Rod dobar, kukuruz trebalo prodavati kad je bila viša cena
BEOGRAD: Ovogodišnji rod žitarica u Srbiji je dobar uprkos poblematičnim vremenskim prilikama, a na nekim parcelama rod kukuruza ove godine dostigao je i 14 tona po hektaru, kaže direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
On kaže i da ratari nisu zadovoljni sadašnjom otkupnom cenom između 13, 5 i 14 dinara za kilogram i da je bolje bilo da su ga prodavali u junu kada je cena bila veća, 16 dinara.
Ovo je jedna od dobrih godina za kukuruz, može se reći da su vremenski uslovi pogodovali kukuruzu, iako smo imali toplotni udar krajem jula i u avgustu, ali srecom on je bio u odmakloj fazi vegetacije te vremenski uslovi nisu naneli veće stete u prozivodnji. Da toga nije bilo govorili bi smo o rekordnoj proizvodnji, kaže Saković.
Navodi i da je proizvodnja kukuruza generalno dobra i da se prinosi kreću od 8 do 10 tona po hektaru, a da je na nekim navodnjavanim parcelama u Vojvodini i 14 tona po hektaru.
U Centralnoj Srbiji prinosi su manji i oni se kreću od pet do osam tona u proseku.
Kad svedemo kompletnu računicu prinos će biti oko, ili blago iznad osam tona po hektaru, kazao je on.
Budući da su ratari priželjkivali veću cenu, Saković ističe da su delom i sami odgovorni jer se kukuruz prodaje terminski unapred.
U junu su, kaže, imali u ponudi cenu od 16 dinara za kilogram i nisu se proslavili prodajom. U julu je bila 15, 50 dinara i tada je bilo više prodaje.
Potom je cena počela blago da pada i sad se kreće od 13, 50 do 14 dinara u zavisnosti od mesta otpreme.
Da su ga prodali u junu kad je bila najbolja cena bili bi zadovoljni, zaključio je Saković.
Napominje da je ova godina prosečna za proizvođače pšenice, dobra za proizvođače soje, iako je ponegde bilo štete usled toplotnih udara, dok su vremenski uslovi najmanje pogodovali suncokretu.
Ratari su očekivali više od suncokreta, ali majske i junske kiše nisu pogodovale ovoj kulturi i on ove sezone ima nešto niži rod od onog koji su prozivodači očekivali.
Što se tiče cena, za pšenicu je bila iznad realne, odnosno za dva dinara veća od izvozne u momentu žetve i nema razloga za nezadovoljstvo, ali postoji opasnost od gomilanja zaliha, kaže sagovornik Tanjuga.
Imajući u vidu da je deo proizvođača pogođen i vremenskim nepogodama i da je bilo i poplava, može se recći da je cela godina bolja od proseka, zaključio je Saković.
