Tema „Dnevnika”: U kućnom zatvoru stotinak osuđenika s nanogicom ili bez nje izdržava kaznu

Podsetimo, u tri veće grupe alternativnih sankcija spadaju, rad u javnom interesu, mere zaštitnog nadzora, kao i kućni zatvori i pritvori, ali, za razliku od klasičnih zatvorskih izdržavanja sudskih odluka, ovde ne postoje takve fizičke prepreke i pripadajuće obezbeđenje. Te sankcije se odvijaju uz  kontrolu Povereničke službe, koja je deo Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.

Inače, nedovoljno je poznato da je kućni pritvor „samo“ mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za vreme trajanja krivičnog postupka, dakle, u vremenu pre donošenja presude. Nasuprot tome,  kućni zatvor je način izvršenja kazne, koja se izriče sudskom presudom. Nju, prema odluci suda osuđeni izdržava u prostorijama u kojima stanuje.

Godinama se izvršavaju tri navedene, veće kategorije alternativnih sankcija, ali  zastupljene su i mere kontrole nad licima koja su izvršila krivična dela protiv polnih sloboda maloletnih lica, obuhvaćena takozvanim Marijinim zakonom kojih ima trnutno petnaestak na ovom području.

U ovom momentu sprovodi se desetak uslovnih osuda sa zaštitnim nadzorom.

Takođe u ovoj godini primetan je trend povećanja izricanja uslovnih otpusta sa zaštitnim nadzorom. On se  odnosi mahom na osobe, uslovne opuštene, kojima se posle dužeg vremenskog izdržanja „klasične“ kazne, odlukom suda odredi  određeni manji deo kazne, uslovni otpust uz obavezan zaštitni nadzor. Ta mera je u zakonu uz sve ostale od samog početka , ali je sad od prvih meseci ove godine u trendu povećanja njena primena.  

Doprinos smanjenju kriminaliteta

Marija Krsmanović napominje da ove mere nisu izmišljene i uvedene da bi nekom bila olakšana kazna, ili zato što je to lagodnije nego ići u zatvor, već one potpomažu smanjenje kriminaliteta u društvu. Dakle, ljudi koji odlaze u zatvor imaju mnogo veću stopu recidiva, često ponavaljaju krivična dela, dok to nije slučaj kod alternativnih sankcija.

- Podaci pokazuju da oko dve trećine ljudi koji su izdržavali alternativne sankcije ne ponavlja krivično delo, dok je kod izdržavanja kazne u zatvorima situacija znatno drugačija – ističe Marija Krsmanović. 

Među okrivljenima na području Višeg suda u Novom Sadu, pretežno su muškarci, ali ima  i malo žena, kao i maloletničkih pritvora, ukupno ispod deset procenata od svih predmeta. Uobičajeno je da se radi je o značajnom broju predmeta iz oblasti  saobraćaja i posedovanja manje količine narkotika, krađama,  ali ima i teških krađa, pa i i slučajeva razbojništava.

– Kućni zatvori mogu biti s elektronskim nadzorom i bez njega, a isto važi i za pritvore – objašnjava za „Dnevnik” poverenica za alternativne sanckije u Novom Sadu i okolini Marija Krsmanović. –  Kućni zatvor može trajati maksimalno godinu dana, dok za pritvore ne postoje ograničenja. - Imamo nekolicinu uslovnih osuda  sa zaštitnim nadzorom koje podrazumevaju da je sud doneo odluku da  nekoga uslovno kazni zatvorskom kaznom koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u određenom roku od pravosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Radi se o tome da je okrivljenoj osobi zadata određena obaveza koju ona treba da ispuni, ali pri tome sudije uzimaju u obzir karakter ličnosti okrivljenih da bi se minimizovali mogućnosti da ponovo dođe do izvršenja delikta, ali i uzgred troškovi boravka u zatvorima - ističe Marija Krsmanović.

Ukoliko oni izvršvaju određene obaveze, nad njima se neće sprovoditi zaprećena kazna, ili će im sud preinačiti osudu.

- S ovakvim merama imamo dosta dobra iskustva, a posebno kod slučajeva zavisnika. U tim slučajevima u velikoj meri sarađujemo s porodicom zbog podrške i oslonca, što je jako bitno za celishodnost postupka. Takođe, radimo i na  izvršavanju presuda u vezi s alimentacijom. Osuđeni moraju da se javljaju povereniku, odnosno nama, i da dostavljaju potvtde da su izvršili svoje obavaze u vezi s tim.  Na ovaj način je obezbeđena mesečna kontrola. Jako je važno da  žene u takvim situacijama nisu prepuštene same sebi.  Ti problemi su pomereni na povereničku službu - objasnila nam je Krsmanovićeva.      

Ona ističe da se, suštinski, alternativne sankcije sprovode nad ljudima za koje sud utvrdi da je mogućnost da izvrše neko novo krivično delo dosta mala i da nisu znatno rizični za društvo, ili po svoju porodicu, te im se zbog toga određuju takve sankcije. Teži se tome da oni ne odlaze u klasični zatvor, već da izdržaju kaznu u svom okruženju, da ne bi bili izdvojeni iz društvene zajednice jer tako nešto samo po sebi može nositi dosta velike rizike.   Najčešće se radi o nehatnim krivičnim delima i o prvoprestupnicima, o mladim ljudima ili o onima u zrelim godinama, kojima je to krivično delo izolovani slučaj u životu.

Marija Krsmanović veli da za kazne rada u javnom interesu sud izriče određenu satnicu koju će neko da izvrši zbog određenog krivičnog dela. One se rade pri javnim preduzećima, odnosno opštinama i mesnim zajednicama u selima gde nema preduzeća. Reč je obično o pomoćnim fizičkim poslovima u komunalnoj delatnosti, košenju trave i raznog rastinja.

Ta kazna može trajati maksimalno 360 radnih sati, a u toku dana do osam časova.

– Ukoliko neko zloupotrebi ta prava, na primer udalji se, Zakon je propisao da izlazak koji je duži od 12 sati ili dva kraća izlaska, mogu dovesti do opoziva takve kazne. Valja napomenuti da su u pritvoru s elektronskim nadzorom i bez njega, pravila znatno oštrija, kao i da su okrivljeni pod potpunom nadležnošću suda. U tim slučajevima, Kancelarija samo obavlja tehničku kontrolu i ne daje dozvole za izlazak jer je za to nadležan postupajući sudija u tom predmetu,  s tim što, po izmenama Zakona, okrivljeni imaju pravo na sat vremena šetnje ili obavljanja drugih obaveza između sedam i 17 časova, koji biraju prilikom postavanju opreme i početka mere. Ove godine smo imali pet ili šest opoziva izvršenja takvih mera u pritvoru i zatvoru - dodala je Marija Krsmanović.  

M. Vujačić