Komemoracija srpskim vojnicima i civilima na ostrvu Vido

Delegaciju Srbije, na ceremoniji povodom 103. godišnjice povlačenja srpske vojske i civila na Krf, predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, a komemorativnom skupu prisustvovali su ministar zdravlja u Vladi Srbije Zlatibor Lončar, srpski član Predsedništva u Bosni i Hercegovini Milorad Dodik, gradonačelnica Krfa Meroti Spiridula Idreu, predstavnici udruženja potomaka, brojni meštani Krfa i Srbi koji su došli iz svih krajeva Srbije i regiona.

Ceremonija tokom koje se nad Vidom prolomio jak pljusak, počela je intoniranjem himni Grčke i Srbije, a posle toga su uz najviše vojne počasti položeni venci kod spomen-kosturnice u Mauzoleju i kod mornaričkog krsta.

Delegacija Srbije položila je vence i u ''plavu grobnicu'' u Jonskom moru u koju je spušteno oko 5.400 tela umrlih srpskih vojnika i civila.

Ministar Đorđević je rekao da je stradanje srpskog naroda bilo veliko i da ništa ne može da pobije tu istorijsku činjenicu.

Kako je kazao, na ostrvu Vido danas se obeležva godišnjica Albanske golgote srpske vojske u Prvom svetskom ratu i da se prisećamo vojničkog sloma i okupacije Kraljevine Srbije iz 1915. godine od strane Centralnih sila, ali i nastavka borbe nepokorene srpske vojske.

Đorđević je naveo da je tokom Albanske golgote srpskog naroda, poginulo, zarobljeno, nestalo, ili umrlo od hladnoće, gladi i iscrpljenosti 243.877 srpskih vojnika i istakao da su mnogi vojnici i civili od tih snagu da istraju našli u nezi, brizi i saosećajnosti koje su im njihovi grčki domaćini nesebično pružili.

''Mi smo zahvalni grčkom narodu i Grčkoj na svemu što su činili u prošlosti za Srbiju i njen narod i na onome što će činiti u budućnosti'', rekao je Đorđević.

Ministar je istakao da grčki i srpski narod dele istovetnu duhovnu tradiciju i da je ljubav i saosećajnost prema srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu grčki narod pružio ne samo zato što je pravoslavni narod, već zato što su čovekoljublje i empatija u osnovi duhovne tradicije.

''Jasan dokaz da su duhovne vrednosti koje Grci i Srbi zajednički baštine univerzalne vrednosti čovekoljublja i milosrđa. Uveren sam da je to suštinsko uvažavanje i razumevanje između grčke i srpske države i naša dva naroda veoma važno kako za stabilnost regiona, tako i za demokratsku budućnost Evrope'', poručio je Đorđević.

Kako je rekao, svedoci smo da danas pojedine zemlje pokušavaju da revidiraju istoriju i istakao da to ne smemo da dozvolimo, te da su Krf i Solun mesta koja najbolje svedoče šta se dešavalo sa srpskim narodom u prošlosti.

Zahvalio je novoizabranom predsedniku Vlade Helenske Republike Kirijakosu Micotakisu, koji je prilikom nedavnog sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Njujorku, izrazio čvrstu rešenost grčkog naroda i države da ne priznaju nezavisnost Kosova, i podršku nastojanju Srbije da se sukob Prištine i Beograda reši mirnim putem.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik zahvalio je grčkom narodu za ljubav i pažnju koju su pružili srpskim vojnicima i civilima od 1916.do 1918.godine i bez čije bi pomoći, kako je rekao, stradanje Srba bilo mnogo veće.

Istakao je da Krf ima veoma važno mesto u srpskoj istoriji i da Srbi nikada neće zaboraviti pažnju i pomoć meštana Krfa tokom Prvog svetskog rata.

"Zato su odnosi srpskog i grčkog naroda ne samo prijateljski, već i bratski, a dva naroda su gotovo uvek bili na istoj strani'', rekao je Dodik.

Gradonačelnica Krfa Meropi Spiridula Idreu istakla je da je Krf mesto na kojem je 1916.godine, posle golgote kroz koju je prošla, ponovo oživela srpska država i gde su izgrađene neraskidive veze Srba i Grka.

''Ponosni smo što smo deo vase istorije, danas smo ovde da bismo nastavili da jačamo naše prijateljske odnose'', rekla je gradonačelnica.

Ponovila je da Grčka podržava Srbiju na putu ka članstvu u Evropsku uniju i da Grčka veruje u evropsku perspektivu sa zemljama zapadnog Balkana.

Ona je ocenila da srpski narod i danas prolazi kroz slična iskušenja kao pre jednog veka i da je odnos pojedinih velikih sila dokaz da Srbi danas imaju mnogo problema da u ostvarivanju svojih nacionalnih interesa.

Među brojnim građanima iz Srbije i zemalja u okruženju, koji su danas došli na Vido da odaju počast srpskim herojima iz Prvog svetskog rata, je i Dimitrije Đurović iz Kosjerića čiji je deda Zdravko Kovačević iz Kosjerića boravio na Vidu i na Krfu, a kasnije bio učesnik proboja Solunskog fronta.

"Prvi put sam ovde, došao sam da vidim gde mi je bio deda i da se setim njegovih priča iz tog vremena. Pričao mi je o patnji kroz koju vojnici i civili prošli dok su se goli i bosi povlačili preko Albanije", kazao je Đurović i dodao da svaki Srbin treba da poseti mesto konečuva sećanje na stradanje srpskog naroda tokom Velikog rata.

Komemorativnom skupu svake godine prisustvuju i članovi Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine, a predstavnik tog udruženja Ivan Stratimirovih kazao je da je njihov zadatak da polože vence na mestu gde počivaju seni naših slavnih, junačkih predaka i pokažu da oni i njihova dela nisu i neće biti zaboravljeni.

Stratimirović je naveo da se poslednjih godina sve više pažnje posvećuje očuvanju sećanja na naše slavne pretke iz Prvog svetskog rata, ali smatra da to nije dovoljno.

"Kao društvo i država trebalo bi da više pažnje da posvetimo kako bi se pamtilo to vreme i ti junaci. Ima mnogo udruženja koja su usmerena ka tome, ali bi bilo dobro da postoji jedno krovno udruženje koje bi objedinilo i usklađivali aktivnosti svih udruženja", rekao je Stratimirović.

Od 23. januara do 23. marta 1916, na ostrvu Vido umrlo je 4.847 ljudi.

Vido, koj je bilo organizovano kao bolnica, pretvoreno je u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu".

Srpska vojska i narod poceli su povlacenje preko Albanije u zimu 1915/16 godine.

Posle neuspelog pokušaja da se srpska Vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, te izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj Vojsci, Vrhovna Komanda je 24. novembra 1915. godine odlucila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje.

Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.

Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska Vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone, a francuska vlada je 28. januara 1916.godine odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte, dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.

Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku, a do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno više od 135.000 ljudi, u Bizertu oko 10.000 ljudi, a na Korziku i u Francusku oko 5.000 srpskih vojnika.

Prvo iskrcavanje srpske vojske na Krf bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.