Azule: Medijska pismenost doprinosi otpornosti demokratije
BEOGRAD: Direktorka Uneska Odri Azule ukazala je danas na značaj medijske i informacione pismenosti u savremenom digitalnom dobu jer, između ostalog, doprinose razdvajanju istine od neistine, razvoju kritičkog i slobodnog mišljenja, a samim tim i demokratije.
U uvodnoj reči na skupu "Medijska i informaciona pismenost u digitalnom dobu", Azule je izrazila zadovoljstvo što se on održava u "zemlji gde smo mnogo radili na temu slobode izražavanja 90-ih godina", jer je obrazovanje najbolja investicija kako bi se održala demokratija i kako bi demokratija bila otporna.
"Tada smo podržali rad nezavisnog radija B92 kako bi stanovnivštvo primalo pouzdane inforamcije bez ekstermističkih govora", rekla je Azule.
Takođe, podsetila je i na papir za štampanje vesti, koji je bio humanitarni program.
"Nema mira bez slobode izražavanja, slobode medija", rekla je ona i dodala da se upravo u raspravama ogleda bogatstvo demokratije.
Zbog svega toga, dodala je, da joj je drago što u Beogradu počinje pirča o medijskoj i informacionoj pismenosti koja bi, nakon serije sastanaka u zemljama članicama Uneska, trebalo da rezultira predstavljanjem ažuriranog priručnika o medijskoj pismenosti.
Azule se zahvalila Srbiji što se založila za opšti interes, jer je rad koji počinje danas izuzetno značajan posao u službi profesora i učenika jer medijska pismenost mora da se stavi u širi okvir i moralnog i građanskog obrazovanja, što je pravo svakog građanina.
Ona je takođe podsetila da je danas, u savremeno doba, kada se jedna godina meri kao dve, zbog pojave društvenih mreža problem razdvajanja tačnog od netačnog mnog veći a samim tim i potreba da se nešto učini po tom pitanju.
"Lažne vesti su ogledalo gde se nalazi kolektivna svest. Masovni mediji i internet umnogostručili su fenomen lažnih vesti i zato moramo raditi na medijskoj pismenosti kao alatu emancipacije", rekla je Azule, za čiji je izbor, kako je rekao ministar Ivica Dačić koji je otvorio skup, Srbija glasala.
Na konfrenciji u Palati Srbija, uz brojne zvaničnike, među kojima je bio i ministar prosvete Mladen Šarčević učestvovalo je 30 eksperata iz celog sveta u oblasti medija, obrazovanja, informacionih i komunikacionih tehnologija pripremajući „Beogradske smernice za Nacrt globalnih standarda za kurikulume za medijsku i informacionu pismenost".
