Kolo srpskih sestara godinama istrajno u humanoj misiji 

Premda je Udruženje nakon osnivanja 1929. godine delovalo samo do 1941. godine, kada je zbog početka Drugog svetskog rata ugašeno, rad Kola obnovljen je 1991. godine, te od tada do danas kontinuirano rade u skladu s mogućnostima, ali i potrebama ljudi. Novosadsko Kolo, koje je tada vodila Savka Subotić, bilo je u sastavu velike porodice takvih ženskih društava koja su nicala širom teritorija koje su naseljavali Srbi, a prvo je osnovano u Beogradu 1903. godine. Idejni tvorci za njegovo formiranje bili su Nadežda Petrović i Delfa Ivanić, a ideju za naziv Udruženja dao je Branislav Nušić, koji je zajedno s Ivanom Ivanićem napisao njihov statut.

Po rečima predsednice Kola srpskih sestara Eparhije bačke Svetlane Prokić, njihove članice tada su bile viđenije žene i elita tadašnjeg građanstva, koje su želele da se udruže i probude nacionalnu svest tog veremena, ali i da pomognu narodu u različitim nedaćama. Danas Kolo srpskih sestara u Novom Sadu broji oko 30 članica. 

– To su sve žene koje i dan-danas dolaze na sastanke u Kolo i daju svoj doprinos maksimalno, a ništa im nije teško da urade, da pomognu, da prikupe pomoć – objašnjava Svetlana Prokić, i dodaje da su članice Kola uglavnom starije, te bi volele da im dođu mlađe Novosađanke koje su zainteresovane za organizovani oblik humanitarnog rada. – Vreme je modernizovano, užurbano, mnogo je drugih obaveza. Znam da su Novosađanke vredne i dobro organizovane i da hoće da pomognu, ali jednostavno ne možemo da ih okupimo. Žene su uvek zainteresovane za naše brojne aktivosti i svakome izmamimo osmeh na lica kada pričamo o njima, ali ne znam šta ih sprečava da nam se pridruže. Kada bi nam došle mlađe članice, bile bismo još snažnije i funkcionisale mnogo bolje.

Naša sagovornica dodaje da biti članica Kola znači činiti dobra dela drugima. Upravo s tom vodiljom i organizuju različite aktivnosti, poput zdravstvene, sekcije za kulturu i škole veza i kukičanja, ne bi li skupile novac ili razne potrepštine, uprkos ograničenim finansijskim mogućnostima Udruženja, a uz povremenu pomoć humanih ljudi. U okviru sekcije za kulturu tako organizuju humanitarne koncerte, likovne kolonije, te aukcije ili prodajne izložbe, na kojima prikupljaju novac i usmeravaju ga najčešće za lečenje bolesne dece. Prvog dana Srpske, odnosno Pravoslavne Nove godine posećuju Kliniku za ginekologiju i akušerstvo u Kliničkom centru Vojvodine, gde darivaju prvorođenu devojčicu i dečaka. Osim toga, tradicionalno poklanjaju najpotrebnije stvari štićenicima zajednice „Zemlja živih” na Čeneju, ali i u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku.

Spisak svih onih kojima pomažu i kojima su do sada izmamile osmeh na lica veoma je dug. Sve žene koje žele da se pridruže tim dobrotvorkama ili pomognu neku od njihovih akcija mogu, to učiniti odlaskom u njihove prostorije u Pariske komune 32 svakog radnog dana od 10 do 13 časova.

Novosadsko društvo deo je Sabora kola srpskih sestara koji je prošle godine okupio sva takva udruženja iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Republike Severne Makedonije, ali i dijaspore. Kako objašnjava Svetlana Prokić, to je bilo prilika da međusobno razmene iskustva i udruže se da bi delovale zajedno i zajednički ostvarivale svoju humanu misiju. Tako su zajedničkim snagama donirale novac za decu ometenu u razvoju u niškom Centru za dnevni boravak „Mara”, za poplavljena područja u Srbiji i Republici Srpskoj, ali i za organizovanje putovanja i pomoći srpskom življu na Kosovu i Metohiji.

V. Bijelić