Vučić: Podržaćemo nauku-uslovi za naučnike kakve i drugi nude

„Ustanovićemo budžetsku liniju koja se tiče Šangajske liste kako bi se podstaklo objavljivanje što više radova u naučnim časopisima u svetu", najavio je Vučić i dodao da je ministar obrazovanja Mladen Šarčević, koji je prisustvovao sastanku, za sada izdvojio 12 profesora.

Da ne razmišljamo da li neko može da ide na institut ili da ostane na fakultetu...Za sada imamo 12 imena koje je ministar Šarčević izdvojio, da ih podstaknemo da se objavljuje što je moguće više naučnih radova, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao da države neće ulagati samo u autoputeve, vodovod i kanalizaciju, već u naučno-tehnološke parkove, brz internet, digitalizaciju i pokušati da vrati mnoge ljude iz sveta, a posebno onima koji su ovde da pokaže poštovanje.

Kako kaže, biće obezbeđeni uslovi za naučnike kakvi i druge nude. 

„Država će sada pokazati da brine o nauci i kulturi i, nakon medicinskih sestara, najviše će podići primanja upravo u ovim oblastima. Saglasan sam sa profesorom Radenovićem da naučnici treba da državi vrate radom i angažovanjem, a ne samo kuknjavom. Zahvalan sam na rečima koje su nas sve probudile", istakao je on.

Podsetio je da je za visoki plasman univerziteta Srbije na Šangajskoj listi zaslužno nekoliko profesora, a najzaslužniji je svakako profesor Radenović.

Ukazao je da je analizirao razloge za uspeh i manje uspehe, i da su podaci pokazali da u društvenim naukama imamo mali broj citiranih autora, dok u ekonomiji, psihologiji i matematici imamo par njih.

Profesor Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, ali ga je u međuvremenu angažovao Univerzitet kralj Saud u Saudijskoj Arabiji da za njih potpisuje naučne radove što je negativno uticalo na plasman BU na najnovijoj Šangajskoj listi.

Vučić je podsetio da je Radenović u zgradi Predsedništva bio 2016. kada mu je tadašnji predsednik Tomislav Nikolić za posebne zasluge u nauci uručio Srebrnu medalju.

„Hoću u ime svih naših građana i zemlje da vam se zahvalim na marljivom radu, velikom trudu, na tome što ste proslavili ime naše zemlje, ne samo svoje ime i prezime, u nauci i matematici", rekao je on.

Vučić je rekao da ga je lično pogodila činjenica što, zbog propusta države, sada Radenović potpisuje radove za Saudijsku Arabiju i zato je na ovaj sastanak pozvao ministre obrazovanja i finansija.

Vučić se Radenoviću zahvalio što toliko voli svoju Srbiju.

Izrazio je uverenje da će profesor i ove godine biti među 100 najcitiranijih naučnika u svetu.

Radenović, inače penzioner, naučne radove piše u podrumskim prostorijama zgrade u kojoj stanuje na Vračaru. 

"U pripremi sam pomislio da vam obezbedim prostor za rad, ali Radenović je rekao ''šta će mi veliki kabineti''. To je čovek koji je rođen u Gornjem Brestovcu i koji nije naučio na bogatstvo, koji nije naučio da radi u velikim kabinetima", primetio je Vučić.

Zahvaljujući njemu i profesoru Zoranu Kadelburgu, Univerzitet u Beogradu našao se među 300 najboljih u svetu 2017. godine. 

Kako UB više nema u svojim redovima najcitiranije istraživače, to je dovelo ove godine do pada na Šangajskoj listi univerziteta za 100 mesta.

Aleksandar Vučić saopštio je danas da se dogovorio sa profesorom Stojanom Radenovićem, jednim od najboljnih srpskih matematičara, da potpisuje radove za beogradski Univerzitet.

"To je jedna mala, ali velika moralna pobeda Srbije kada smo uspeli da ga vratimo da potpisuje radove za Beogradski univerzitet", rekao je Vučić za TV Pink.

Veruje da ćemo uspeti i da Novosadski univerzitet pomerimo napred sa 900-1000 mesta a Beogradski da vratimo u prvih 300.

"A onda da gledamo kako da guramo dalje Niški i Kragujevački univerzitet", rekao je on.

Vučić je, nakon sastanka sa prof. Radenovićem, kazao da je profesor samo tražio razlog da ponovo potpisuje radove za beogradski Univerzitet.

"Verujem da su srpska javnost, i ja malim delom, dali profesoru taj razlog", dodao je Vučić.

Ukazao je da ne treba stati na jednom slučaju, već da treba napraviti sistemsko rešenje da se poštuje rad.

Naveo je da među političkim protivnicima ima i onih kojima mora da skine kapu za broj naučnih radova, kao i da među onima koji su na njegovoj strani ima onih koji nisu napisali nijedan.

„Želim da se ceni rad. Ljudi žele da se postigne konkurencija a ne da nešto pripada samo lobi grupama. Uz sistemsko rešenje i veća ulaganja siguran sam da ćemo postići bolje rezultate", uveren je predsednik Srbije.

Preneo je da je prof. Radenović izneo neke predloge za koje misli da su dobri i pošteni, i da će, ako se sprovedu, doneti dobre rezultate.

Ukazao je da je danas, što je ranije bilo nezamislivo, kragujevački Matematički fakultet ispred beogradskog.

„Veoam sam srećan zbog Kragujevca, ali i nesrećan što odlazak jednog ili dvojice profesora utiče na rangiranje univerziteta", kazao je on.

Vučić je istakao da ne pobeđujemo samo u povećanju plata, životnog standarda, izgradnji autoputeva, vodovoda i kanalizacije, već je ponosan što će država da ulaže u napredne i inovativne tehnologije, naučno tehnološke parkove, brzi internet.

„Hoćemo da napavimo digitalne autoputeve. Potrebni su nam obrazovani ljudi kao što je prof.Radenović. Uvek ću se angažovati da vratimo u zemlju tako angažovane ljude", kazao je on dodajući da odlazak takvih ljudi nanosi štetu našoj zemlji.

Jedan od najcitiranijih matematičara sveta, profesor Stojan Radenović danas je u razgovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao rešenje za bolju poziciju naše nauke u svetu predložio veću podršku mladim naučnicima i ukidanje projektnog finansiranja, umesto kojeg bi, smatra, bilo podsticajno pojedinačno nagrađivanje.

Profesor, zahvaljujući kojem je Beogradski univeriztet u prethodnom periodu bio na višoj poziciji na prestižnoj Šangajskoj listi, predložio je i da se naučnici koji rade na inostranim univeriztetima finansijski podstaknu da svoje radove potpisuju za srpske univerzitete. 

Kako je rekao, država bi mogla da izdvoji 1.000 do 1.500 dolara, kako bi naši mladi naučnici po svetskim univerzitetima stavljali "beogradsku adresu" na svoje radove, čime bi doprineli boljem položaju univerziteta, iako ne žive u Srbiji.

Važna je dobrota koju čovek poseduje

Stojan Radenović, poručio je danas mlađim generacijama da je važna dobrota koju čovek poseduje i pozvao ih da se svakog dana naoružavaju dobrotom.

"A šta je dobrota po definiciji? Da nemam ništa protiv nekog ko je protiv mene", poručio je Radenović, koji je danas s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o poboljšanju rejtinga Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi i finansiranju nauke.

"Ne znam da li se nekom matematičaru dogodilo da ga predsednik pozove, i to direktno iz Njujorka", započeo je Radenović razgovor s novinarima, kojima je preneo da je zbog toga bio zaprepašćen, ali i uzbuđen, jer je pomislio da "mora da je uradio nešto dobro".

"Morao sam da kažem predsedniku da ja nisam tu jedini, da je tu vojska i starijih i mlađih. Neki su napisali, kad je Univerzitet pao na ''Šangajskoj listi'', da sam i ja kao kriv zato što sam se ''priklonio drugom jatu''. To nije tačno, tako se u svetu živi, sve te bogate zemjle nude i traže ljude koji su visoko citirani i onda vam daju nešto novca", objašnjava Radenović.

Na pitanje novinara da li će sada radove potpisivati za Beogradski univerzitet, Radenović je kazao da će početi i da ima otprilike mesec i po dana za "promenu adrese".

"Moj cilj je da razbijem ''centre moći'' finansiranja nauke u Srbiji, da plaćanje bude ''jedan na jedan''. Kada neko objavi rad i potpiše za univerzitet", rekao je Radenović.

U svetu se oko 120.000 do 130.000 ljudi bavi publikovanjem matematičkih radova, a profesor Radenovih je četiri godine uzastopno među prvih sto.

"To je stvarno uspeh", rekao je i dodao da, međutim, pozicija BU na Šangajskoj listi ne treba da zavisi, kako je rekao, od jednog starca.

Važno je, kaže, da se podrže i motivišu mladi naučnici s kojima i on sarađuje.

"Država je uvek za nauku davala više nego što treba. Kukaju oni koji ne rade. Besmisleno je pitanje kako zapadne zemlje izdvajaju više novca od Srbije za nauku. Meni su nudili kabinet. Pitanje je da li bih ja u kabinetu mogao da dokazem običnu teoremu. Za nauku treba da ste rođeni, kao za umetnost, slikarstvo... da ste ostrašćeni", ispričao je novinarima Radenović.

Kao primere, naveo je dr Petra Markovića, za kojeg je rekao da je "biser", a koji je, kaže, mnogo mlađi, ali po kojem Srbiju znaju po njemu u svertu, kao i po Stevi Todorčeviću, Veličkoviću...

Na ove reči profesora, predsednik je odmah naložio ministru prosvete Mladenu Šarčeviću da u okviru buđeta njegovog ministarstva izdvoji poseban deo za finansiranje za Šangajsku listu, koji će uključivati sredstva za naučne radove koji dolaze "spolja", a kod kojih će u potpisu stajati i srpski univerziteti.

Radenović, inače penzioner, naučne radove piše u podrumskim prostorijama zgrade u kojoj stanuje na Vračaru.

Kaže da mu radni prostor nije važan, jer pisanje naučnih radova zahteva, pre svega, veliku posvećenost, a to može da se ostvari i u podrumu ili bilo gde.

On je dodao da je borba da se nađete na listi najcitiranijih autora kao borba u tenisu.

"Ja se trudim i imam ambicije", rekao je profesor i dodao da je za njega veliko priznanje to što ga je pozvao predsednik Srbije.

"Nisu mi se baš noge odsekle, ali mnogo je za mene da predsednik našao vremena da me zove iz Njujorka", opisao je svoju reakciju profesor, kada ga je Vučić pozvao tokom svoje posete Njujorku.

Profesor je predsedniku skrenuo pažnju da on već star i da pozicija BU na Šangajskoh listi ne traba da zavisi, kako je rekao, od jednog starca i da je važno podržati i motivisati mlade naučnike sa kojima i on sarađuje.

Naveo je da on u Srbiji ima 65 koautora u zajedničkim radovima.

"Vanredi profesori, docenti moraju da se trude, ja sam na zalasku, a oni su u najboljim godinama" rekao je on i dodao da bi se, ukoliko bi trećina redovnih profesora BU objavila jedan do dva naučna rada godišnje, Srbija vratila na visoko mesto na prestižnoj Šangahskoj listi. 

Profesor smatra da projektno finasiranje sputava mlade naučnije, guši ih. 

"Ukinuo bih projekte, tu se stvaraju centri moći, guše mladi naučnici, sve se razvodni", kaže on i predlaže finansiranje jedan na prema jedan.

On smatra da je za naučnike podsticaj kada su direktno plaćeni za rad ili istraživanje koje su objavili.

Profesor Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, ali ga je u međuvremenu angažovao Univerzitet kralj Saud u Saudijskoj Arabiji da za njih potpisuje naučne radove.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević najavio je danas da će od novembra biti formirana posebna budžetska linija za "osnaživanje Šangajske liste", odnosno za poboljšanje položaja srpskih univerziteta na toj najprestižnijoj listi rangiranja visokoškolskih ustanova u svetu.

Šarčević je novinarima u Predsedništvu Srbije, posle susreta predsednika Aleksandra Vučića s najcitiranijim srpskim naučnikom u svetu, matematičarem Stojanom Radenovićem, a kome je prisustvovao i ministar finansija Siniša Mali, kazao da će se posebna linija formirati prilikom izrade redovnog rebalansa republičkog budžeta.

"Imaćemo posebnu budžetsku liniju za osnaživanje ''Šangajske liste'', odnosno radova na listi citiranosti i neće postojati ''centri moći''. Novu budžetsku liniju će Univerzitet moći da koristi pod uslovima koje dogovorimo. To znači da će neko ko radi u inostranstvu takođe moći da objavljuje radove preko Beogradskog univerziteta", rekao je Šarčević.

On je najavio da će se s rektorkom BU Ivankom Popović videti već iduće sedmice tim povodom.

Šarčević je kazao i da je profesora Radenovića pozvao da svojim znanjem i iskustvom doprinese i bude deo tima na izradi Strategije nauke i obrazovanja koja se radi za period 2020-2030.

Podsetio je i da je Skupština Srbije usvojila Zakon o fondu za nauku i Zakon o nauci i istraživanjima, te da je naučnicima omogućeno da imaju sigurna primanja.

Kada je reč o citiranosti naučnika, Šarčević je naveo da ih ima u oblasti matematike i medicine, ali i da bi trebalo da ih bude više iz društvenih nauka.

"Više puta sam izjavio da ulazimo u 5.0 revoluciju, a to je filozofska revolucija društvenih nauka koje menjaju svest", rekao je Šarčević.