Obdaništa postaju centri za odvikavanje netoholika

Najčešće su vrlo otvoreni da rade na samodvikavanju od „zajedničke porodične zavisnosti od TV- a i pametnih telefona, ali realnost nas često demantuje. Radno vreme nije naklonjeno roditeljstvu, pa tako za najvažnije životne uloge preostaje, u najboljem slučaju vreme od 17 do 20 časova, ali u tom periodu su najaktivnije mobilne mreže, pa ostaje malo vremena za neposredne kontakte druženja, paženja i maženja sa decom, konstatuje Nevena Bogdanov, pedagod u Radosnom detinjstvu, ukazujući koliko digitalne tehnologije s jedne strane smanjuju kognitivne sposobnosti dece, a s druge oduzimaju mnogo vremena mladim roditeljima da se na pravi način aktivno posvete odrastanju svoje dece jer kvalitetno rano vaspitanje i obrazovanje započinje upravo u porodici.

Neurolog Manfred Spicer tvrdi da preveliko korišćenje digitalne tehnologije dovodi do smanjenja kognitivnih sposobnosti čoveka. Da li vi to primećujete kod dece i kako moderne tehnologije utiču, ometaju ili menjaju njihov razvoj?

Neurolozi već ukazuju na promene kognitivnih sposobnosti odrasle populacije, korisnika modernih tehnologija, na prvom mestu ističu smanjene sposobnosti ljudi da fokusiraju pažnju i čekaju, pa im je zbog toga povišena potreba da željene informacije dobiju što pre. Sve su prisutnije i promene u razvoju dece koja odrastaju u sredini koja previše pažnje posvećuje modernim tehnologijama, najčešće su to problemi u fokusiranju pažnje, nedovoljno razvijenom govoru, nerazvijenim socijalnim veštinama i neizgrađenim osnovnim navikama - briga o sebi.... Kretanje i fizička aktivnost su svedene na minimum. Mi odrasli imamo obavezu da osposobimo svoju decu za njihov samostalan zdrav život. U tome smo im uvek primer i model. Otuda moja upitanost koliko  roditelji, pa i bliža i šira porodica deteta, kojoj je prekomerna upotreba savremene tehnologije već model ponašanja, jedini način komunikacije i življenja, može da bude detetu model identifikacije u usvajanju vrednosnih stavova i osnovnih životno praktičnih veština?

Budući da u upotrebi kompjutera izostaje dvosmerna komunikacija i upoznavanje sveta dodirom, mirisom, ukusom, kako se to manifestuje u razvoju deteta?

To i jeste najveći problem deteta koje mnogo vremena provodi samo u  interakciji sa sadržajima plasiranim na TV-u, ili pametnom telefonu. Ovakva indirektna komunikacija isključuje lični kontakt baziran na našim čulima – vidu, sluhu, dodiru… Dete je u ovim aktivnostima pasivno u odnosu na okolinu, odnosno „mirno i dobro”, kako to neki vole da vide, ili je „agresivno i nasilno”, ne bi li tako skrenulo pažnju na sebe, svoje potrebe za kontaktom i blizinom. A kada takvo stanje postane česta pojava, neki potencijali se trajno gube. Dete u igri, na predškolskom uzrastu razvija sva svoja čula, uči da prepoznaje i razvija emocije, stiče motoričke veštine i možda, najvažnije, razvija mehanizme građenja bliskih odnosa i rešavanja konflikata.

Da li dete zavisno od kompjutera, telefona ili interneta zaista, kako to tvrdi ruski psihijatar Andrej Kurpatov, ima odlike pseudodebilizma, odnosno ispoljava određene odlike kliničke mentalne retardacije?

Poznato nam je da prekomerno korišćenje tehnologije povezujemo sa  uzročnim faktorima dečje depresije, anksioznosti, poremećaja pažnje, autizma, bipolarnog poremećaja, psihoze i problematičnog ponašanja dece i adolescenata. Svaki dodatni sat ili dan proveden pred televizijom, na tabletu ili na pametnom telefonu u adolescenciji, povezan je s većim izgledima da se kod mladih pojavi depresija - objasnili su danski psiholozi Andreas Grontved i J. Singhamer.

Deca koja podsticaje iz okoline prvenstveno primaju iz medija (filmovi, igrice, crtaći) ili putem interneta nemaju razvijenu empatiju, što rezultira čestim izlivima besa, agresijom i sve većim problemom zlostavljanja, zanemarivanja, netolerantnosti na različitosti. Rezultati više od 2.000 naučnih istraživanja pokazala su da značajna izloženost nasilju u medijima povećava rizik od agresivnog ponašanja kod dece i adolescenata, čine ih neosetljivim na nasilje i uverava ih da je svet „opasnije i strašnije” mesto nego što jeste, stoji u saopštenju za medije Američke akademije za pedijatriju. Već su nam odavno poznate posledice po zdravlje dece. U našem okruženju je sve više prekomerno uhranjene i gojazne dece i mladih, potvrđuju rezultati istraživanja zdravlja stanovništva, kao posledica nekretanja i fizičke neaktivnosti. Potom, previše vremena provedeno ispred ekrana TV-a, mobilnog telefona ili tableta, koji svi zrače, stvara razne poremećaje u spavanju koji su kod dece u dramatičnom porastu. Zatim, vid deteta koje je dugo pred ekranom preti da se trajno ošteti i ne razvije do kraja, čak može trajno da se izgubi sposobnost perifernog vida.

Internet je omogućio da se sadržaji stvaraju i dele 100 puta brže nego pre. Tehnologija je evoluirala, ali naš mozak nije i tu se stvara problema kod dece i mladih što „uživajući” takav sadržaj njihov mozak ne može stvarati uzročno-posledične veze između raznih činjenica. Takav stimulans zapravo uzrokuje smanjenu koncentraciju i otežano pamćenje, budući da mozak ne stigne da selektiuje bitne od nebitnih informacija, te da ih putem neurona pošalje frontalnom korteksu.

Da li je po vama primetno opadanje inteligencije kod dece, kao što pokazuje istraživanje Centra za ekonomska istraživanja Ragnar Friš u Oslu, prema kojem je nakon Drugog svetskog rata IQ mladih neprekidno rastao (Flinov efekat), da bi dostigao vrhunac 1995. i od tada opada?

Za korišćenje tehnologije potreban je minimum fizičke aktivnosti, uglavnom se svodi na kucanje na tastaturi, a to može rezultirati zakasnelim fizičkim i psihičkim razvojem. Jer sve što ne koristite ili se ne razvija ili trajno gubi i polako nestaje. Poznato nam je da pokret aktivira mišiće i zglobove i podstiče mozak na rešavanje problema u kretanju, te na taj način povećava sposobnosti učenja i logičkog povezivanja, a da li to ima dete kada je od ranog uzrasta u sedećem položaju pred nekim ekranom?

Panel diskusija pod nazivom „Deca i internet – pametno od početka”, koja je realizovana prošle godine u okviru projekta „Bezbedan internet za celu porodicu“ Užičkog centra za prava deteta u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF-om, pokrenula je temu o važnosti uključivanja roditelja dece od 4 do 8 godina, vaspitača i učitelja, u vaspitanje mališana o digitalnoj bezbednosti i rizicima na internetu.

Deca u sve ranijem uzrastu počinju da koriste internet, a roditelji nemaju dovoljno znanja i veština da ih zaštite od mogućih zloupotreba, pokazalo je istraživanje nastalo u okviru ovog projekta. Korišćenje digitalnih uređaja predstavlja jedan od posebnih izazova za roditelje i za postavljanje granica u okviru vaspitanja dece. Internet je deci na raspolaganje stavio veće mogućnosti za obrazovanje i zabavu, ali je, s druge strane, povećao potencijalne rizike izlaganja sadržajima neprimerenim njihovom uzrastu, digitalnom nasilju i raznim vrstama zloupotrebe dece. Zanimljivi su ključni nalazi istraživanja:

1. Većina dece se sa digitalnim uređajima susreće u uzrastu od četiri godine: deca mlađeg osnovnoškolskog uzrasta počinju sa oko pet godina, a mlađi od pet godina već u trećoj godini života.

2. Svako četvrto dete u predškolskom uzrastu i više od polovine dece u školskom uzrastu već poseduje jedan digitalni uređaj. Najčešće korišćen digitalni uređaj među decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta je „pametni telefon”, a potom tablet računari. Čak 70 odsto dece telefon koristi samostalno, a 24 odsto uz nečiju pomoć, dok samo 6 odsto dece ne koristi ovaj uređaj.

3. Pokušaj da ograniče detetu vreme provedeno na internetu izazvao je sukob sa decom kod dve trećine roditelja, dok se jedna trećina njih sukobila sa decom zbog ograničavanja dostupnog sadržaja na internetu. Trećina ispitanih roditelja nije dovoljno upoznata sa digitalnim uređajima kako bi umeli da blokiraju sadržaje koji se promotivno nude tokom korišćenja interneta ili spreče svoju decu da ostavljaju „aktivne digitalne tragove na internetu“.

4. Dve trećine učitelja (68 odsto) retko pomaže učenicima pri korišćenju interneta, a više od polovine skoro nikada ne podučava decu kako da reaguju ukoliko ih uznemiri neki sadržaj na internetu ili dožive digitalno nasilje.

Profesor Džejms Hekman, ekonomista, radio je istraživanje po kome je najisplativije ulagati u obrazovanje u vrtiću jer je tada mozak najefikasniji. Kako bi po vama trebalo da izgleda to ulaganje, odnosno obrazovanje i da li uključuje neki oblik digitalne tehnologije?

Vrtiće bi prvo trebalo izgraditi tako da svako dete ima svoje mesto u njima. Da budu prostrani i svetli, kako bi deca mogla slobodno da se kreću i obavezno da imaju dvorište (sa različitim prostornim celinama), opremiti ih funkcionalnim, lako pokretnim nameštajem tako da služi za različite igre i  aktivnosti dece. Laptop računari treba da se nađu u prostorijama vrtića, i koristili bi se u situacijama učenja u partnerskim odnosima s odraslima. Zajedno bi pretraživali i tražili odgovore ali bi se išlo i korak dalje od onoga što su deca uradila ili videla na ekranu jer bi se digitalni sadržaji stavljali u kontekst njihovog života, kako bi se razvijalo kritičko mišljenje o njima.

Nemački neurolog Manfred Špicer tvrdi da deca moraju imati neko znanje pre upotrebe računara i Gugla da bi umela da filtriraju informacije i da bi bolje pamtila, te preporučuje upotrebu računara tek između 15 i 18 godina. Da li ima mesta računarima u vrtićima?

Teško je danas biti mudar pa naći pravu meru kada je reč o tome koliko deca smeju da koriste razne uređaje. Zato treba poslušati savete stručnjaka koji su se time podrobno bavili - ti saveti se nimalo neće svideti deci, ali neće se dopasti ni nekim roditeljima. Američka pedijatrijska akademija i Kanadsko društvo pedijatara objavili su da deca do druge godine ne bi uopšte smela da budu izložena uticajima tehnologije, deca od treće do pete godina trebalo bi da imaju ograničen pristup tehnologiji na jedan sat dnevno, a deca i adolescenti od šest do 18 godina ne bi smeli da provode više od dva sata dnevno pred različitim ekranima. I roditelji sve više vremena provode pred raznim ekranima, a sve manje vremena sa svojom decom. Nije retka pojava videti mamu i tatu kako gledaju u svoje telefone dok dete sedi pored njih u kolicima i pokušava da privuče njihovu pažnju. Budući da se ne mogu povezati sa roditeljima, deca počinju da se povezuju sa uređajima, što može rezultirati zavisnošću, a zabrana daljeg korišćenja uređaja uzrokuje emotivnu nestabilnost. Imajte na umu i to da jedan od pionira tehnologije i razvoja interneta Stiv Džobs nije dozvolio svojoj deci pristup tehnologiji i internetu.

Ova zapažanja ne treba da izazovu zabrinutost još uvek, ali uveliko treba da naglase važnost podrške porodici i svim odraslim starateljima deteta, da se aktivno uključe u preispitivanje svojih realnosti, kako bi se povećao kvalitet odnosa dete-roditelj-vaspitač, što bi značajno doprinelo kvalitetnjem vaspitanju i obrazovanju u ranom detinjstvu. Rana intervencija je ključna – preventivni napori kod kuće i u vrtiću, su neophodni, da bi se zaštitilo mentalno zdravlje i bezbednost naših najmlađih.

Snežana Milanović