Ljuti čen Mihokovih u teglicama  osvaja Balkan

Prerađevine od belog luka gazdinstva Mihok već se šire Balkanom, a spravljaju se po staroj porodičnoj recepturi koja se u ovoj familiji praktikuje više od dva veka.

Nosioci gazdinstva Mihok su Arpadovi sinovi, ali Arpad im pomaže punom parom.

Stariji Zoltan je angažovan kao humanitarac i trenutno je u Burmi, pa kada već pomaže po svetu došao je do toga da neke od ideja pretoči i za pomoć Vrbici gde su mu porodični koreni, a mlađi Mikloš je ostao na gazdinstvu i aktivno se bavi paorlukom.

Arpad je bio vojno lice dok se nije vratio kući, pa najpre podigao jedan hektar voćnjaka, a ostao veran i tradiciji proizvodnje belog luka, po kojoj je Vrbica nekada bila poznata širom Jugoslavije.     

- Proizvodimo isključivo prolećni beli luk, koji su naša porodica i druge porodice koje su se nekada naselile u Vrbici doneli sa sobom iz predela Tokajskog vinogorja - priča Mihok. - Vrbički prolećni beli luk nema genetskih modifikacija, nije ukrštan sa drugim semenima, nego je ostao kao nekada, kako su ga naši preci doneli. Zato smo i uspeli pre tri godine da vrbički beli luk dobije zaštićeno geografsko poreklo.

- Da bi nešto postigli više u plasmanu krenuli smo u preradu spravljanjem proizvoda koji su dobra dopuna na trpezi, kao što su pasta od belog luka, ukiseljeni beli luk i još ponešto, a u narednom periodu nameravamo i radimo na tome da pravimo ulje od belog luka koje bi se koristilo kao začin hrani - kaže Mihok.

Preradu belog luka gazdinstvo Mihok je otpočelo pre tri godine, ali Arpad ukazuje da sve što se započne kod nas, pogotovo iz male sredine kakva je i Vrbica, treba da prođe kroz lavirint administracije, tako da zasad još nemaju registrovanu firmu, što je u toku, pa se finalni proizvodi na bazi belog luka spravljaju u okviru gazdinstva.

- Već smo pokrenuli postupak da zaštitmo naše proizvode i registrujemo firmu za proizvodnju, za koju se nadamo da će imati plasman na našem tržištu, ali i inostranstvu. Već su prve količine otišle za Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju i Makedoniju. Interesovanja ima, ali i specifičnih zahteva pa se tome prilagođavamo. U preradi ne koristimo nikakve konzervanse, nego su sve prirodni sastojci, a i kod proizvodnje belog luka praktično je korišćenje zaštitnih sredstava minimalno, samo prilikom sadnje. Želimo da u narednom periodu u potpunosti pređemo na organsku proizvodnju belog luka, koji uzgajamo na dva hektara- objašnjava Mihok.

Od roda sa sadašnje površine od dva hektara pod belim lukom gazdinstvo Mihok samo za sopstvene potrebe odabira sadni materijal za narednu sezonu, većinu prerađuje i pakuje u teglice, ili prodaje u manjim pakovanjima od pola kilograma i pletenim vencima.

- Prodaja u vencima je već poluproizvod, a posebno sam se bazirao na to da mala pakovanja od pola kilograma ponudim preko udruženja penzionera. Penzioneri su mahom sa slabijim primanjima, pa sam im preko udruženja ponudio tako prikladno pakovanje za 100 dinara, što je povoljna cena i mogućnost da se ljudi snabdeju. Za razliku od belog luka iz jesenje sadnje, vrbički prolećni beli luk može u ostavi i na prikladnom mestu na promaji da stoji do juna iduće godine, za razliku od jesenjeg koji treba potrošiti u roku od dva -tri meseca, jer propada - napominje Mihok.

Za proizvođače prolećnog belog luka u Vrbici sezona je bila izuzetna, ako se izuzmu problemi kojih je bilo nakon sadnje, jer 40 dana nije bilo kiše. Mihok ukazuje da je potom naišao kišni period od skoro dva meseca, što je iziskivalo angažovanje više sezonske radne snage, pa je trošak vađenja belog luka bio skoro trostruko skuplji nego inače.

- Sadnja prolećnog belog luka obično kreće sredinom januara, čim vremenske prilike dozvole, jer može podneti i do minus osam stepeni, ne smeta mu ta hladnoća, a čenovi se moraju zasaditi najkasnije do kraja marta. Iskustvo je da kod kasnije sadnje nema uspeha. Sadnja se obavlja ručno, mora se puziti na kolenima jer drugačije nije moguće, a na svakih pet centimetara treba ubosti jedan čen. Nisam računao koliko čenova treba za jedno jutro ili hektar, ali sam prebrojao da u red dug 300 metara zasadi se oko 6.000 čenova. Jedan radnik u toku dana uspe da zasadi dva reda, zabode 10.000 do 12.000 čenova, što je jako naporan fizički posao. Protiv korova koristi se špartanje, ali mora se proći i motikom. Bez motike nema vrbičkog belog luka - kategoričan je Mihok.

Sezona vađenja belog luka je u drugoj polovini jula, ali ove sezone sa vađenjem se moralo krenuti ranije zato što je bilo dosta padavina pa da se glavice ne bi raspukle.

Cena vrbičkog belog luka ove sezone je relativno dobro krenula, jer se kilogram na veliko prodaje preko dva evra, mada je to prema mišljenju Mihoka malo, jer je realna cena koja je isplativa oko tri evra. Gazdinstvo Mihok, uz dodatni angažman na preradi, nada se boljoj zaradi od belog luka.

Milorad Mitrović