Sezonska sniženja dva puta godišnje, a ne kad ko hoće
NOVI SAD: Uobičajena slika u izlozima gotovo svih radnji koje pozivaju kupce da kupe robu po povoljnijim cenama, daleko nižim od redovnih, a koja se u našoj zemlji praktično nikad ne menja, uz novi Zakon o trgovini, koji je na snazi od juče, biće nešto drugačija.
Naime, tim zakonom definiše se šta su rasprodaje, sezonska sniženja i akcijske prodaje, kad ta sniženja počinju i koliko traju, a ima i drugih novina kojih se trgovci moraju pridržavati prilikom takvih prodaja. Ukoliko to ne budu činili, mogu se suočiti s kaznom koja nije mala.
Iako je dobro poznato da se u kupovinu po nižim cenama kreće na izmaku letnje i zimske sezone, sada je to i zakonski regulisano pa će se u pazar uz sezonsko sniženje kretati dva puta godišnje – u julu i decembru, prodaja po nižim cenama moći će da traje najduže 60 dana, a trgovci moraju kupcima da pruže jasne i precizne informacije o tome koja je roba na popustu, koliki je procenat sniženja, gde je tačno roba koja je na rasprodaji...
Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića, niz je novina koje tretiraju sezonske rasprodaje drugačije nego sada.
Od sada na sezonskim sniženjima mora biti ponuđena petina, odnosno 20 odsto robe, u visini procenta sniženja koji je naznačen, na rasporodaji i sezonskom sniženju mora se naći sav asortiman robe koja se nudi po nižoj ceni i rafovi se ne mogu dopunjavati, a u slučaju da se do kraja rasprodaje ne proda sva roba koja je bila na sniženju, mora se povući iz prodaje, odnosno ne sme se vratiti u radnju, kaže Dragić.
Kako dodaje, trgovci imaju obavezu da vidno istaknu deklaraciju, a jasno istaknuta i vidljiva mora da bude i ranija cena proizvoda, kao i nova, snižena.
Za ona pravna lica koja se toga ne budu pridržavala predviđene su novčane kazne od 100.000 dinara. Da li to znači i da će prestati dosadašnja praksa, odnosno privlačenje kupaca primamljivim procentom sniženja, koji je najčešće 70 odsto, i koji je napisan ogromnim slovima, a da se u prodavnici uz taj popust nudi samo jedna majica, jedan par cipela, ili jedan model tašne, pokazaće se vrlo brzo, poručuje Dragić.
Na našem tržištu se na sezonskim sniženjima, ukazuju kupci, vrlo često nađe pre svega roba koja se tokom sezone lošije prodavala, robe za koju važi istaknuti popust gotovo nikad nema, a cene su uglavnom niže za proizvode od kojih je ostao jedan primerak, najčešće najveći i najmanji broj.
Takođe, nije neoobično da se cena robe, kad se rasprodaje završe, vrate na ranije iznose, a po pravilu se najprodavanija roba ni ne nudi uz sniženje. Uz novi Zakon, toga više ne bi trebalo da bude.
On ukazuje na to da će biti teško utvrditi da li trgovci poštuju odrebu o procentu robe za koju važi naznačena visina sniženja, ali da se nada da će biti više onih koji će to činiti, te da potrošač/kupac, ukoliko primeti neku nepravilnost, može odmah da se obrati inspekciji.
Poštovanje i pridržavanje pripisanih pravila, u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, kontrolišu odgovarajuće inspekcijske službe, a inspektori se mogu u to uveriti na licu mesta, odnosno ne moraju da se identifikuju već mogu da budu kupci i da na licu mesta, ako utvrde da ima nepravilnosti, preduzmu odgovarajuće korake.
Inače, sezonska sniženja uobičajena su u svim zemljama, a u mnogim, pre svega članicama Evropske unije, kupovina robe po nižim cenama je predvidljiva i kupci veoma dobro znaju da će modele kojima ističe sezona moći da kupe po povoljnijoj ceni, da će ih biti i da ne može da se desi da ih nestane već prvi dan. Ima i zemalja u kojima se na dan kada rasprodaje počinju formirati dugi redovi ispred prodavnica, a sigurno je da ih ne bi bilo da kupci nisu sigurni u to da će pazariti po povoljnoj ceni.
D. Mlađenović
