Biljana Tututov, rediteljka: Muškarci dominiraju filmskim svetom

U Parizu je studirala antropološki film na Ecole Pratique des Hautes Etudes i glumu na Ecole de Thêatre Jacque Lecoq. Autorka je više video instalacija, kratkih i dugometražnih, igranih i dokumentarnih filmova, video radova i performansa. Počev od 2018. godine osniva i vodi Circle Woman Doc Achelerator, međunarodnu platformu i program za razvoj dokumentarnog filma namenjen rediteljkama i producentkinjama koji je jedinstven u Evropi. Program se odvija kroz tri modula od kojih će drugi biti održan od danas do 2. septembra na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu.

Kako sam i sama rediteljka i producentkinja, često sam se tokom procesa nastanka dokumentarnog filma nalazila u nedoumicama i dilemama. Tad bih tražila podršku kolega i koleginica, otkriva Biljana Tutorov za „Dnevnik”.

Ipak, dodaje, svi smo prezauzeti jer je produkcija posao koji traži puno pažnje i vremena, pa nije uvek lako otvoriti prostor za razmenu iskustva i međusobnu podršku onda kada je neophodno. Tokom godina profesionalne aktivnosti s nekim koleginicama sam ostvarila veoma blizak kontakt, i mi se zaista često čujemo kako bismo saslušale i posavetovale jedna drugu. S druge strane, bila sam među prvim učesnicama EWA (Evropska ženska audiio-vizuelna mreža) mentoršip programa čiji je cilj bio da nas poveže sa vodećim producentkinjama koje su pratile naš razvoj tokom dvanaest meseci. Primetila sam pozitivan učinak na moje samopouzdanje i samosvest da nisam sama. Kada me je Underhill fest iz Podgorice pre tri godine pozvao kao predavača na trodnevnoj radionici za mlade rediteljke iz regiona, osetila sam da bi se mogao otvoriti prostor kroz koji bismo se usavršavala i pomagale, kaže Tuturov.

Projekat Circle Woman Doc Achelerator postao je poznat i van regiona o čemu svedoči podatak da je tokom prošlogodišnjeg treninga pored žena iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske, bilo učesnica iz Mađarske, Gruzije, Norveške, Rumunije, Grčke i Rusije. Koliko ova činjenica ukazuje na veću potrebu za ovakvom vrstom programa na nivou Evrope?

Poziv za prijavu na radionicu je upućen rediteljkama iz čitave Evrope, a i šire. Fokus stavljamo na region, pre svega zbog podrške koju imamo u regionu i potrebe da podržimo rediteljke iz zemalja koje su još uvek duboko patrijahalne i gde je u usponu konzervativna politika koja želi reviziju ženske emancipacije. Od prispelih prijava selekcioni komitet, koji čine aktivni profesionalci i mentori programa, bira do deset učesnica sa projektima. Ideja je da formiramo grupu koja će funkcionisati i posle završenog trening programa. Čak je i u najrazvijenijim zemljama problem neravnopravnosti prisutan, posebno kada je u pitanju pristup fondovima. Zamislite kada bismo na osnovu tih brojki i grafikona zaključili kako su muškarci sposobniji i talentovaniji?! Lako možete pogledati rezultat studije koju je sprovela EWA. U školama koje pažljivo biraju polaznike kroz sistem prijemnih ispita situacija je uravnotežena, ali u kasnije u profesionalnoj praksi nije, da ne govorimo o pristupu novcu, nejednakim platama i iznalaženju rešenja da mlade majke ne izgube trku dok odgajaju decu. Ove godine situacija je još raznovrsnija. Imamo učesnice iz deset zemalja koje pored regiona uključuju Španiju, Izrael, Ukrajinu, Belorusiju, i Poljsku gde je stanje u društvu kada su žene u pitanju trenutno posebno zabrinjavajuće. Circle će ostati fokusiran na region, ali primamo kandidature iz celog sveta.

Jednogodišnji program Circle Woman Doc Achelerator 2019 sastoji se od 3 radna modula. U junu je realizovan modul u Podgorici, drugi će sad biti održan u  Novom Sadu, nakon čega sledi poslednji u nizu koji će se održati u Lajpcigu. Na koji način ste koncipirali module, i koji je po vašem mišljenju „najplodonosniji“ za usavršavanje? S kakvim učenjima će se žene iz sveta filma susresti u Novom Sadu?

Celogodišnji program se sastoji od tri modula tokom kojih odabrane učesnice imaju priliku da intenzivno rade sa vodećim ekspertima - prvo na detaljnoj analizi svojih projekata, dramaturškim iskušenjima, produkcijskim strategijama, a zatim na prezentaciji projekta i pripremi za nastup na evropskim marketima. Modul u Podgorici bio je fokusiran na analizu projekata i njegovih potencijala, te na razradu strategije i individualne potrebe učesnica. Namera nam je i da se polaznice upute u problematiku intelektualnog vlasništva, autorskih prava i mogućnosti finansiranja. Tokom modula u Novom Sadu posvetićemo posebnu pažnju vizuelnim materijalima, trejlerima i odabranim scenama, te prezentaciji projekata, identifikaciji i planu za razvoj publike za svaki projekat, daljoj razradi distribucijskih strategija i marketinškom planu. Treći i poslednji modul odvija se tokom marketa DOK Lajpcig festivala, gde će učesnice uzeti učešće na okruglim stolovima i upoznati se sa urednicima televizijskih kuća i festivalskim selektorima, te imati individualne sastanke sa zainteresovanim koproducentima i partnerima, ali i prisustvovati masterklas predavanjima. Studije slučaja su jedan od najvažnijih segmenata programa. Trudimo se da dovedemo najdinamičnije, uspešnije i kreativnije autore koji su tokom godine pobeđivali sa svojim filmovima. Kroz intimistički i detaljan razgovor pokušavamo da ispratimo kreativni proces od samog početka do kraja postprodukcije jer se dokumentarni film piše kroz sve procese nastanka i sve do kraja montaže. Najbolje se uči kroz iskustvo, pa i kroz iskustvo drugih. Tako smo ove godine imali čast da razgovaramo sa Tamarom Kotevski, rediteljkom filma „Medena zemlja” koji je višestruki pobednik ovogodišnjeg Sandens festivala, a u Novom Sadu ćemo čuti našu rediteljku Ivanu Mladenović koja živi i radi u Rumuniji i upravo se vratila iz Lokarna sa Specijalnom nagradom žirija za doku-igrani film čiju studiju slučaja radimo.

Kakvi su bili utisci rediteljki i producentkinja koje su bile deo Circle 2018 programa?

Verujem da su sve otišle sa više sigurnosti u sebe, saznanjem da nisu same kad imaju problem, da uvek mogu nazvati nekog od koleginica ili mentora za savet ili razgovor. Ovo je i krajnji cilj projekta. Nije moguće odgovoriti na sva pitanja i razrešiti sve dileme tokom radnih perioda, ali imamo dovoljno vremena da ih upoznamo sa najnovijim trendovima pre svega kroz rad sa vodećim mentorima koji su aktivni i uspešni igrači na međunarodnoj sceni, da detaljno radimo na svakom projektu, a i da se neformalno družimo u momentima pauze. Veoma nam je važno da radimo na inspirativnim i nezaboravnim mestima, koja ostavljaju dublji utisak i produbljuju iskustvo. Kada se kasnije spontano sretnemo po festivalima, kao što je bio slučaj nedavno na Sarajevo Film Festivalu, osećamo se da pripadamo jednoj familiji.

Nakon što ste pokrenuli ovaj projekat usledio je i poziv od East Doc Platforme iz Praga da u okviru panela „Žene u filmskoj industriji“ govorite na temu rodne ravnopravnosti. Kakav je vaš stav o današnjem položaju žena u ovoj grani industrije?

Mislim da se ne može lako sagledati kompleksnost problema koji mnogi svode na nasilno usklađivanje brojki. Položaj žena u industriji je povezan sa položajem žena u načelu. Činjenice ukazuju da muškarci dominiraju filmskim svetom po svim pitanjima. Pitanje je zašto je to tako i da li mora biti. Problem se može posmatrati sa raznih strana: od ženskih likova u filmovima koji su često rudimentarni, nekad ni ne progovore ili samo da bi pričali o muškarcima, do nerešenih socijalnih pitanja u vezi sa porodiljskim iskustvom tokom kojeg mnoge žene izgube trku u profesionalnom svetu. Mogu se analizirati očekivanja, ali i honorari ženskih filmskih radnica. Ako muškarci vladaju, biraju, odobravaju, oni čak i kad su sasvim dobronamerni često nemaju sluha za drugačiji senzibilitet. Jednostavo rečeno, žene nisu imale dovoljno šansi zadnjih decenija, zaboravljene su u istoriji filma iako je početak filmske industrije poznavao značajna imena kao što su bile Alie Guy Blaché, na primer, ili Lois Weber. Smatram da kao hitnu meru treba raditi na brojkama, sve dok u takvom ambijentu ne stasa dovoljno autorki, dok se alarmantno stanje ne popravi, jer do tada ćemo biti u začaranom krugu.

T. Markić