Kostić: Intelektualci su danas ozbiljno ugrožena vrsta

On izražava bojazan da bar deo intelektualaca prelazi, kako kaže "na ilegalni rad".

Kostić u autorskom tekstu za "Nedeljnik" primećuje da određena dešavanja u svetu, ali i među nama samima, ubedljivo prete da 21. vek bude označen kao "vek populizma".

"Antiintelektualna klima, koja više i ne pokušava da se prikrije, pogoduje razvoju grotesknih misaonih plodova, ne i bez izvesne humornosti. Svedoci smo eskalacije i svojevrsne gorljivosti na različitim stranama u prikupljanju potpisa intelektualaca na apelima ili tekstovima podrške (intelektualac je ovde obično standardizovana merna jedinica ubedljivosti)", upozorava Kostić.

O odnosu politike i intelektualaca, kaže, mudro ćuti, "uz uverenje da je njihova potreba da shvate stanje i formiraju sopstvena gledišta naspram ''komparativnog kolektiviteta'' veća nego kod prosečnog građanina, koji je takođe ima".

"Često se gotovo refleksno pojam intelektualca koji ''govori istinu'' i ''razotkriva laži vlasti'' povezuje sa pojmom opozicionog delovanja, ali to definitivno nije pravilo. Možda je tragika intelektualca u tome što se neizbežno nalazi u raskoraku između ''usamljenosti i svrstavanja'' (ne negiram legitimnost bilo kojeg od ova dva izbora, pod uslovom da su slobodni)", ističe Kostić.

Uprkos činjenici da je odrastao u vremenu kada je odrednica "elita" bila gotovo pogrdna i optužujuća, iskreno veruje da se ona zapravo odnosi na "one pojedince koji imaju znanje i imaginaciju da iz različitih, pa i nepoželjnih uglova sagledaju fenomene i pravce u kojima se određeno društvo kreće.

I kako dodaje, da oni pri tome ne robuju nikakvim, a posebno ne ideološkim predrasudama u obračunu ili suočavanju sa kolektivnim zabludama i mitovima, uz očuvan osećaj dužnosti prema opštem i spremnost da se upuste u rizik iskazivanja mišljenja, bez obzira na to da li je u kontradikciji sa očekivanjima kolektivnog uva".

"Ne vidim zašto intelektualac ne bi mogao da egzistira unutar politike, ali mi se ideja da politička moć bude ta koja određuje i rukopolaže intelektualce čini jednim od najpogrešnijih puteva - ona je najčešće isključiva i zahteva svrstavanje. Upravo zato iz političkog jezika dolaze podele na intelektualce i neintelektualce, elite i pseudoelite", ističe predsednik SANU.

Nažalost, primećuje, odavno svaka vlast, u korelaciji sa svojom autoritarnošću, sebe nekritično izjednačava sa narodom, državom, kulturom i civilizacijom, pa kada neko kritikuje njene delove, a posebno centre političke moći, lako biva optužen da kritikuje i mrzi celo društvo.

A na pitanje koje sebi postavlja - da li ima mesta za tradicionalnog intelektualca u vremenima digitalnih tehnologija, interneta, socijalnih mreža i blogosfera, Kostić odgovara da buduće, ali i današnje intelektualce koji nisu umorni, čeka dug put prilagođavanja.

"U pokušaju da odgovorim na pitanje da li su nam intelektualci uopšte potrebni, čini mi se da je slikovitije ako iskoristimo kontrapunkt: Kako bi društvo izgledalo bez njih? Sivo, skučeno, bez mašte i uzbuđenja, rečju dosadno, nepokretno, ritualno okrenuto zadatim predstavama prošlosti, autoritarno i sklono stabilnosti po svaku cenu, korodirano inkluzivnošću za različite, ponekad tragične iracionalnosti homo sapiensa, sa standardizovanom i oktroisanom ''umetnošću'' i čuvanjem čudoređa koje će biti moguće samo rastom nasilja", zaključuje Kostić.