Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Edukativne video-igre i aplikacije za decu i od dece

18.10.2019. 11:45 11:49
Piše:
Foto: pixabay.com

Hteli mi to ili ne, ceo svet je postao „mobilan”, u čemu ne zaostaje ni najmlađi naraštaj, te je uobičajeno da se sa udžbenicima, priborom i užinom u školsku torbu pakuje i – telefon.

Da li ih treba potpuno zabraniti jer remete čas ili nastavnici, svrsishodnim korišćenjem, ipak mogu navesti vodu na svoju vodenicu?

Prednost današnjih džepnih sokoćala, koja dostižu kapacitete personalnog računara, te pružaju pristup raznim izvorima podataka bilo gde na planeti, mogla bi se iskoristiti u izvođenju nastave. Posebno kada se ima u vidu da Ministarstvo prosvete, u eri digitalizacije školstva, to ne bi koštalo ni dinara – navodi se u naučnom radu „Korišćenje mobilnog telefona u nastavi” Gabora Korošija i Petera Esteleckog, nastalom na temelju istraživanja u opštinama Senta, Kanjiža, Bečej, Sombor, Subotica, Apatin, Kovačica, Bačka Topola i Novi Sad. Hotimični uzorak od 455 učenika i 49 nastavnika ukazao je na osetnu razliku u mišljenju između onih koji sede za klupom i katedrom, te pokazao da naši nastavnici istinski ne prepoznaju mogućnosti novih tehnologija. Dok su prosvetari ocenili da učenici svoje pametne telefone koriste za hvatanje beležaka u tek 27 odsto slučajeva, 72,2 odsto mladih od 15 do 18 godina ih je demantovalo, smatrajući u sličnom procentu da je to dobra baza za prikupljanje korisnih informacija, ali, na žalost nastavnika, i za korišćenje umesto puškica. Preko 40 odsto učenika svrhu je našlo u širenju znanja i istraživanju, a nešto više od 50 odsto u utvrđivanju gradiva tokom pauza između časova.

Prema rečima Radoslave Konjević, osnivača prvog letnjeg kompjuterskog kampa za decu u Srbiji „Komp kamp”, kombinacija predavanja i upotrebe mobilnih uređaja, iz aspekta razvoja i motivisanosti učenika, uz inventivnost prosvetnog kadra, može sigurno dati dobre rezultate.


Udžbenici sa QR kodovima i na jezicima manjina

Kako bi osavremenilo svoja izdanja, novosadsko odeljenje Zavoda za udžbenike je ove školske godine pripremilo interaktivne dodatke na slovačkom i mađarskom jeziku. Tako čitanke za peti razred imaju poseban format dat u obliku QR kodova, malih crno-belih slika koje pomoću jednostavne i besplatne aplikacije u mobilnim telefonima vode do željenog linka. Preko kodova učenici mogu da čuju umetničke interpretacije datih ili dopunskih tekstova, pogledaju video ili dobiju dodatne informacije o obrađivanom gradivu i na taj način šire vidike.


– I kod nas su dostupne edukativne video-igre i aplikacije za različite predmete: za srpski jezik „Vučilo – Dolina magičnih reči”, za upoznavanje sveta oko sebe i savladavanje čitanja i pisanja „Zabavno učenje za decu”, te više njih za engleski i nemački jezik – navodi ona. – U našem kampu deca prave edukativne video-igre za geografiju, biologiju i matematiku, te čine prve korake u kreiranju sopstvenih mobilnih aplikacija. Cilj rada je da ovladaju novim alatima i softverima kako bi računar upotrebljavali u korisne svrhe, a ne samo za igranje, odlazak na Džoutube ili za četovanje. Sa svojih 65 godina, mogu reći da razumem i mlađu i stariju generaciju. S tim u vezi, veoma cenim rad na poboljšanju i usavršavanju novih mogućnosti u obrazovanju koje sprovodi „Obrazovno-kreativni centar”. Njihovi seminari pomažu kadrovima u prosveti ne samo da razumeju potrebne alate, tok rada i praksu koja se traži u savremenom dobu, već se osvrću i na psihološke aspekte onog što čini uspešnog edukatora. 

Pošto 12 godina radi u neformalnom obrazovanju sa decom uzrasta od 8 do 15 godina, naša sagovornica uradila je kratku anketu među poznanicima-profesorima, koja je pokazala njihovu kreativnost i obučenost da decu uvedu u svet gde će tehnologija biti obavezna za svaki posao koji budu radili u životu.


Zabrane i izuzeci

Mobilni svakako odvraća pažnju ukoliko se ne koristi uz saradnju i nadzor profesora, smatra naša sagovornica, dodajući da ograničenja upotrebe istih postoje i u mnogo savremenijim i uređenijim društvima.

– U Kanadi su dozvoljeni ukoliko se koriste u zdravstvene ili pak obrazovne svrhe, koje dopušta instruktor. Mnogim evropskim školama data je opcija da same donesu odluku, dok u našem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (član 83) stoji da je teža povreda obaveza učenika upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja.


– Kao primer dobre prakse u srednjoj muzičkoj školi pokazala se aplikacija Metronom, kao i druga, za snimanje koju, dok sviraju, koriste sami učenici radi naknadnog preslušavanja. Kada se obrađuje digitalna komunikacija na časovima informatike, mobilni su i te kako korisni jer je jedan deo plana i programa nemoguće odraditi na starim školskim računarima. Njima nije mesto u učionici prilikom provere znanja, ali za diktat iz srpskog ili engleskog jeste. Zaključak je da ga svakako treba uvrstiti u nastavu jer su tada časovi daleko interesantniji i produktivniji, a učenici motivisaniji.

– U našem kampu, pored ostalih, postoji i pravilo „unplug”, tj. telefoni su isključeni, osim na predavanjima o specijalnim softverima za mobilne uređaje. Nikada nije bilo zloupotrebe, atmosfera je opuštena, a deca željna da naprave korisne aplikacije. Primer iz poslednjih nekoliko meseci, na koji smo ponosni, jeste da su naši bivši kamperi, nakon osvojenih značajnih nagrada, pozvani u Šangaj na svetsko takmičenje, gde će predstaviti svoju VR aplikaciju koja kvadriplegičarima omogućava upravljanje mašinama i kućnim aparatima isključivo pogledom.

Na pitanje na koji način današnji đaci najbolje i najradije uče, dala je konvencionalno-nekonvencionalni odgovor.

– Najbolje uče kada dobro zagreju stolicu, to se vekovima ne menja. A najradije danas uče uz muziku, tj. obavezne „sluške” u ušima. I to im treba dozvoliti, bez pogovora. Kome prija, naravno. Moj sin Teodor je pravi primer: posle završene Jovine gimnazije, stipendista Univerziteta Ryerson u Torontu, Ontario, na studijama kompjuterskih nauka, asistent na istom Univerzitetu za predmet Data Structures Course Management Form, a istovremeno mentor u privatnoj školi matematike i fizike za osnovce i srednjoškolce – zaključila je.        

S. Milačić

Piše:
Pošaljite komentar
Digitalizacija mozga: Polovina prvaka nosi mobilni telefon na čas

Digitalizacija mozga: Polovina prvaka nosi mobilni telefon na čas

10.08.2019. 16:16 16:23