ocenjuje Branka Anđelković.

Žene preduzenice su spremne da preuzmu rizik za digitalno preduzetništvo i to u istoj meri u kojoj to čine i muškarci. Osnovni problem sa kojima se one, ali i muškarci, susreću na digitalnom tržištu rada su pravne i administrativne prirode i uključuju nerazvijen sistem poreskih olakšica, nepristupačno finansijsko tržište, kao i problem sa finansijskim poslovanjem, odnos sa bankama, odsustvo informacija i nejasnoće u domenu finansijskih transakcija.

- Ograničenje offline sveta sputavaju razvoj digitalnog preduzetništva, naročito kada je u pitanju potreba za regulisanjem statusa. Sklonost digitalnih radnika i radnica neregulisanja statusa ogledalo je očekivanja i straha u pogledu nepovoljnih zakonskih rešenja po pitanju regulisanja statusa i mogućnost pristupa sistemu socijalne zaštite, a manje izraz odabira paušalog modeliteta kao željene pravne forme – objašnjava Branka Anđelković.- Žene su u većem broju slučajeva u istraživanju navele neizvesnost i nesigurnost zaposlenja kao jedan od rizika koji ih sprečava da uzmu aktivniju ulogu na digitalnom tržištu rada, dok nedostatak profesionalnih veština i znanja predstavlja problem i za muškarce i za žene. Ipak, uprkos evidetnim razlikama u pogledu primanja između muškaraca i žene, preprekama sa kojima se suočavaju i rizicima kojima su izložene, žene nisu obeshrabrene i nisu manje preduzetne od muškaraca.

U pogledu motivacije žene ispitanice visoko vrednuju i mogućnost usavrašavanja postojećih i sticanja novih veština, ukazuje Branka Anđelković.

- Za mnoge angažman putem digitalnih platformi predstavlja način da prevaziđu problem sa kojima se susreću na oflajn tržištu rada. Na primer, 82 odsto ispitanica navelo je kao motiv potrebu za flaksibilnijim načinom rada, 49 odsto žena motivisano je potrebnom za sticanje novih veština, dok 45 odsto ima potrebu za dodatnim prihodima. U svetlu ovih nalaza važno je napomenuti da motivi za prevazilaženje nedostatka tradicionalnog tržišta rada nisu ekonomske prirode, već se tiču ostvarivanja boljih profesionalnih šansi i dostojanstvenog radnog okruženja – napomenula je Branka Anđelković.

         Ljubinka Malešević