Priština sada dalje od UNESKO nego što je bila 2015. i 2017. godine
BEOGRAD: Nije realno očekivati da Priština izbori ulazak u UNESCO, a njihova inicijative za prijem u ovu organizaciju, ukoliko je uopšte pokrenu idućeg meseca ima male šanse za uspeh, jer će Srbija i srpska diplomatija imati pravi odgovor na to, ocenjuje bivši ambasador Srbije u toj organizaciji UN Darko Tanasković.
"Ako pogledamo ukupnu sliku u međunarodnoj zajednici,šanse Prištine za prijem u Unesko manje su nego 2015. godine kada je pozicija Srbije bila slabija nego danas, ili 2017. kada je Kosovo, na pritisak svojih saveznika odustalo od te namere, kaže Tanasković
Unesko je ipak specifična organizacija, dodaje on, u kojoj se politika prelama na drugačiji način
Tanasković podseća da bi Prišitna ukoliko bi želela da podnese kandidaturu za članstvo, morala to da učini do kraja septembra ili u oktobru, kako bi predlog, ako bi bio prihvaćen išao na generanu konferenciju zakazanu za novembar.
"Da bi jedna država koja uz sve nije članica UN postala član Uneska potrebno je da za nju da glasa 2/3 zemalja, a to nije realno u slučaju Prištine. Ali, uprkos toj činjenici ne znači da se Priština, u političkom avanturizmu, sledeći zacrtanu linijiu neće prijaviti", objašnjava j Tanasković i dodaje da je siguran da će Srbija i srpska diplomatija imati pravi odgovor na to.
Tanasković je prokomentarisao i jučerašnje saopštenje Kvinte koje po njemu, pokazuje da su diplomatski uspeh i jača pozica Srbije ono što najviše smeta Prištini i njenim pokroviteljima.
"Pritisci se pojačavaju kada šte jači a ne onda kada ste slabiji", kaže bivši ambasador Srbije pri OUN .
Tanasković ocenjuje da je dobro što je ministar Vladan Vukosavljević uputo pismo predsedniku Papskog saveta za kulturu, dobrom poznavaocu istorije i umetnosti zbog prisvajanja crkve u Novom Brdu, kao i to što su srpski stručnjaci digli glas jer sto puta ponovljena laž, poput Hodžajeve da su svi verski i kuturni objekti na KiM vlasništvo države i gradajana, preti da postane istina.
Prema rečima Tanaskovića, u kontinuitetu Hodžajevog delovanja, "koji je sposoban i beskurpulozan dilomata", je ideja da se u svakom trenutku nanese šteta Srbiji i srpskim intresima.
Hodžajeva izjava da je Kosovo završena činjenica, uz politizaciju istorije, nauke i kuture pokazuje ideje čitavog kosovskog državotvorog projekta, kaže Tanasković.
Podsetio je i da je 2014. godine u Prištini bio povučen Nacrt zakona o zaštiti kulurnog nasleđa jer se u njemu insistiralo na tome da su svi kulturni spomenici na Kosovu vlasništvo države. To čak ni podržavaci Prištine, kako kaže, nisu mogli da prihvate, kao ni karikaturalne teze o dinastiji Nimani koja je gradila sve te spomenike i manastire na Kosovu.
U skladu sa onim što Hodžaj priča, Tanaksović kaže da bi Prištini moglo da se uzvrati pitanjem o poreklu Skederbega.
"Izjave Hodžaja o srpskom prisvajanju crkve bi se mogle tumačiti kao frojdovske omaške i stepen njegove nervoze kada govori da u 14. i 15. veku nisu postojali stvoreni narodi, aludirajući na to da svi spomenici mogli biti svačiji , pa da su oni danas i u tom kultrnom, istorijskom i duhovnom smislu, ubrajaju u kulturno nasleđe onoga ko vrši vlast", objasnjava Tanasković i dodaje:
"Hodžaja zato možemo pitati za nacionalnog heroja koga su Albanci otkrili tek u 19 veku u vreme nacionalnog preporda, a koji je po nekima bio i srpskog porekla. Dakle, možemo pitati da li Skenderbeg pripapada tradiciji srpskog naroda, a u skladu sa projekcijama savremenih političkoh stremljenja na istorjiu", rekao je on.
