DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA Svakih 40 sekundi neko sebi oduzme život

- Oko četvrtine suicida danas se dešava kod adolescenata do 25 godina života i to je vodeći uzrok prevremene smrti kod mladih. U Srbiji je najviša stopa samoubistava u Vojvodini, i u to u Severnobačkom okrugu, gde se u poslednjih 10 godina kod muškaraca beleže stope veće od 30 na 100.000 stanovnika, dok su kod žena oko 10. Ove stope su ipak niže u odnosu na poslednju deceniju 20. veka, kada su bile više od 40 na 100.000 stanovnika - navodi dr Knežević i dodaje kako je samoubistvo svesno i namerno uništavanje sopstvenog života.

Uzroci samoubistva mogu da budu kulturni, koji se baziraju na stavovima o životu i smrti, kao i prema suicidu, potom socijalni, jer je suicid sociološki fenomen kod kojeg postoje poremećaji između pojedinca i društva, zatim situacioni, pa psihološki jer je psihološka bol zajednički imenitelj suicidalnom ponašanju, te biološki, jer je veća učestalost suicida u određenim porodicama, a utvrđeno je i da postoji snižen nivo metabolita serotonina u likvoru osoba koje su počinile samoubistvo.

Osobi kod koje postoji simptomi, odnosno mogućnost suicida, potrebno je direktno postavljati pitanja o samoubistvu, jer to ne povećava rizik od suicida, napominje dr Knežević.

- Potrebno je redukovati pristup raznim, opasnim oruđima i oružjima, razgovarati i ponuditi podršku i uputiti ih u institucije koje se bave prevencijom - savetuje dr Knežević.

- Faktori rizika za samoubistvo su namera, odnosno plan da se počini suicid, kao i ranije suicidalno ponašanje, jer je polovina ljudi koji izvrše samoubistvo ranije bar jednom pokušala da izvrši suicid, a pokušaji su od 10 do 20 puta češći od izvršenih suicida. Faktor rizika su i mentalni poremećaji i to u 90 odsto slučajeva, poremećaji raspoloženja, kao što su depresivnost, nesanica i anhedonija u 80 odsto slučajeva, potom psihotični poremećaji, anksiozni premećaj, poremećaji ličnosti i zloupotreba supstanci i zavisnost. Faktori rizika su i zdravstveni problemi, prethodni stres koji je nastao zbog smrti bliske osobe, razvoda, gubitka posla, potom godine života, socijalna izolacija, kognitivna oštećenja, ali i dostupnost oružja, te porodična istorija - navodi dr Knežević.

Prema njegovim rečima, najčešće žrtve suicida su muškarci srednjih i starijih godina, osobe bez partnera, loše materijalno stanje, porodična istorija u kojoj je bilo suicida ili psihijatrijskih poremećaja, prethodeći stres, pojedine profsije, onesposobljavajuća telesna bolest, ranije pokušan suicid u 50 odsto slučajeva, a kod 90 odsto ljudi postoji psihijatrijski poremećaj. Dr Knežević ističe kako je važno da se prepoznaju simptomi kod potencijalno siucidne osobe.

- To je direktno iznošenje suicidalnih ideja, iznošenje osećaja praznine, beznadežnosti i smanjenje želje za životom, iznošenje svoje krivice i sramote, osećanje da nema rešenja problma, osećaj usamljenosti, anksioznost i uznemirenost, povlačenje iz društvenih relacija, poremećaj ishrane ili spavanja, osećaj psihičnog ili fizičkog bola, korišćenje alkohola, pozdrvljanje sa porodicom, sređivanje poslova, pisanje testamenta ili oproštajnog pisma - naglašava dr Knežević.

- Period u kojem ostoji tendencija porasta pokušaja samoubistva su dani vikenda, kao i verski i državni praznici, a kod školske i studentske omladine to su polugodišta i kraj školske godine - navodi dr Knežević.

U Klinici za psihijatriju svake godine imaju oko 20.000 ambulantnih pregleda, što je veći broj nego ranije, kada ih je bilo oko 15.000. Dr Knežević smatra da to pokazuje i da se ljudi sada češće obraćaju za pomoć i da je porasla svest ljudi, iako i dalje postoji stigma psihijatrijskih pacijenata. Lekari Klinike se bave sekundarnom prvencijom, kako bi se smanjila mogućnost izvršenja suicida, te na lečenje dolaze ljudi koji su pokušali samoubistvo, kao i oni koji pate od mentalnih poremećaja.

- Dužina lečenja zavisi od bolesti, a naši pacienti su i oni koji pate od depresije, shizofrenije, poremećaja ličnosti, alkoholizma. Nekada ostaju u bolnici pet dana, a nekada dva meseca. Za razliku od izvršenih samoubistava, gde je najviše muškaraca u srednjim godinama, među onima koji su pokušali suicid i došli na lečenje su mnogostruko češće žene, srednjih godina, od 30 do 50 godina, mada ima i pacijentkinja od 90 godina, koje imaju hronični bolni sindrom - kaže dr Knežević.

Svako ko ima neki problem mentalne prirode, treba odmah da potraži pomoć i da se javi psihijatru ili psihologu, kao i da priča sa bliskim osobama.

- Bolest nije sramota i treba da se traži pomoć. Familija i prijatelji treba da podstaknu osobu na razgovor, kao i da je podrže u traženju stručne pomoći. Na svim nivoima zdravstvene zaštite imamo psihijatrijsku i psihološku službu, a u našoj Klinici imamo dežurstva 24 sata dnevno i u prijemnoj ambulanti zbrinjavamo i one ljude kojima je potrebna hitna hospitalizacija - poručio je dr Knežević.

LJ. Petrović