Pad industrijske proizvodnje u evrozoni utiče i na Srbiju

Naime, industrijska proizvodnja u evrozoni je u julu pala više od očekivanog i drugi mesec zaredom, i u treće tromesečje ulazi sa negativnim rezultatima, saopštila je danas evropska služba za statistiku Evrostat.



Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da će usporavanje evropske privrede, posebno Nemačke, sigurno uticati i na Srbiju i istakao da naša država radi na povećanju stope rasta domaće ekonomije kako bi se ublažile posledice potencijalne recesije u nekoliko evropskih zemalja.



Pomoćik direktora za analitiku u Privrednoj komori Srbije (PKS) Bojan Stanić kaže da je privreda Srbije otvorena i veoma zavisna od spoljno-trgovinskih odnosa sa svojim glavnim partnerima iz evrozone, među kojima su najznačajniji Nemačka i Italija.



"Samim tim, ukoliko se smanji potražnja za našim izvoznim proizvodima u Nemačkoj ili bilo kojoj zemlji evrozone, smanjuje se i mogućnost proizvodnje u našoj zemlji i dolazi do smanjenja BDP. To je direktni uticaj", rekao je Stanić Tanjugu.



S druge strane, navodi on, može uticati i indirektno, jer u Srbiji ima dosta investicija iz Evrope, a ako je, objašnjava Stanić, recesija u tim zemljama, onda će matične firme biti manje spremne da investiraju u druga tržišta, kao što je srpsko.



"Takođe, može doći i do deinvestiranja, odnosno da u Srbiji dođe do zatvaranja određene proizvodnje kapaciteta", rekao je Stanić.



Upitan kako Srbija može da odgovori na moguće recesije u evropskim zemljama, Stanić kaže da se država za moguću recesiju priprema u periodu ekonomskog oporavka i ekspanzije, tako što jača domaće firme, povezuje se sa trećim tržištima mnogoljudnim zemljama, povećava regionalnu saradnju i štedi.



"Država treba da primenjuje te mere, kako bi povećala vitalnost svoje privrede i smanjila negativne efekte pojave recesije ili ekonomskih i finansijskih kriza u Evropi", podvukao je Stanić.



Prema njegovim rečima, ohrabruju najave iz Nemačke da će pokušati da kroz sistem podsticaja i javnih ulaganja smanjiti efekte recesije.



"Recesija je posledica političkih događa na relaciji Amerika - Kina, i samim tim ako se to preliva na privredu EU, onda možete misliti kako se preliva na privredu zemalja u razvoju kao što je Srbija i zemlja iz regiona", rekao je Stanić.



Kaže da se krize obično prvo dešavaju u najrazvijenim zemljama i da kod njih najbrže prolaze, dok sa zakanelošću se javljaju u manje razvijenim zemlja koje se zbog manje ekonomskog potencijala teže oporavljaju.



Ekonomista Ivan Nikolić kaže za Tanjug da je pad industrijske proizvodnje u evrozoni praktično nastavak negativne tenedencije narocito u njenim vodećim delovima već nekoliko tromesečja unazad.



Ističe da je posebno problematičan sektor građevinarstva i industrije i da se to održava na BDP tih zemalja.



"Takođe to je negativno i po nas jer se tražnja smanjuje i naš izvoz trpi", kaže Nikolić i dodaje da je u prvih sedam meseci Nemačka činila 13 odsto našeg izvoza, a Italija 11 odsto, i njih dve praktično čine cetvrtinu robnog izvoza.



Postoje neka istraživanja koja pokazuju da je gotovo jedinična veza izmedu kretanja njihovog BDP i naše aktivnosti i da kada padaju oni padamo i mi u istoj meri, od odnosno kretanja kod nas", rekao je Nikolić.



Sagovornik Tanjuga ukazuje da imajući u obzir i okolnosti iz neporednog okruženja, poput uvođenja taksi na robu iz Srbije, možemo biti zadovoljni spoljno trgovinskim rezultatom , odnono šire posmatranom realizacijom privredne aktivnosti u prva dva tromesečja ove godine.