O onovremenoj Americi ostala je samo legenda
U izdanju “Geopoetike”, nedavno je objavljena knjiga Sema Šeparda “Onaj iznutra” (Beograd, 2019).
Reč je o poslednjem naslovu čuvenog američkog glumca, scenariste i dramskog pisca, koji je “Penguin Random House“ izdao u godini autorove smrti (2017). Knjiga počinje nadahnutim predgovorom koji je napisala Šepardova prijateljica i jedna od najznačajnijih ličnosti njujorške rok scene, Peti Smit. Iako je dobilo odrednicu romana, ovo prozno delo puno je autobiografskih elemenata. Nailazimo na ono što se autoru dogodilo na javi, kao i delove prožete njegovim snovima, razmišljanjima, čežnjama, radostima, strahovima. Knjiga je napisana iz duboke intime, izvan šablona, gde autor vešto prelazi iz klasničnog narativa, preko lirske proze, do direktnih dijaloga.
Glavni junak, ostareli i oboleli glumac, seća se mladosti, Amerike koja više ne postoji, a posebno problematičnog oca. Postoje tu i jasni delovi o Šepardovom kompleksnom i dugom odnosu sa glumicom Yesikom Lang. Iako je bio protiv autobiografija, pisac je mnoge događaje iz svog života inkorporirao u prozna dela i drame.
U knjizi nalazimo prizore iz porodičnog života, ali i isto tako i slike i razmišljanja sa mnogobrojnih putovanja. Sve više obuzet uspomenama, autor prikazuje sebe u prikolici na filmskom setu. Živa su i emotivno podgrejana sećanja na oca, njegovu mladu devojku s kojom je i on bio u vezi. Tu su i slike Amerike njegovog detinjstva, koje se često sreću u mnogim Šepardovim proznim delima.
Odrastanje u vremenu prelamanja SAD i preplitanja starih i novih vrednosti, snažno su obeležili Šepardovo stvaralaštvo. Kontrast prošlosti i sadašnjosti uočljiv je u piščevom dramskom opusu, ali i u drugim formama u koje spadaju “Zapisi iz motela” (tradicionalna i moderna Amerika, romantika i brutalnost, provincijalac koji tumara po preriji).
U Šepardovom fokusu su pejzaži, male varoši, ali i dragstori, benzinske pumpe, jeftini restorani, skromni moteli podignuti uz puteve duž srednjeg zapada i pacifičke obale. Mnoga njegova prozna dela pokazuju autorovo umeće pretvaranja haotičnog vrtloga ideja, ljudi i ambijenata u jedan živopisan i profinjen zapis o onovremenoj Americi, od koje danas, osim legende, gotovo ništa nije ostalo.
Sem Šepard je jedan od najznačajnijih dramskih pisaca u savremenoj istoriji američkog pozorišta, a u filmskom svetu važi kao ugledni scenarista i akter nezaboravnih rola (“Dani raja”, “Put u kosmos”, “Putnik”...). Miljenik publike i ljubimac kritike, Šepard je smatran za najznačajnijeg američkog dramatičara nakon Juyina O’Nila i Artura Milera.
Omiljeni “kauboj američkog teatra”, je sedamdesetih godina prošlog veka radio u pozorištu kao glumac i scenarista. Karijeru dramskog pisca započeo je pišući za kultne pozorišne trupe Of-Brodveja i Of-Of Brodveja, od kojih su najpoznatiji “Open Theater” Yozefa Čajkina i “La MaMa” legendarne Elen Stjuart.
Pre svoje tridesete imao je više izvedenih drama (napisao ih je gotovo 50), od kojih je 11 osvojilo Obija, uticajno američko pozorišno priznanje. Među njegove najpoznatije komade ubrajaju se “Nevidljiva ruka” (1969), “Prokletstvo izgladnele klase” (1977), “Pogreb deteta” (1978, za koji je dobio Pulicerovu nagradu), “Ludi od ljubavi” (1983), “Stanje šoka” (1991), “Bog pakla” (2004) i drugi.
Radeći za film potpisao je nekoliko zanimljivih scenarija, od kojih se izdvajaju “Kota Zabriski” (režija Mikelanđelo Antonioni), “Pariz, Teksas” (režija Vim Venders, film je 1984. osvojio Zlatnu palmu u Kanu), “Ludi od ljubavi” (režija Robert Altman), “Kad prošlost zakuca” (režija Vim Venders, sa ovim filmom Venders je 2006. bio gost FEST-a). Šepardova dela igrana su na scenama naših pozorišta, a pojedina su objavljena u književnoj periodici ili pregledima savremene američke drame. U dobrom sećanju je komad “Ludi od ljubavi” (prevod David Albahari), koji je na sceni SNP-a pre gotovo tri decenije postavio Egon Savin. Drama “Prokletstvo izgladnele klase” je 1997. objavljena u prevodu Borivoja Gerzića, dok je u časopisu “Mostovi” 1999. godine izašao komad “Stanje šoka” (prevod Olivere Milićević).
U knjizi “Pre i posle ’Kose’ - savremena američka drama” (izbor i predgovor Jovan Ćirilov, Beograd 2002), pored Vilijamsa, Olbija i drugih autora, objavljena je i drama Sema Šeparda “Nevidljiva ruka”. Možda najsvežiji primer kada smo na našim scenama imali “jednog Šeparda”, je komad “Bog pakla” koji je u Ateljeu 212 imao premijeru juna 2008 (režija Svetlana Dimčović).
Manje je poznato da je Šepard objavio nekoliko zapaženih knjiga pesama, poetskih priča i dnevničkih beleški. Čitanjem ovih dela postaje jasno da je njihova forma ono što je drugačije, jer su autorove preokupacije jednake i kada su u pitanju prozno-poetski zapisi i njegove drame.
U našem izdanju, delo Sema Šeparda “Onaj iznutra” izašlo je u “Geopoetikinoj” ediciji “Svet proze”. Knjiga je objavljena izvanrednom prevodu Ivane Đurić Paunović.
Siniša Kovačević