Planina kojoj moraš da se vratiš- Zlatar: Bezbroj avantura u zelenom raju

Neponovljiv odmor za duh i telo. Naravno, prošlogodišnjih pet dana provedenih na Zlataru sada se pretvorilo u osam... i bilo je kratko.

Za razliku od Zlatibora Zlatar, koji se nalazi odmah iza popularnije planine na putu ka Crnoj Gori, nije tako razvijen, ali je zato za one željne mirnog odmora, ali i avanturizma primamljiviji. Međutim, i tamo se gradi sve više... U jedinom hotelu, „Panorami“, vrvi od dečje graje, jer je tu organizovan kamp, ostali turisti popunili su kapacitete po malim vilama i pansionima rasutim po mnogobrojnim proplancima, selima i zaseocima planinske lepotice. Nažalost, Rehabilitacioni centar, koji je uz „Panoramu“ bio pokretač ovog mesta, već dugo ne radi.

Osim šetnje u miru mnogobrojnim stazama, koji sporadično “remeti” samo poj ptica i zuj insekata, možete mnogo toga i obići, jer ovaj deo Srbije bogat prirodnim i istorijskim dobrima. Ove godine smo moje prijateljice Marija, Sanja i ja propustile krstarenje meandrima Uvca, a kupanje u prelepom Radoinjskom, Zlatarskom i Uvačkom jezeru ostavile smo za neko naredno vreme, jer voda je bila poprilično hladna.

Dakle, vratile smo se šetnji Vodenom poljanom i etno selu Štitkovo, te nezaboravnom pogledu sa nekoliko vidikovaca, ali smo se upustile i u nove avanture. Do Vodene poljane sada vodi asfaltni put, tačnije asfalt je do manastira Svetog Kozme i Damjana, za one koji više vole komfor, a za one druge ostalo je još dovoljno nedirnute prirode.

Ispod manastira nalazi se Šumarska kuća u kojoj možete da se smestite, a i da se okrepite.

Sreća ili voda?

Naziv reke Sopotnice potiče od reči “sopot”, a označava vodu koja huči. Legenda o nastanku vodopada je veoma stara i vezuje se za doseljavanje ljudi sa Peštera kada ih je čudan glas sa planine Jadovnik iznenadio pitanjem da li da im pokloni sreću ili vodu. Meštani su odgovorili da bi radije da imaju vodu, a da će se za sreću oni sami pobrinuti. I tako i bi...

Mnogi koji idu na Uvac u rutu uvrste i Štitkovo. Nećete se pokajati ukoliko i vi to uradite.

Štitkovo je na periferiji mesne zajednice Božetići kod Nove Varoši između sela Tisovice, Božetića, Debelje i Gornjeg Trudova. Uvučeno je u dolini reke Tisovice koje je nekada bila simbol za potočnu pastrmku. Okruženo je visokim liticama koje pružaju zaštitu od hladnih zimskih vetrova. Selo zamrznuto u vremenu, a kuće baš kao što su izgledale i pre dva veka.

Prirodni sokići u kafanici Milojka Čkonjevića su dobri kao i uvek, ali je ovaj ljubazni domaćin sada proširio lepezu ponuda, pa smo se počastili i palačinkama od heljde filovanim pekmezom po želji. A kafana, posebna priča. Drvena građevina, nevelika ne štrči, već umerena, jednostavna, prilagođena nameni i estetski uklopljena. Kafana je otvorenog tipa, kao neki šadrvan, sa dva duža stola od trešnjinog drveta, klupama i malom kuhinjom. Tu je i peć namenjena za roštilj ili pečenje. Sve je malo, ali odiše gostoprimstvom i opuštenošću. Vratićemo se opet!

Kao što sam prošle godine ostala zadivljena meandrima Uvca, tako sam ove godine sličan osećej imala videvši slapove reke Sopotnice. Slapovi Sopotnice, istoimeno selo i reka, se nalaze na samo dvadesetak kilometara od Prijepolja. Interesantno je da su i reka, i selo, pa i sami vodopadi smešteni na severozapadnim obroncima planine Jadovnik, planini koja je ujedno simbol nedirnute prirode i mira. Selo Sopotnica je nekada bilo poznato po vodenicama i valjaricama od čijeg rada je stanovništvo zarađivalo za život meljući žito i valjajući sukno.

Da biste došli do ovog malog ušuškanog raja morate imati i malo avanturističkog duha i pomučiti se. Naime, moraćete nakon Prijepolja da skrenete sa puta koji vodi ka Crnoj Gori kada ugledate tablu koja pokazuje skretanje ka Sopotnici, da pređete Lim preko mosta koji malo podseća na filmove o Indijani Džonsu, a onda prvo nešto lošijim afaltom, a onda i još lošijim tucanikom, kroz bukovu i hrastovu šumu, prvo uzbrdo, uz nezaboravan pogled, pa malo nizbrdo stignete na cilj. Ono što budete ugledali vredi truda. Automobilom se može ići do zaravni nadomak vodopada, a odatle se peške uputiti ka vodopadima markiranim kamenim stazicama, koji se sa prostora zaravni naziru u daljini. Na putu do vodopada se mogu videti spomenute vodenice i valjarice.

Najviši izvor Sopotnice se nalazi na 1.150 metara i kratkim tokom od samo 3,5 kilometra reka nudi nezaboravan prizor spuštajući se i stropoštavajući se naniže sve do ušća u Lim. Najviši vodopad na Sopotnici je visok 25 metara, dok su ostali između 19 i 23 metra. Reka prelazi preko osam bigrenih terasa u svom gornjem toku i to je najlepši deo, a pravi raritet ove reke je kamen siga, koji nastaje taloženjem kalcijum karbonata na mahovini i lišću. Kamen je mekan i mogao se seći, pa su ga ljudi često eksploatisali, što je danas zabranjeno kako se ne bi narušila ravnoteža ekosistema. Od sige su izgrađeni i srednjovekovni manastiri Davidovica, Sopoćani, Mileševa i čuvena, na Drini ćuprija.

Tekst i foto: Gordana  Malenović