Veseli vrtić pun dečjeg smeha

Brojne aktivnosti realizovane su u okviru Kluba, a zahvaljujući zalaganju roditelja i prijatelja, vrtić je dobio različite rekvizite za dečju igru, poput adrenalinske stene, malih golova za fudbal, vozića, kao i svojevrsnu letnju učionicu. Tom prilikom uručene su i zahvalnice roditeljima – članovima Kluba, kao i prijateljima, odnosno predstavnicima društveno odgovornih preduzeća, koja su na različite načine ulagala u vrtić.

– Naša saradnja s roditeljima značajna je upravo zbog toga što resurse ujedinjujemo za dobrobit naše dece – istakla je glavna vaspitačica „Veselog vrtića“ Vesna Vučković. – S nama su kolege iz drugih vrtića jer želimo da ih ohrabrimo da i oni pokušaju da pronađu i prepoznaju roditelje koji su društveno odgovorni i aktivni. Roditelji su nam dovodili različite profesionalce u raznim oblastima. Imali smo radionice o bezbednosti dece na internetu, zdravoj ishrani, dolazio nam je Centar za podsticajnu negu s temom dece kojoj je potrebna podrška...

U okviru svečanosti, deca su i sama pokazala na koji način koriste rekvizite za zabavu i šta najviše vole.

– Najviše volim da igram fudbal – rekao je šestogodišnji Kosta. – Imamo trenera, ali obično ne igramo tako da imamo sudiju. Onda bi bilo „kartona“ i stalno manje igrača, i to bi bilo glupo. Ovako nema ispadanja i bude nas šestorica u jednoj ekipi. Planiram i da treniram fudbal, samo dok mama nađe klub u kojem ima mesta.

– Mi smo jedan tim, sjajna ekipa, veoma motivisana, koja se okupila oko ideje da deci učini dostupnim različite kvalitetne sadržaje – objasnila je jedna od majki, članica Kluba roditelja i vaspitača Olivera Smieško Bokanić. – Svi znamo da predškolsko vaspitanje i obrazovanje ima važan uticaj na razvoj deteta i da predstavlja osnov za kasniji uspeh u životu. Možemo pretpostaviti da će deca morati da budu spremna da neprestano uče i usavršavaju se, te će samopouzdanje, otvorenost, radoznalost i kreativnost biti ključni za njihovo snalaženje u životu. Za godinu učinili smo mnogo. Deca nas dočekuju s osmehom i ne žele da idu kući. To nas motiviše da nastavimo da se trudimo dalje i još više.

Tekst i foto: B. Pavković