FS: Povećani dispariteti plata obesmišljavaju platne razrede

Posle višegodišnjeg oklevanja uvođenje platnih razreda sada se najavljuje za polovinu sledeće godine.

Vučković je novinarima prilikom predstavljanja strateških preporuka Fiskalnog saveta za 2020. godinu, rekao da je spiskove radnih mesta i plata moguće uraditi sledeće godina, "ali uz krvav rad koji je izostajao svih ovih godina".

On je kazao da bi uvođenje platnih razreda "ako je usred godine, tražilo rebalans, a idu izbori, i sve izgleda neizvesno", pa ocenio da Fiskalnom savetu liči da se uvođenje platnih razreda odlaže za 2021. godinu.

"Nada da platni razredi ispadnu kako treba sve više bledi, a nešto što bi se zvalo platni razredi a nema suštinu - to nam ne treba", rekao je Vučković i naveo da, ako u platne razrede ne uđu vojska i funkcioneri, to nisu pravi platni razredi.

Član Fiskalnog saveta je ocenio da se sve više gubi nada za prave platne razrede, jer se pariteti zarada u javnom sektoru dodatno narušavaju linearnim i neselektivni povećanjima zarada, "pa možemo doći u situaciju da platni razredi više ne mogu da funkcionišu i kad se uvedu".

Višak sredstava koji je tokom ove godine ostvaren u budžetu od oko 45 milijardi dinara trebalo bi iskoristiti za podsticanje privrednog rasta i investicije u infrastrukturu, prevashodno komunalnu i zaštitu životne sredine, ocenili su danas članovi Fiskalnog saveta na konferenciji za novinare u Beogradu.

Fiskalni savet ukazuje da najefikasnija poreska mera za posticaj privrednom rastu smanjenje fiskalnog opterećenja, kao i povećanje javnih investicija u infstrastrukturu, što je, navode, potrebno ne samo zbog ubrzanja privrednog rasta već i njenog lošeg stanja.

Članovi saveta preporučuju da se oko 20 milijardi dinara slobodnih sredstava iskoristi za smanjenje poreskog opterećenja na rad, a preostalih 25 do 30 milijardi dinara u infrastrukturu, komunalnu, pre svega, kao i zaštitu životne sredine.

Investicije u komunalnu infastrukturu i zaštitu životne sredine potrebno je i moguće povećati u 2020. za oko 130 miliona evra, kazao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

On je rekao i da je osnovni problem privrede Srbije nedovoljan privredni rast, koji je, kako ističe, ispod nivoa koji je potreban Srbiji, a pri tome Fiskalni savet predviđa dodatno usporavanje rasta naredne godine.

Preliminarna projekcija predviđa da bi on 2020. mogao da bude oko tri odsto, što je, kako je rekao, Petrović manje u odnosu na rast u drugim zemljama centralne i istočne Evrope.

"Zato mislimo da dodatna sredstva treba iskoristiti za podsticanje privrednog rasta za sledeću godinu kako bi on mogao da bude veći u narednim godinama", ocenio je Petrović.

Fiskalni savet upozorio je i da su rebalansom budzdeta za 2019. ova slobodna sredstva već dobrim delom potrošena, tačnije trećina viška sredstava (14 milijardi dinara), i usmerena ka rastu plata u državi od preko 9, 5 odsto.

Petrović smatra da je toliki rast plata ekonomski neopravdan i da će podstaći samo potrošnju, te kaže da bi bi opravdan rast od 5, 5 odsto.

"Novac dat u investicije efektniji je nego onaj uložen u potrošnju", primetio je Petrović.

Povećanje plata u pojedinim sektorima, kako je rekao, urađeno je bez "neke prateće analize".

Predstavnici Fiskalnog saveta naglasili su da je neopradvano što je samo za opremanje vojske i policije namenjeno 10 milijardi.

Istovremeno, ocenili su da uspešno sprovedena fiskalna konsolidacija iz 2015. godine ima odložene pozitivne efekte na budžet.

"Uravnoteženi budžet u prethodnim godinama uticao je na smanjenje javnog duga, a uticaće i na smanjenje izdataka za plaćanje kamata", kazao je Petrović.