AKV: Zbog prekorednog angažovanja po službenoj dužnosti – bez posla
Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine (AKV) je krajem prošle sedmice jednoglasno doneo odluku da se zabranjuje prihvatanje odbrane u krivičnim postupcima u svojstvu branioca po službenoj dužnosti i punomoćnika oštećenih u slučaju, a da to angažovanje nije učinjeno pozivanjem od Kol-centra Advokatske komore Srbije (AKS).
U praksi će to značiti da, ukoliko neko bude kršio takvu odluku, činiće disciplinsku povredu za koju će biti predviđena i zabrana bavljenja advokaturom jer je statutom AKS-a nepostupanje i neizvršavanje odluka organa Komore predviđeno kao teža povreda.
„To je bitno da bi advokatima bio ravnomerno raspoređen posao, a posebno se odnosi na mlade kolege koje počinju da rade i kojima je značajno da ne budu preskočeni, odnosno da se poštuje spisak i da se otkloni svaka mogućnost eventualnog protežiranja pojedinih advokata koji ne bi pružali delotvornu odbranu i na taj način slabili poziciju građana u krivičnim postupcima” navodi AKV.
Predsednik Komisije Advokatske komore Vojovodine za kazneno pravo, novosadski advokat Petar Cvetković juče je za „Dnevnik” objasnio da to telo ima za cilj praćenje propisa i sudske prakse iz oblasti kaznenog prava, odnosno aktuelna pitanja iz oblasti kaznenog prava, i o tome izveštava Upravni odbor AKV-a i članove.
– Komisija daje preporuke Upravnom odboru AKV-a kada dođe do prepoznavanja zakonskih rešenja koja nisu primenjiva u praksi, ili koja bi u znatnoj meri otežavala postupanja branilaca u krivičnim i prekršajnim postupcima i koja bi s aspekta zaštite ljudskih prava bila nepovoljna za branjenike – kaže Cvetković. – Komisija informiše Upravni odbor AKV-a o svim rešenjima koja su sadržana u nacrtima zakona ili zakonima koji su usvojeni, čija se primena očekuje, a koji se direktno tiču obaveza koje imaju advokati.
Podsetimo, u februaru ove godine je počeo da radi Kol-centar Advokatske komore Srbije. Radi se o programskoj aplikaciji u kojoj se po automatizmu beleže svi neophodni podaci o pozivima i čini se tonski zapis o tome. Uvođenje Kol-centra je bitno i za same građane jer im se tako na najpravičnije način dodeljuju branioci po službenoj dužnosti. Taj projekat je podržan od OEBS-a.
Protokol o uvođenju Kol-centra između Ministarstva pravde, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva (RJT) i Advokatske komore Srbije potpisan je prošle godine i nakon toga je doneto obavezujuće upustvo RJT-a i interno uputstvo MUP-a.
– Komisija AKV-a za kazneno pravo je na svojoj elektronskoj sednici 9. septembra ove godine analizirala kako se sprovodi angažovanje branilaca po službenoj dužnosti putem Kol-centra Advokatske komore Srbije i došla do zaključka i dalje postoje slučajevi u kojima se to angažovanje obavlja mimo Kol-centra, a uočene su još neke nepravilnosti – rekao je za naš list advokat Petar Cvetković. – U tom smislu uputila je predlog Upravnom odboru AKV-a u kojem se sugerisalo da bi za početak najbolje bilo da se red uvede među samim advokatima jer, ukoliko organ postupka ne bude imao koga da poziva mimo Kol-centra, odnosno ako oni koji su prihvatali pozive mimo njega prestanu da se odazivaju pozivima, uspostavićemo potpuni red i dati pun smisao Kol-centru. On će tako služiti, ne samo za postavljanje branioca po službenoj dužnosti i punomoćnika oštećenih već će se, kako je najavljeno, koristiti i za angažovanje advokata za pružanje besplatne pravne pomoći.
Naš sagovornik napominje da je Upravni odbor AKV-a prepoznao potrebu da se ta oblast uredi tako da advokati budu u obavezi da, kada preuzimaju funkcije branioca po službenoj dužnosti ili punomoćnika oštećenih, to čine isključivo preko Kol-centra.
Inače, pomenuta Komisija, zajedno s Akademijom AKV-a, organizuje stručne tribine da bi se otvarala diskusija i donosili zaključci u vezi s otvorenim pravnim pitanjima. Takvu jednu tribinu je organizovala prošle godine, i bila je izuzetno posećena, a na njoj je bilo reči o problemima vezanim za troškove krivičnog i prekršajnog postupka, gde su sudije koje postupaju u predmetima i koje rešavaju predmete po žalbi, diskutovale i sučeljavale mišljenja s advokatima.
M. Vujačić