Kako je tegobno u Srbiji biti senior na Svetski dan starih

Procenat osoba preko 65 godina će izositi najmanje 22 odsto do 2030, što je gotovo četvrtina populacije. Sredovečnim i starim stanovništvom dominiraju žene, a najvremešniji su iz južne i istočne Srbije, gde je čak 25 odsto stanovništva već sad starije od 60 godina.

Mnogi stručnjaci tvrde da je slaba motivacija za aktivan život najviše posledica odnosa društva prema seniorima i da do raskida veza s okolinom ne dolazi jer se stari „povlače” već jer se društvo udaljava od njih. A oni nisu neko čije je „vreme prošlo”, nisu bespomoćni i senilni, već zaslužuju brigu i odgovarajuću zdravstvenu negu. Ti stereotipi mogu sprečiti stare osobe da potpuno učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, građanskim i drugim aktivnostima.

Inače, savremeno društvo svuda karakteriše postojanje određenih klišea za pojedina životna doba, a za starost posebno. Pošto je u njima karakteristično upravo povećanje broja starijih stanovnika i povećanje starenja stanovništva, paradoksalno je da su upravo u tim društvima predrasude i stereotipi o starima rasprostranjeniji neko ikada pre.

Nedavno istraživanje pokazuje da samo petina starijeg stanovništva ocenjuje sopstveno zdravlje kao vrlo dobro i dobro. Učestalost oboljevanja starijeg stanovništva Srbije ne razlikuje se od učestalosti u drugim evropskim zemljama. Tri četvrtine starih izjavilo je da ima neku hroničnu bolest ili zdravstveni problem. Stariji stanovnici Srbije, pretežno žene, najčešće su patile od povišenog krvnog pritiska.

Starije stanovništvo uglavnom prati utvrđene obrasce korišćenja primarne zdravstvene zaštite. Značajan pokazatelj unapređenja kvaliteta na nivou primarne zdravstvene zaštite predstavlja procenat starijih vakcinisanih protiv sezonskog gripa. Istraživanje Instituta „Batut” pokazalo je da je stepen korišćenja stomatološke zdravstvene zaštite izrazito nizak. Tek svaka četvrta starija žena je imala svog izabranog ginekologa.

Uzimanje lekova prati starenje populacije, što se odražava kroz veće korišćenje lekova za lečenje hroničnih bolesti u populaciji starijoj od 65 godina. Na osnovu tog pokazatelja, Srbija je među zemljama Evrope u kojima je registrovan najviši procenat korišćenja lekova u populaciji vremešnih.

Usluge privatne prakse – najčešće stomatološke zaštite – koristio je svaki sedmi stariji stanovnik, pretežno oni koji žive u gradu, najobrazovaniji i najimućniji. Dve trećine starijih osoba je izjavilo da je zadovoljno zdravstvenom službom u celini, državnom, a i privatnom.

Deo starih osoba muči psihičko i fizičko nasilje koje doživljavaju od bližnjih, a ima i onih koji su dočekali starost bez obezbeđene penzije. Procenjuje se da više od 200.000 starih u Srbiji nema penziju pa se već godinama vodi rasprava o uvođenju socijalne penzije koja bi bila kakva-takva pomoć onima koji su stare dane dočekali bez dinara. S druge strane, veliki je broj poljoprivrednih penzionera čija su primanja jedva 10.000 dinara, od čega ne mogu zadovoljiti ni najosnovnije potrebe.

Ipak, mada primanja najstarijih u Srbiji nisu velika, dosta njih izdržava ne samo svoju decu već i unučad. Deo starih ni u penziji nema mira jer mora dodatno da radi da bi sastavilo početak i kraj meseca.

Ljubinka Malešević