Psiholog Marina Kolarić o depresiji: Potiskivanje vodi u patnju

Psihologiju je završila u Novom Sadu, a magistarski program iz komunikacija na univerzitetu na Havajima. Život, putovanja, kao i lična iskustva i izazovi, prvo su je doveli u dodir s koučingom u vezi sa zdravljem (health coaching), a potom je otkrila holistički ajurvedski medicinski sistem. Ovaj sveobuhvatni sistem nudi objašnjenja za različite pojave kod ljudi, jer prepoznaje potpunu povezanost fizičkog, mentalnog, emotivnog, i duhovnog tela. Zamolili smo je da nam rasvetli bolest modernog sveta – depresiju.

Život nam donosi i radost i tugu i obično smo skloni da emociju tuge povezujemo s depresijom, ali gde prestaje tuga, a počinje depresija?

– Bol, tj. patnja je neminovna u životu, pa samim tim i tuga. Bolest, starenje, smrt, razni gubici dovode do tuge, sasvim prirodne emocije koja prati ovakve životne događaje i treba je osetiti, dozvoliti joj da postoji u nama. Međutim, ono što se često desi jeste to da mi ne ostanemo sa tom tugom, nego želimo da je pošto-poto izbegnemo, stvarajući tako samo dodatnu patnju. Samim tim, tuga se potiskuje, ne procesuira i vremenom preraste u depresiju – mnogo dublji i dugotrajniji bol i patnju.

Koji su uzroci depresije?

– Reč depresija znači pritisnuti dole. Ukoliko ste imali iskustva sa emocijama kao što su bol, tuga, bes, neverica i strah, i gurali ste ih dole, tj. niste ih slobodno ispoljavali, velike su šanse da ćete u jednom momentu biti dijagnostikovani sa depresijom, kaže dr Gabor Mate. Prema ajurvedi zdravstveni problemi predstavljaju neravnotežu u energijama umne i telesne konstitucije sa kojom smo rođeni. Smatra se da je konstitucija deo našeg genetskog koda. Međutim, iako smo vođeni određenom konstitucijom i genetskim kodom, mi je možemo promeniti kroz meditaciju, jogu, duhovna učenja, ispravnu ishranu i navike. Prvi korak, doduše, je da postanemo svesni da postoji problem. Prema ajurvedi, jedan od faktora koji dovodi do neravnoteže u „umnom” telu jeste i neispoljavanje emocija.       

Zašto je bitno prepoznati na vreme ovu bolest modernog sveta?

– Depresija se javlja kao adaptacija na iskustvo koje se desilo u davnoj prošlosti, i koje nije prisutno u ovom trenutku. Mi nismo u mogućnosti da promenimo bilo šta iz naše prošlosti. Međutim, dobra vest je da možemo promeniti to kako se odnosimo prema onome što nam se desilo i tako izmeniti način na koji živimo danas. Naravno, to podrazumeva odgovornost za svoja dela. Prepoznati na vreme depresiju značilo bi da shvatamo šta smo odgurnuli iz našeg iskustva, šta je ono što ne želimo da osetimo, i da se otvorimo ka tim osećanjima znajući da će ona proći koliko god bila bolna.

Da li postoji sklonost ka depresiji?

– Nauka smatra da je genetski faktor od velikog značaja kad govorimo o depresiji. Međutim, sve više se priča da je bitna i sredina. To se može objasniti preko epigenetike, nauke koja se bavi istraživanjem promena u ekspresiji gena. Naime, postoje geni koji su uključeni i isključeni od strane životne sredine. Osobine koje su stečene putem epigenetike mogu se preneti na buduću generaciju. Ne putem menjanja gena, već na osnovu funkcionisanja gena. Na primer, ako naučite pacove da se plaše nekog mirisa, njihovi unučići će se takođe plašiti tog mirisa. Ova osobina je preneta, ne genetski, jer se nisu menjali geni, već je promenjeno funkcionisanje gena. To je epigenetika. Ovo je važan mehanizam u multigeneracijskom prenosu trauma takođe, pa i u prenosu depresije.

Da li su žene sklonije depresiji i zašto? Da li se depresija vezuje za određeno starosno doba?

– Prema statistikama depresija je češća kod žena nego kod muškaraca. Ovo se smatra da je zbog nekoliko faktora, od kojih su mogući uticaj hormona, razlike u socijalizaciji, način na koji žene obrađuju probleme i emocije, stresni životni događaji i senzitivnost na njih itd. Pokazano je da se početak depresije vezuje za reproduktivne godine kod žena, što je negde između 25 i 44 godina. Međutim, u svom radu, imala sam priliku da se susretnem sa velikim brojem depresivnih muškaraca. Vodeći se sa prethodnom teorijom o nastanku depresije i uticaju epigenetike, ovo je u potpunosti očekivano. Bez obzira na kulturnu sredinu i uticaj, muškarci su, mnogo više nego žene, vaspitavani da ne ispoljavaju svoje emocije, pogotovo tugu, strah, psihičku i fizičku bol... Samim tim, depresivni muškarci se ređe i javljaju za pomoć, tako da su mnogo ređe nego žene i dijagnostikovani.     

Koji su načini prevazilaženja odnosno lečenja depresije?

– Tradicionalno lečenje depresije podrazumeva najčešće kombinaciju lekova i psihoterapije. Budući da ja nisam psihijatar i ne prepisujem lekove, uglavnom posavetujem svoje klijente da se za to obrate svom psihijatru. Prema mom iskustvu i načinu na koji ja radim, kombinacija savetovanja, ajurvede, i majndfulnes tehnika može imati dobre rezultate kod depresije, pod pretpostavkom da je terapija lekovima (ukoliko su neophodni) adekvatna. Ajurveda je neverovatno uspešna kod poboljšanja životnog stila, ishrane i higijene spavanja; kod balansiranja psiho-bio-ritma; pomoći sa redovnijim vežbanjem i opuštajućim dnevnim aktivnostima; kao i kod razvijanja duhovnog života osobe. Dodatno, majndfulnes tehnike su korisne za razvijanje svesnosti i pažnje koje pružaju priliku klijentu da nauči da ostane sa „teškim” emocijama, umesto da beži od njih. Učim svoje klijente da slušaju svoje telo (a ne samo misli), prepoznaju telesne senzacija koje prate emocije, razumeju to što se u njima dešava kada osećaju izvesnu emociju, i ostanu prisutni sa iskustvom i onda kada to izgleda suviše bolno i nemoguće.

– Kad govorimo o tome kako se trauma, pa i depresija, prenosi sa generacije na generaciju, volela bih da spomenem i svoj primer, u kojem će se, sigurna sam, mnogi prepoznati. Naime, rođena sam u bivšoj Jugoslaviji, i živela u Srbiji za vreme rata devedesetih kao i za vreme bombardovanja 1999. Naša zemlja, kao i zemlje regiona, prošle su kroz vekove konflikata i nasilja. Sigurna sam da se izvesna melanholija i depresija našeg naroda prenela kroz sve te generacije koje su živele pre nas u različitim vremenskim epohama. Na isti način će se i naša trauma preneti na naredne generacije.

Ja sam kao dete bila sklona čestoj promeni raspoloženja i melanholiji. Ova osećanja nisu se promenila u odraslom dobu, ali ono što se jeste promenilo je način na koji im sada pristupam. Kad sam bila dete, često sam mislila da je to nešto loše, i da nisam dobra osoba zbog toga što se tako osećam. A šta mi uradimo na tom uzrastu u tim situacijama kako bismo preživeli i bili prihvaćeni? - Mi razvijemo adaptaciju, neki odbrambeni mehanizam, koji onda pokrije tu našu neprihvatljivu osobinu... Nakon godina terapije i samospoznaje, shvatila sam, da jednostavno treba da dozvolim tim osećanjima da postoje, da ih prihvatim i budem prijatelj sa njima. Jer, lako je voleti i prihvatiti lepe i dobre delove naše prirode, ali treba prihvatiti i one koji to nisu – otkrila nam je psiholog i ajurvedski savetnik Marina Kolarić.

Marina Jablanov Stojanović