PAD NA ŠANGAJSKOJ LISTI Neophodna ozbiljna reforma visokog školstva

Ako ništa drugo, ukazao je na stanje i podsetio na važnost i potencijale viosokoškolskih isntitucija u ovom društvu.

Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi za 2019. godinu nalazi se između 401. i 500. mesta, a prethodne godine bio je pozicioniran između 301. i 400. mesta. Univerzitet u Novom Sadu zadržao je poziciju između 901. i 1.000. mesta, konstatovalo je Ministratvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i tim povodm saopštilo “da je konkurencija među univerzitetima širom sveta sve oštrija, a ulaganja u nauku i visoko obrazovanje, posebno u Aziji, su sve veća, tako da to što se srpski univerziteti nalaze na listi najuspešnijih može smatrati određenim uspehom”.

Ministarstvo je navelo da je jedan od razloga pada to što naši univerziteti nemaju više nijednog naučnika koji se nalazi na listi najcitiranijih naučnika na svetu, a da taj kriterijum utiče sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta. Takođe, pri rangiranju, 30 odsto poena dobija se na osnovu toga da li univerzitet ima naučnike, bilo među zaposlenima ili bivšim studentima koji su dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju, a da dodatnih 20 odsto poena nosi broj radova objavljenih u časopisima Nature and Science, a po tom kriterijumu naši univerziteti su loše pozicionirani.

„S druge strane, kada se pogleda broj radova naših istraživača u časopisima sa SCI i SSCI liste, naši univerziteti su kotirani odlično. Po ovom kriterijumu, Univerzitet u Beogradu nalazi se čak ispred nekih univerziteta koji su među 100 najboljih na svetu“, navodi se u saopštenju.

Šangajska lista ili Akademsko rangiranje univerziteta u svetu je publikacija koju izdaje Šangajski univerzitet Cao Tun. Šangajska lista je neformalan, ali prestižan sistem rangiranja i samo dva odsto svetskih univerziteta ima priliku da se nađe na ovoj listi. Rangiranje se vrši jednom godišnje, od juna 2003, i svake godine se iznova ažurira prema novim i dostupnim analizama. Od 2009. rangiranje objavljuje Shanghai Ranking Consultancy. Šangajska lista, kao jedan od tri najprestižnija sistema rangiranja univerziteta u svetu, upoređuje 1. 200 visokoškolskih institucija u svetu.

Dodaje se da se od 2017. vode oblasne liste univerziteta u 54 oblasti i da prema tom rangiranju, 2017. godine Univerzitet u Beogradu bio je zastupljen u 18 oblasti, prošle godine u 27, a ove u 25 oblasti.

Kada je u pitanju Univerzitet u Beogradu, najznačajnije pozicije ove godine drže oblasti: nauka i tehnologija hrane (50. mesto u svetu), rudarsko i mineralno inženjerstvo (92), instrumentalna nauka i tehnologija (134), metalurško inženjerstvo (179), javno zdravlje (180) i stomatološke nauke (187).

Univerzitet u Novom Sadu je u tri oblasti svrstan u prvih 500 na svetu, nauka i tehnologija hrane (163), veterinarske nauke (290) i hemijsko inženjerstvo (485), a Univerzitet u Kragujevcu u dve oblasti: klinička medicina (257) i matematika (489).

„Pozicija univerziteta na Šangajskoj listi je rezultat višedecenijskog rada. Sve prethodno nam ukazuje da je potrebna ozbiljna reforma sektora visokog obrazovanja i nauke, i da u toj reformi, pored države, moraju da učestvuju i univerziteti“, navodi se u saopštenju.

- Šangajska lista rangira univerzitete isključivo po izuzetnosti u naučno – istraživačkom radu i naučnoj reputaciji univerziteta, nema nikakve veze sa kvalitetom nastave – kaže dr Mladen Stamenković s Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On se slaže s tim da su tri važne karakteristike ovog rangiranja  uticale na pad univerziteta na ovoj listi.

- Od ogromnog je značaja ako se na univerzitetu nalazi neki Nobelovac ili je visoko obrazovanje stekao na tom univerzitetu. Nažalost, tu nemamo nikakve poene, bez izgleda da će se tu nešto promeniti; lista je veoma pristrasna ka ukupnom broju objavljenih radova i daje mu veći značaj od broja radova po istraživaču, iako se i to gleda. A BU kao veliki univerzitet s ogromnim brojem nastavnika ovde ima prednost.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolškog razvoja je navelo da je pristupilo sveobuhvatnoj reformi finansiranja nauke, osnovan je Fond za nauku, i već je raspisan prvi poziv, a pre mesec dana usvojen je i novi Zakon o nauci i istraživanjima. Takođe, radi se na reformi finansiranja visokog obrazovanja. U poslednjih nekoliko godina svake godine povećavan je budžet za nauku, ali su svakako potrebna još veća ulaganja, navodi se u saopštenju.

Treći najvažniji razlog pada na Šangajskoj listi je stavka koja se visoko ceni, a to je da na univerzitetu rade visokocitirani istraživači.

Kako Stamenković objašnjava, Šangajska lista, niže pozicije, posle prvih sto, grupiše u stotinama. Tako da je prošle godine BU bio od 301. do 400. mesta, a ove godine je pozicioniran od 401 do 500. To jeste pad, donekle očekivan, ali to nije ogromnih 100 mesta, već spuštanje u prvu sledeću kategoriju.

Stamenković smatra da će ova pozicija Univerziteta u Beogradu biti stabilna jer je to bez premca naš najbolji univerzitet, a tako nešto treba čuvati, i raditi na napretku, posebno iznutra.

V. C.