Inženjer zaštite životne sredine uposlio se kroz hobi

Dok je studirao, igrao je fudbal i po tome bio poznat i priznat u okolini. Pored matične „Vojvodine”, uspešno je nastupao za još nekoliko klubova iz obližnjih mesta. Pošto je okačio kopačke o klin, pojavio se višak slobodnog vremena koje je počeo da troši baveći se novim, pomalo neobičnim, hobijem.

– Imajući u vidu da mi je otac Jovan prvenstveno tesar i pomalo stolar, čitav život sam bio uz drvo i pratio njegovu obradu. Iz tog razloga ne čudi što sam novi hobi našao u obradi drveta. Međutim, opredelio sam se za kreativno struganje drveta, što je sasvim nešto novo u odnosu na ono što moj otac radi. Olakšan mi je posao u tome što sam imao određeno predznanje i dobijam savete o ponašanju drveta od oca, a i nešto od potrebnog alata imam u porodičnom krugu. Sve je počelo 2017. godine i ovo je moja prva prezentacija. Izložio sam tridesetak različitih unikatnih predmeta. U pitanju su svećnjaci, ukrasne vaze, činije za voće, jelo, salate...– priča  Mire Sekulić kraj štanda sa prozvodima na Etno bazaru u okviru bečejske manifestacije „Tanderbal“.

Pored pomoći oca Jovana, u poslu sarađuje sa koleginicom Ivanom Kovačev iz Bečeja, koja je marketing menayer firme i brine za što atraktivniji dizajn svećnjaka. Kako postoji mogućnost uspostavljanja  saradnje sa Turističkom organizacijom opštine Bečej, hobi bi mogao da preraste u solidan biznis vezan za izradu suvenira. Tada bi se na svaki predmet utisnuo atraktivan logo firme i Turističke organizacije, pa bi predmeti bili brendirani. Da bi se posao razvio, bitan faktor su cene. Manji svećnjaci su 450, a veći 550 dinara. Vaze i činije, zavisno od veličine i procesa obrade, prodaje od 30 do 50 evra po komadu.

– Ne biram drvo za obradu i ne sečem stabla, već sakupljam oborena i odbačena, primam poklone, a i kupujem ako je neko iz ko zna kojih razloga morao da iseče drvo. Već sam obrađivao bagrem, bukvu, višnju, divlju krušku, dud, jelovinu, orah, trešnju, cer, hrast... Od plemenitih vrsta drva su najlepši komadi, jer se tokom obrade najbolje struže i dobro ponaša kasnije prilikom sušenja. Svi predmeti su od punog drveta. Pošto sam ušao u rutinu i zato što da s voljom radim, posao nije težak – kaže Mire.

Za izradu činije od sirovog drveta, takozvano zeleno struganje, potrebno mu je oko pet sati, a onda sledi proces sušenja prirodnim putem, koji traje dva meseca. Sledi šmirglanje, pa bojenje i lakiranje organskim uljima, lanenim ili orahovim, ili uljem za kuhinjske elemente, kako bi činije mogle bezbedno da se koriste u ishrani.

– Za svećnjake koristim akrilne boje, koje su na bazi vode i nemaju negativnog uticaja na životnu sredinu. Čak nam je i ambalaža od recikliranog kartona. Obrada suvog drveta je komplikovanija, koristi se drugi alat i brže se tupi, pa je neophodno češće oštrenje, što je manje isplativo, ali su šare kod suvog drveta lepše – ocenjuje Mire.

Ne zaboravlja Mire šta je učio na fakultetu, pa je osmislio program, ako čitava priča zaživi, da u saradnji s nadležnim lokalnim institucijama započne sadnju autohtonih vrsta drveta na određenim lokacijama.     

Vlastimir Jankov