„Srpska književna reč se povukla u neviđen, sklonila se i ostala s osamljenim svojim vernicima. Kao da se takva reč sama od sebe postidela i zamislila se kako će,
šta će, iz malog jezika u veliki svet da ponese. Najviše je zbunjuju primedbama da je neprevodiva, kao da su svi ostali jezici prevodivi. A nisu, jer samo jednom mogu da budu autentični. Sve ostalo je prilagođavanje i unošenje jezika u jezik”, zabeleška je književnika Mira Vuksanovića zavedena pod brojem 1284 u drugoj knjizi „Danonoćnika”, nedavno objavljenoj pod okriljem novosadske „Pravoslavne reči”.
šta će, iz malog jezika u veliki svet da ponese. Najviše je zbunjuju primedbama da je neprevodiva, kao da su svi ostali jezici prevodivi. A nisu, jer samo jednom mogu da budu autentični. Sve ostalo je prilagođavanje i unošenje jezika u jezik”, zabeleška je književnika Mira Vuksanovića zavedena pod brojem 1284 u drugoj knjizi „Danonoćnika”, nedavno objavljenoj pod okriljem novosadske „Pravoslavne reči”.