Supervulkan Jelouston preti kataklizmom
Ostati na američkom kontinentu značilo bi da nema šansi za preživljavanje, a pobeći na drugi kraj sveta značilo bi boriti se za zadnje ostatke hrane.
Ako već do sada nije bilo dovoljno kataklizmi za zabrinutost, nedavno objavljena knjiga vratila je još jednu užasnu mogućnost u središte pažnje javnosti. Između ostalih katastrofa, „End tajms“ Brajan Volša ističe erupciju supervulkana Jelouston u Sjedinjenim Američkim Državama kao događaj koji bi mogao da uništi veliki deo čovečanstva, prenosi Ekspres pisanje Big tinka a javlja Sputnjik.
Vulkan Jelouston u Vajomingu je poslednji put imao erupciju pre 640.000 godina. Niko ne može sa sigurnošću znati kada će ponovno eksplodirati, ali po nekim merenjima to već sada može da se dogodi u bilo kojem trenutku.
Kad se to dogodi, može se računati na to da će erupcija u atmosferu izbaciti 240 kubnih kilometara kamenja, prašine i pepela, kao što se to dogodilo tokom poslednje velike erupcije. Izbio bi takav tok magme koji bi zatrpao područje u krugu od 60 kilometara. Delovi saveznih država Kolorado, Vajoming i Juta završili bi zatrpani s jednim metrom pepela. Cela prostranstva Srednjeg zapada bila bi prekrivena sa desetak centimetara takvog pepela.
A ako to zvuči kao užasna vest, onda treba znati i to da bi u atmosferu iz takvog vulkana pokuljalo toliko prašine i otrovnih gasova poput sumpor-monoksida da bi cela planeta bila obmotana gustim oblakom koji bi odbijao sunčevu svetlost. Došlo bi do dramatično brzog hlađenja cele planete i klima bi po celom svetu bila radikalno promenjena najmanje nekoliko godina.
Poljoprivreda bi bila uništena, raspale bi se elektroenergetske mreže. Bez sunčeve svetlosti, bez toplote i bez hrane nastupio bi opšti pomor života na Zemlji, pa tako i ljudi. Kako navodi Brajan Volš u svojoj knjizi, izveštaj Evropske fondacije za nauku o ekstremnim geološkim opasnostima iz 2015. godine nazvao je to što bi moglo da se dogodi „najvećom katastrofom od početka civilizovanog života na Zemlji“.
Doktor Jirži Žaba, geolog sa Univerziteta u Šleskoj u Katovicama, bio je još određeniji. Izjavio je u jednom intervjuu da procenjuje da bi oko pet milijardi ljudi pomrlo od gladi „usled dejstva klimatskih promena“. Ako Jelouston eksplodira, kaže on, jedini način za bar nekakvu šansu za preživljavanje bilo bi bekstvo iz Severne Amerike.
Brajan Volš ovakav scenario naziva, bez preterivanja, „egzistencijalnim rizikom“ i za SAD i za ceo svet. On piše da se stručnjaci za rizik opstanka čovečanstva u velikoj meri slažu da su supervulkani, kojih širom planete ima 20, prirodna pretnja koja predstavlja najveći uzrok mogućeg nestanka čovečanstva.
A kad bi se takva erupcija supervulkana Jelouston mogla dogoditi?
U istoimenom Nacionalnom parku godišnje se zabeleži oko 3.000 manjih potresa, ali su katastrofalne eksplozije retke.
Osim takozvane „erupcije Lava Krika“ pre 640.000 godina, vulkan je u svojoj punoj silini eksplodirao pre 1,3 miliona i 2,1 miliona godina, što znači da se može očekivati da između erupcija prođe između 660.000 i 800.000 godina. Sve dalje je stvar je matematike. Ako je poslednja velika erupcija bila pre 640.000 godina...
Volš zato smatra da treba izdvajati više novca za proučavanje vulkana. Trenutno američka uprava za bezbednost avionskog saobraćaja troši oko sedam milijardi dolara godišnje, dok programi za proučavanje vulkana, koji imaju potencijal da unište skoro ceo svet, dobijaju neverovatnih 22 miliona američkih dolara.