DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA Svakih 40 sekundi neko sebi oduzme život
NOVI SAD: Godišnje u svetu oko milion ljudi izvrši samoubistvo, što znači da na svakih 40 sekudni neka osoba oduzme sebi život. Upravnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine docent dr Vladimir Knežević kaže za “Dnevnik” da je samoubistvo deseti uzrok smrti u opštoj populaciji.
- Oko četvrtine suicida danas se dešava kod adolescenata do 25 godina života i to je vodeći uzrok prevremene smrti kod mladih. U Srbiji je najviša stopa samoubistava u Vojvodini, i u to u Severnobačkom okrugu, gde se u poslednjih 10 godina kod muškaraca beleže stope veće od 30 na 100.000 stanovnika, dok su kod žena oko 10. Ove stope su ipak niže u odnosu na poslednju deceniju 20. veka, kada su bile više od 40 na 100.000 stanovnika - navodi dr Knežević i dodaje kako je samoubistvo svesno i namerno uništavanje sopstvenog života.
Uzroci samoubistva mogu da budu kulturni, koji se baziraju na stavovima o životu i smrti, kao i prema suicidu, potom socijalni, jer je suicid sociološki fenomen kod kojeg postoje poremećaji između pojedinca i društva, zatim situacioni, pa psihološki jer je psihološka bol zajednički imenitelj suicidalnom ponašanju, te biološki, jer je veća učestalost suicida u određenim porodicama, a utvrđeno je i da postoji snižen nivo metabolita serotonina u likvoru osoba koje su počinile samoubistvo.
Osobi kod koje postoji simptomi, odnosno mogućnost suicida, potrebno je direktno postavljati pitanja o samoubistvu, jer to ne povećava rizik od suicida, napominje dr Knežević.
- Potrebno je redukovati pristup raznim, opasnim oruđima i oružjima, razgovarati i ponuditi podršku i uputiti ih u institucije koje se bave prevencijom - savetuje dr Knežević.
- Faktori rizika za samoubistvo su namera, odnosno plan da se počini suicid, kao i ranije suicidalno ponašanje, jer je polovina ljudi koji izvrše samoubistvo ranije bar jednom pokušala da izvrši suicid, a pokušaji su od 10 do 20 puta češći od izvršenih suicida. Faktor rizika su i mentalni poremećaji i to u 90 odsto slučajeva, poremećaji raspoloženja, kao što su depresivnost, nesanica i anhedonija u 80 odsto slučajeva, potom psihotični poremećaji, anksiozni premećaj, poremećaji ličnosti i zloupotreba supstanci i zavisnost. Faktori rizika su i zdravstveni problemi, prethodni stres koji je nastao zbog smrti bliske osobe, razvoda, gubitka posla, potom godine života, socijalna izolacija, kognitivna oštećenja, ali i dostupnost oružja, te porodična istorija - navodi dr Knežević.
Prema njegovim rečima, najčešće žrtve suicida su muškarci srednjih i starijih godina, osobe bez partnera, loše materijalno stanje, porodična istorija u kojoj je bilo suicida ili psihijatrijskih poremećaja, prethodeći stres, pojedine profsije, onesposobljavajuća telesna bolest, ranije pokušan suicid u 50 odsto slučajeva, a kod 90 odsto ljudi postoji psihijatrijski poremećaj. Dr Knežević ističe kako je važno da se prepoznaju simptomi kod potencijalno siucidne osobe.
- To je direktno iznošenje suicidalnih ideja, iznošenje osećaja praznine, beznadežnosti i smanjenje želje za životom, iznošenje svoje krivice i sramote, osećanje da nema rešenja problma, osećaj usamljenosti, anksioznost i uznemirenost, povlačenje iz društvenih relacija, poremećaj ishrane ili spavanja, osećaj psihičnog ili fizičkog bola, korišćenje alkohola, pozdrvljanje sa porodicom, sređivanje poslova, pisanje testamenta ili oproštajnog pisma - naglašava dr Knežević.
- Period u kojem ostoji tendencija porasta pokušaja samoubistva su dani vikenda, kao i verski i državni praznici, a kod školske i studentske omladine to su polugodišta i kraj školske godine - navodi dr Knežević.
U Klinici za psihijatriju svake godine imaju oko 20.000 ambulantnih pregleda, što je veći broj nego ranije, kada ih je bilo oko 15.000. Dr Knežević smatra da to pokazuje i da se ljudi sada češće obraćaju za pomoć i da je porasla svest ljudi, iako i dalje postoji stigma psihijatrijskih pacijenata. Lekari Klinike se bave sekundarnom prvencijom, kako bi se smanjila mogućnost izvršenja suicida, te na lečenje dolaze ljudi koji su pokušali samoubistvo, kao i oni koji pate od mentalnih poremećaja.
- Dužina lečenja zavisi od bolesti, a naši pacienti su i oni koji pate od depresije, shizofrenije, poremećaja ličnosti, alkoholizma. Nekada ostaju u bolnici pet dana, a nekada dva meseca. Za razliku od izvršenih samoubistava, gde je najviše muškaraca u srednjim godinama, među onima koji su pokušali suicid i došli na lečenje su mnogostruko češće žene, srednjih godina, od 30 do 50 godina, mada ima i pacijentkinja od 90 godina, koje imaju hronični bolni sindrom - kaže dr Knežević.
Svako ko ima neki problem mentalne prirode, treba odmah da potraži pomoć i da se javi psihijatru ili psihologu, kao i da priča sa bliskim osobama.
- Bolest nije sramota i treba da se traži pomoć. Familija i prijatelji treba da podstaknu osobu na razgovor, kao i da je podrže u traženju stručne pomoći. Na svim nivoima zdravstvene zaštite imamo psihijatrijsku i psihološku službu, a u našoj Klinici imamo dežurstva 24 sata dnevno i u prijemnoj ambulanti zbrinjavamo i one ljude kojima je potrebna hitna hospitalizacija - poručio je dr Knežević.
LJ. Petrović