Kineske veštine ći gong i tai či protiv stresa

Jin i jang – nedeljiva celina, ravnoteža dve suprotnosti. Ći gong i tai či su kineske veštine koje nas uče da živimo u skladu sa prirodom.

Da bi se došlo do harmonije, mora da se postigne balans. To su postigle Nada Sekulić i Valentina Šljivić. Nada je profesorka antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i instruktor tai čija. Ovom veštinom bavi se više od deset godina i za nju to je način života. Fascinirana kineskim borilačkim veštinama u Kini je boravila godinu i po dana i učila. Kaze, vežbala je od devet do deset sati dnevno, i od svog učitelja naučila je i neke kineske mudrosti.

“Mudrost shvataju kao osobinu tela, ako vi ne umete da poznajete svoje telo, ako vi ne umete da diđete i ako ne umete zdravo da se hranite vi ne možete da budete mudar čovek“, kaže Nada Sekulić, profesorka antropologije i instruktorka tai čia.

Valentina je po struci diplomirani ekonomista i odlaskom na prvi trening ći gonga shvatila je da želi da to bude njeno životno opredeljenje. Put učenja je bio dug, ali posle 15 godina je, kako kaže, stres na poslu zamenila ovom veštinom i pronašla svoju oazu mira.

„Učila sam kako da primenim ovu veštinu u svakodnevnom životu. To nisu samo pokreti koje mi ponavljamo, to su životne situacije koje nam se dešavaju i kako da odgovaramo na te životne situacije, sa blagošću , mirom u sebi, osmehom, strpljenjem“, izjavila je Valentina Šljivić.

Osnovu tai čia i ći gonga čine tri blaga koje ljudi imaju, a to su telo, energija i svest. Kada uspostavite sklad između ta tri elementa, znači da ste savladali drevne veštine.

„Koren zdravlja je u fleksibilnosti, tako da se osnova sistema treninga sastoji u razvijanju mira, stabilnosti, ukorenjenosti i u razvijanju fleksibinosti i toka svesti“, rekla je Nada Sekulić.

„Usporavaju nas i osvešćuju nas da vidimo šta se dešava oko nas. Uglavnom ljudi koji puno žure od tačke A do tačke B, ne mogu da vide šta se dešava oko njih, a oni koji se kreću polako, stići će sve na vreme“, dodaje Valentina.

U Srbiji ove dve veštine priznaje Ministarstvo zdravlja kao dopunski vid terapije. „Od treće, četvrte godine sam imala astmu i od Kine je više nemam. Moje zdravlje je izuzetno poboljšano i fizički kapaciteti su se izuzetno poboljšali“, ispričala je Nada. „Nema više prepiranja, nekih nezadovoljstava u odnosu sa drugim ljudima i situacijama koje nam se životno nameću“, dodala je Valentina.

Poboljšavaju se koncentracija i pamćenje, smanjuje se stres i ima još mnogo koristi od meditativnih vežbi, o čemu postoje naučni dokazi, kaže doktor medicine i joga-instruktor Tatjana Matković. „Mi takođe od ovakvog vida vežbanja imamo i sve one koristi koje imamo od fizičkog vežbanja. Naglasila bih da i od samih tehnika disanja imamo koristi vežbanja, i svi oni se prepliću međusobno. Dakle benefiti su na respipratornom traktu, kardiovaskularnom, tu je bolja prokrvljenost, čitav organizam je zdraviji i snažniji“, kaže Tatjana Matković, doktor medicine i sertifikovana instruktorka joge Joga saveza Srbije.

Ne možemo da pobegnemo na vrh planine da meditiramo i budemo u miru sa sobom, ali ovde gde živimo u gužvi, panici i jurnjavi možemo da hodamo sporije. Put od hiljadu milja počinje prvim korakom.