Trivan: Zaštitićemo građane od buke

To će biti jedini ubedljivi način da zaštitimo ljude od buke, poručio je Trivan i objasnio da će inspektori imati specijalne uređaje koji na licu mesta mogu meriti buku.

Zakon će biti promenjen tako što će, za razliku od dosadašnje prakse, inspektori, bez obzira kako se zovu, da li je to komunalna milicija ili inspektori životne sredine, biti sertifikovani kao pojedinci da mogu da mere buku, a ne kao do sada kao institucije, kaže Trivan.

Naveo je da važeći zakon nije dovoljno jasan i precizan i ne pruža instrumente da se građani zaštite od buke.

Ministar je napomenuo da će se ostaviti određeni period da se akustički izoluju objekti, kako bi njihovi vlasnici svoju delatnost i dalje mogli da obavljaju, ali da time ne ugrožavaju svoj komšiluk.

On je naglasio da je buka akutni problem, a hroničan u naseljenim mestima.

Mi nismo svesni koliko buka utiče na naše živote i naročito od onih posebnih mesta gde je ekstremno velika buka tokom dana, pogotovo noću gde građani ne mogu normalno da spavaju i žive, rekao je Trivan.

Upitan o saobraćajnoj buci i tome da li će novim zakonskim rešenjima od buke biti zaštićeni i građani koji žive pored auto-puta, Trivan je rekao da je saobraćajna buka u gradovima složen problem koji se rešava na jedan drugi način.

Najpre su tu zvučne barijere, zatim vrsta asfalta, odnosno podloge kojom se krećemo, vrsta guma koje koristimo, ali isto tako je važna i vrsta motora, rekao je Trivan i naveo da se taj kompleksan problem na Zapadu rešava na taj način.

Ministar je naveo da Srbija tek treba da dođe do tog nivoa, da se u međuvremenu odmah rešava ono što je akutno i hronično i najviše smeta građanima, a potom će se rešavati taj problem tako što će se podizati neki standarde za koje će biti potrebno vreme.

Trivan je, pre dolaska u Ministarstvo životne sredine, bio je gradski sekretar za zaštitu životne sredine, a kako je ispričao, građani Beograda se najčešće žale na buku iz ugostiteljskih zona, ali i na buku na najvećim saobraćajnim raskrsnicama.

Na saobraćajnim raskrsnicama zaista imate ozbiljnu buku, da ne spominjem tunel, Despota Stefana, centar Zemuna i one tačke u Beogradu gde ima najviše lokala koji proizvode buku od muzike, kaže Trivan.

U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine kažu za Tanjug da sprovode Program merenja nivoa buke u životnoj sredini na teritoriji Beograda tako da su merenja obavljena na 35 mernih mesta, u dva ciklusa, prolećni i letnji.

Najviše vrednosti su izmerene u toku letnjeg perioda kada je sezona muzike na otvorenom prostoru, kao sto su koncerti, glasna muzika iz bašti kafića i splavova, ali i u toku zimskog perioda iz zatvorenih prostora, u kafića i noćnih klubova.

Na sajtu grada Beograda, na stranici Sekretarijata, objavljuju se rezultati merenja.

Na pitanje kolike su prihvatljive granice buke u gradskim sredinama, navode da je u toku izrada Akustičkog zoniranja Beograda, a dok se taj posao ne završi koriste informacije o nameni prostora.

Tako je, na primer, za područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, kulturno-istorijske lokalitete i velike parkove najviši dozvoljeni nivo spoljne buke za dan 50 decibela, a za noć 40 decibela.

Za stambena područja najviši dozvoljeni nivo spoljne buke za dan je 55 decibela, a za noć 45 decibela, dok su za, na primer, gradski centar, zanatsku, trgovačku, administrativno-upravnu zonu sa stanovima, zonu duž auto-puteva, magistralnih i gradskih saobraćajnica najviši dozvoljeni nivo spoljne buke za dan 65 decibela, a za noć 55 decibela.