Asocijacija "Kulturanova": Umetnost pokreće mlade ljude
Jednom rečju, težeći interkulturalnosti, asocijacija „Kulturanova” postoji više od 18 godina, a teatarska i muzička produkcija, izdavaštvo i umetničke intervencije u organizacijama predstavljaju četiri stuba kojima se bavi. Sve što pokreće mlade ljude, asocijacija „Kulturanova” želi da prikaže kroz kulturu.
– Na taj način želimo da aktiviramo mlade da sami budu nosioci pozitivnih društvenih promena, odnosno da kroz bilo koji vid umetnosti pokažu šta znaju – ističe portparolka asocijacije „Kulturanova“ Jelena Božić. – Bavimo se procesom u mladom čoveku, na koji način može doprineti boljoj društvenoj promeni i razvoju interkulturalnosti, kako na lokalnom nivou, tako i na internacionalnom.
Jedan od najuspešnijih projekata asocijacije „Kulturanova“ je tradicionalno akustično kompozitorsko takmičenje „TAKT“, festival koji se održava osmu godinu zaredom.
– To je jedna lepa priča, koja je počela pre osam godina u kafeu „Pero“ – potvrđuje Jelena Božić. – Nekoliko njih je sedelo i čula se konstatacija „Jeste li primetili da se deset godina na radiju vrte iste pesme? Hajde da napravimo nešto novo, da nekome nepoznatom pružimo priliku, čujemo i vidimo kako on nešto radi.“ Počeo je kao lokalni festival i došli smo do toga da je ove godine internacionalni – tri dana bogatog programa, koji će obuhvatiti predstave, muzičare, projekcije filmova, izložbe... Tokom svih tih godina, ideja je da se mladima približi umetnost, a potom i da im se pruži prilika da neko čuje za njih. Postoje ljudi koji mnogo vrede, izuzetno su talentovani i mnogo znaju, a nemaju prostor ni mogućnost.
Projekat „Muzikanova“, koji podržava OPENS 2019, zamišljen je kao svojevrsna muzička laboratorija.
– Okupili smo mlade iz sveta muzike, ali i fotografe, kamermane, dizajnere zvuka, i uspeli smo da im obezbedimo studio u kojem će da vežbaju – objašnjava Jelena. – U sklopu toga imali smo edukativnu radionicu, a rezultat su tri benda koji će na festivalu „TAKT“ izvesti svoje autorske pesme. Želimo da pokažemo mladima da, iako im se čini da u nekom mestu nema prilike za njih i da im niko neće pomoći, postoji neko ko želi da im obezbedi sve potrebne uslove.
Kad je reč o teatarskoj produkciji, mnogo je urađeno, počev od tradicionalnih okvira do performansa koji se izvode na ulicama. Zadatak svega toga je da pokrene na razmišljanje, predstavi kulturu i umetnost u smislu pozorišta, ali i osobe.
– Trenutno imamo projekat „Teatarnova“, takođe u sklopu OPENS-a, koji okuplja mlade koji su želeli da se oprobaju u svetu glume – navodi Jelena. – Sve rade sami, smišljaju scenario, režiraju i pišu tekst. Naziv predstave je „O usamljenosti“ i takođe će biti prikazana na „TAKT“-u.
U partnerstvu s Mađarskom, Rumunijom i Francuskom, u toku je projekat „Plej mobajl“, koji se održava u po tri manja mesta u sve četiri zemlje, što je ukupno 12 gradova. Ideja se ogleda u tome da ekipa mladih u roku od pet dana osmisli predstavu, koja bude prikazana na ulici.
– Ideja je da se pomere granice, da se vidi kako ljudi reaguju na to nepoznato, kad pred njih izađe masa ljudi koja izvodi neki performans – uz osmeh kaže Jelena. – Sve to bude veoma zanimljivo, pogotovo uz činjenicu da priprema predstave za samo pet dana donosi posebnu „frku“.
Segment izdavaštva u asocijaciji „Kulturanova“ je, može se reći, najmlađi. U okviru edicije „Iza barikade“, objavili su dve knjige, a u pripremi je i treća. Reč je o zbirkama kratkih priča, a u planu je da jedno delo obuhvati i više autora. I tu se mladima pruža prilika da se izraze i da se kroz književnost čuje za njih.
Dva nova projekta na jesen
Asocijacija „Kulturanova“ prihvaćena je u evropskim zemljama i njihovim fondovima, i deo je velikih internacionalnih projekata. Od oktobra će biti pokrenuta dva nova – „Trejn art“ i „Z-elements“.
– Želimo da idemo napred i zato je potreban neki balans u smislu toga na koji način da ne radiš prema starim metodama, a da zadržiš vrednosti. I mi u „Kulturanovi“ uvek kažemo da je sam proces mnogo važniji od proizvoda. Nama je mnogo važnije kako će se mlada osoba razviti, šta će naučiti u, recimo, pripremi predstave, koje će prepreke preći, kakva će izaći iz toga i koliko će moći nakon toga da radi na sebi, nego da li će doći hiljade ljudi i prodati se ne znam koliki broj karata – zaključuje Jelena Božić.
Umetničke intervencije u organizacijama, kao četvrti stub asocijacije „Kulturanova“, donose nešto potpuno drugačije.
– Umetnici odlaze u različita preduzeća i biznis-modele, posmatraju kako sve funkcioniše i pružaju kreativna rešenja za probleme. Reč je, zapravo, o razmeni znanja – kad nešto posmatraš iz umetničkog ugla, možda ćeš drugačije sagledati rešenje. Poslovni i umetnički model jesu suprotnosti, ali to ne znači da jedan drugome ne mogu doprineti.
B. Pavković
Foto: „Kulturanova“
ANKETA
DA LI VIDITE SEBE U UMETNOSTI?
Luka Gole, student:
– Slabo poznajem tu oblast, ne razumem se toliko. Studiram bezbednost i kriminalistiku, tako da me ta tema više zanima i na to sam usredsređen. Čast izuzecima, mislim da većina mladih, ali i građana Srbije uopšte, nije dovoljno zainteresovana za umetnost jer je, pogotovo u toj sferi, teško pronaći posao.
Nemanja Nikolić, student:
– Pre studija sam bio više zainteresovan za tu temu, međutim, posvećenost učenju malo je ostavila umetnost po strani. Najviše me je zanimalo slikarstvo, konkretno ikonografija, i to vrlo rano, od šeste do devete godine. Kad je reč o budućnosti, ako bih imao podršku i dovoljno novca, sigurno bih se ponovo time bavio.
Petar Madžarev, poljoprivrednik:
– Interesovala me je gluma, a kao dete bavio sam se recitacijom. Ne mogu sad da se setim šta sam sve recitovao, ali to je bilo tokom osnovne škole, išao sam i na takmičenja. Mislim da bih se i u glumi dobro pokazao, ali nisam imao priliku time da se bavim. Kultura i umetnost su izuzetno značajni, ali mladi više vole kompjutere.
Ajla Adilović, inženjerka zaštite životne sredine:
– Japanska kultura me za sada najviše zanima, a sve je krenulo od naučnofantastičnih dimenzija jer sam u tome pronašla mnogo toga što mi se dopada, a ne mogu da opišem zašto. Počelo je od animiranih filmova, a čitam dosta knjiga, mangi i stripova, posećujem različite radionice na tu temu, tako da se na taj način time bavim.
Ivana Đorđević, studentkinja:
– Ne bavim se umetnošću, nisam nikad imala neku naklonost prema tome, ali ljudi u mom okruženju su bili zainteresovani i zbog toga imam pozitivno mišljenje. Ko god ima afinitet, trebalo bi da se bavi time, a isto tako mislim da umetnost ne dolazi mnogo do izražaja. Razlog za to je možda što ne donosi dovoljno novca.
Jelena Vujović, učenica:
– Veoma me zanima umetnost, ranije sam mnogo crtala. Crtam i sad, ali ređe. Kad sam bila mlađa, crtala sam prirodu i životinje, a sad više ljude i doživljaje. Smatram da je umetnost među mladima slabije popularna, možda zato što u toj temi ne vide perspektivu. Poznajem možda troje ljudi koji se time bave.
B. Pavković
Foto: V. Fifa
Projekat je realizovala DVP Produkcija uz podršku Grada Novog Sada a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva