Vesić: Deo opozicije bi dekretom da Đilasa vrati na vlast
BEOGRAD: Problem je što je deo opozicije današnji okrugli sto predstavnika vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka shvatio kao razgovor o medijima, a u stvari skup je bio posvećen tome kako treba političke stranke da se predstavljaju u međima tokom kampanje, izjavio je danas član Predsedništva SNS Goran Vesić.
Vesić, koji je učestvovao na tom okruglom stolu, rekao je na TV Prva da predstavnici SNS nisu došli na FPN da pričaju o medijima jer, navodi, o medijima ne treba da pričaju političke stranke, niti stranke treba da uređuju medije.
Deo opozicije je, kaže, očigledno došao sa idejom da treba napraviti neko obavezujuće uputstvo kako će mediji da rade u kampanji što je, naglašava, suprotno svim zakonima i suprotno ulozi koju mediji imaju u savremenom društvu.
SNS je, navodi, uvek spremna da priča o svemu što je konstruktivno, ali ne može da priča o tome da Đilas dekretom i bez izbora dođe ponovo na vlast.
"To nije nešto o čemu možemo da razgovaramo i nije bila tema okruglog stola", kaže Vesić i dodaje da je deo opozicije 42 svoja zahteva danas sveo na dva zahteva koja se odnose na RTS i REM.
"Onda su rekli, evo sad mi predlažemo da vi ova dva predloga usvojite u Skupštini, a onda se ispostavlja da jedan koji se tiče RTS čak i ne može da se usvoji u Skupštini, pa su od njega odustali", kaže Vesić.
Naveo je da su 2014. doneti zakoni u kojima su učestvovala sva medijska udruženja i na koje je EU dala saglasnost, a kojima je predviđeno da REM bude nezavisno telo.
"Ne možete sada da kažete ''mi ćemo iz stranaka da se govori ko će biti član'' REM. Oni tako razumeju vlast, oni očigledno razumeju da mediji treba da posluže da ih vrate na vlast bez izbora što nije normalno", poručio je Vesić.
Vesić je rekao da privatni mediji imaju pravo na svoj politički stav, a da javni servis mora da bude potpuno objektivan.
"Nismo ni mi kao vladajuća stranka zadovoljni time kako radi javni servis, ali ne tražimo smene ljudi. Svi urednici na RTS su postavljeni u njihovo vreme, a ne kada je Vučić postao vlast u ovoj zemlji", rekao je Vesić.
Povodom najave dela opozicije da će bojkotovati izbore ako se do 15. septembra ne ispune zahtevi, funkcioner SNS je rekao da svako ima pravo da odluči šta će da radi.
"Oni i ne izlaze na neke izbore u Srbiji, jer nemaju dovoljnu infrastrukturu, odnosno dovoljno članova, bojkotuju izbore, to je njihovo pravo", naveo je Vesić, ali i naglasio da nemaju pravo da sprečavaju građane da izađu na izbore.
Deo učesnika je danas napustio skup na FPN, a Vesić kaže da se sve što je deo opozicije pričao na okruglom stolu svelo na to da se Aleksandru Vučiću zabrani da bude u politici.
"Oni su se najviše bavili time zašto je Vučić juče otvorio auto-put, pa zato što ga je napravio.Mogao je i Tadić da ga napravi, pa da ga otvara, pa nije. Ko bi ga sprečio da ga otvori, samo što ga nije napravio, pre toga Košticnica, pa ga nije napravio ili Živković, mogao je on da ga napravi, što ga nije napravio", naveo je on.
Najveći problem opozicije je, prema Vesiću, to što vlast i predsednik Vučić rade i otvaraju puteve, pa traže da Vučić prestane da radi da bi oni bili zadovoljni.
Za razliku od nekih, kako kaže, nerazumnih zahteva opozicije, od nevladinih organizacija su se na današnjem okruglom stolu, dodaje, čuli konstruktivni predlozi, kao što je na primer da se izabere nadzorni odbor u Skupšitni koji bi kontrolisao tok kampanje.
"Saglasili smo se, to piše u zakonu, ali smo naglasili da od 2000. godine taj nadzorni odbor ne postoji, nijedna vlast pre nas nije pokušala da ga izabere", rekao je Vesić i naveo da je predsednica parlamenta Maja Gojković 2016. uputila poziv svim strankama da daju predoge za nadzorni odbor, ali da nijedna od opozicionih stranaka koje su u Skupštini nije to učinila.
SNS će se, navodi Vesić, odazvati svakom pozivu na okrugli sto na koji ih organizatori budu pozvali i spremni su da razgovaraju o konstruktivnim predlozima u vezi sa nadzornim odborom i popunjavanjem nedostajućih članova REM.
"Spremni smo da razgovaramo i oko toga da se definiše šta može funkcioner da kaže u svom nastupu radeći svoj državni posao, a šta je kampanja, da se te dve stvari razdvoje, ali ne može da se zabrani državnom funkcioneru da pokaže šta je uradio. To je njegova politika, on time pokazuje biračima šta je uradio", kaže Vesić.