SNEŽANA RADOJIČIĆ Jedina žena nomad iz Srbije

Njoj je normalno da je na biciklu ili u pokretu svakodnevno i da razmišlja u toku dana koliko kilometara treba da pređe, šta će jesti i gde će prenoćiti. Na svom putu piše i blog, a autor je i nekoliko knjiga o svojim putešestvijama, kao i vodiča za kampovanje, među kojima je najpoznatija “Zakotrljaj me oko sveta”, zbog koje je održala i mnoge tribine kod nas u punim amfiteatrima.

Trenutno se prevode njene knjige, a svakako ima priče koje treba ceo svet da čuje. Ljude zanima nomadski život, a Snežana je jedina iz naše države koja takav život i živi.Pre dva dana završila je svoju šetnju po Fruškoj gori, na kojoj joj se jednu deonicu pridružila i autorka ovog teksta.

Snežana je u najmanju ruku nesvakidašnja. Nasmejana, otvorena, vedra, uporna i hrabra, srećna što je izabrala život koji je ispunjava, iako taj život uopšte nije lak; napritiv, može se reći da je izuzetno naporan.Snežana na leđima nosi ruksak od 11 kilograma, bez hrane i vode.

- Ponela sam zimsku opremu, jer je uveče stvarno hladno u šumi. Kada sam pešačila Kamino de Santijago u Španiji, nisam imala tu opremu i smrzavala sam se svake noći. Sada sam primpremljena i toplo mi je noću - kaže Snežana koja je letos prošla celu rutu puta hodočašća u Španiji dugu 1.000 kilometara za šta joj je trebalo 40 dana. Ovaj put je produžila do Fisgere, odnosno “kraja sveta” kako se nekad verovalo, zbog humanitarne akcije za decu koju je organizovala. Kamino de Santijago je jedna od tri najpoznatije hodočasničke rute na svetu, to je put Svetog Jakova koji mogu da pešače i deca, ali i ljudi od 80 godina.

Šator joj teži svega 900 grama, iako je zimski, a podlogu trenutno čeka da joj stigne upola lakša za “hajking”, dok koristi zimsku i tešku koja je za bicikli i nije za planinarenje (svako ko je pročitao knjigu “Zakotrljaj me oko sveta” znaće Snežanine muke oko prve podloge koja joj nije bila “dobar drug” na putu).

Snežana je potpuno oduševljena Fruškom gorom, obišla je i manastir Sveta Petka kod Berkasova, a kako ističe najlepši doček imala je u Petkovici.

- Fruška gora je idealna da se na njoj napravi ista priča kao na Kaminu, pošto su staze dosta dobro obeležene, ima propusta, ali to se može popraviti. Ponekad se staze presecaju sa asfaltnim putem, što nije obeleženo, ali sam hodajući došla na ideju, imajući u vidu činjenicu da Fruška gora ima 17 starih manastira između kojih se može napraviti hodočasnička ruta, gde ne bi bio presudan religiozni motiv, već da su ljudi u prirodi i da šetaju. Fruška gora ima 200 kilometara staza i mogle bi se organizovati jednodnevne, ali i višednevne rute sa prenoćištem, što sam predložila Turističkoj organizaciji Vojvodine - priča Snežana.

Njena ruta pod nazivom “Srpski Atos” počela je 8, a završila se 18. oktobra. Tokom puta sastala se i sa beočinskim đacima koji prate njeno putovanje oko sveta i sa kojima je hodala deo rute prema Vrdniku.

Put je počeo iz Sremskih Karlovaca, odakle je Snežana išla do manastira Velika Remeta, drugog dana destinacija je bila Krušedol, Grgeteg, Staro Hopovo, da bi prespavala kod tornja na Iriškom vencu.

- Putujem baš spartanski i navikla sam da sam nenaspavana, jer uveče ili rano ujutru pišem i blog. Odlučila sam se da obiđem Frušku goru za desetak dana i da putujem nekim  prosečnim tempom, što je oko 15 kilometara dnevno, i to može svako. Uz posete manastirima, prirodi, selima, kada bi ova ruta postala popularna, sigurno bi oživela i sela, seoski turizam i privreda - smatra Snežana  Radojičić. -Tako bi se uključili i meštani sa privatnim smeštajem i tura bi bila interesantna kako našim ljudima, tako i strancima. Manastiri bi mogli da otvore konake, što se naplaćuje. U Španiji u manastirima smo konakovali i smeštaj je koštao deset evra noćenje, a znali su da stave i 50 kreveta u jednu spavaonicu.

Glavna bi bila ruta gde se obilaze svi manastiri peške.

- Sigurna sam da bi to bio pun pogodak - kaže Snežana, koja je nakon Starog Hopova, posetila i Novo Hopovo, izvor Zvečan, na kom je kampovala, da bi narednu noć, nakon obilaska mnastira Rakovac, spavala u Beočinu kod prijatelja Vese Jevrosimovića.

Želela je da nađe i Isposnicu uklesanu u steni, ali je zbog lošeg obeležavanja nije pronašla.

- Na ruti može da se hoda jedan ili deset dana, a to zavisi i od smeštajnih kapaciteta. Na Fruškoj gori svakako može da se vidi puno tradicije, kulture, zanimljivih priča, ali je do sada urađeno pola posla - kaže Radojičić, sa kojom sam se našla petog dana puta kod manastira Beočin, odakle je nastavila ka manastiru Vrdnik i Jasku.

Narednog dana posetila je Malu Remetu, Bešenovo, izvor Svetog Đurđa, da bi idućeg dana nastavila do Šišatovca i Petkovice.

Do Kuveždina je išla pet kilometara preko njiva, a sutradan videla i Vizić, da bi opet kroz njive išla od Erdevika do Privine Glave i putovanje završila u Šidu.

- Potrebno je samo malo napora da se to osmisli i poveže. Da su mi samo dali kanticu boje i četku, sama bi obeležila staze - kaže kroz smeh Snežana, koja je uverena da bi puno turista došlo da obiđe fruškogorske manastire.

Uskoro velika tura po Latinskoj Americi

Snežana Radojičić obišla je 43 zemlje do sada na biciklu; u novembru kreće na veliku turu po Latinskoj Americi koja će trajati dve godine i u kojoj će još obići deset zemalja. Ne misli da je nezgodno kada je žena sama na putu, ali je svakako teže ženi kada sama putuje nego muškarcu i mora biti jako oprezna. Otkako putuje potpuno sama, bez partnera sa kojim se u početku otisnula u ovu avanturu, mnogo joj više ljudi prilazi, nudi joj smeštaj, hranu... Najveći utisak na nju je ostavila “planeta” Japan.

Po svim statistikama, ona ističe, da je smisao pešačenja Kamina de Santijaga, da bi ljudi imali vremena za sebe.

- Ljudi idu na takva pešačenja da razmisle o životu, sami ili sa porodicom, to navode kao najčešći razlog, što se može proveriti na Internetu. Žele da izađu iz zone komfora, a prednost Fruške gore za razliku od Kamina je taj što vama ne treba više od deset dana da sve obiđete, jer najveći luksuz kad je reč o Kaminu je izdvojiti vreme, tačnije 40 dana koliko je potrebno za hodočašće - priča Radojičić. - Za Frušku goru je potrebno deset dana. Neko ko je brži može i za pet dana to da uradi. Razlozi za šetnju su i avanturizam, kao i spiritualni momenat, druženje, neki se odlučuju na put da upoznaju nove ljude, ali i da smršaju, najmanje ljudi šeta iz religioznih razloga.

Ruta u Španiji je bila aktuelna u srednjem veku, pa je zamrla, da bi španska turistička organizacija napravila od toga turističku atrakciju.

Primera radi, na putu za Santijago 250.000 ljudi je hodočastilo prošle godine.

Maša Stakić