U Srbiji svaki 14. radnik radi dva posla

To je oko sedam odsto od ukupnog broj zaposlenih kojih u Srbiji ima 2.147.948, navodi Republički zavod za statistiku, RZS, piše danas BBC na srpskom.

Po dva posla ljudi rade i u Srbiji i u svetu, a razlika je samo u motivaciji za dodatni posao, smatra sociolog Srećko Mihajlović.

„Ovde ljudi rade zbog preživljavanja, a u svetu možda žele da dodatno zarade", objašnjava Mihajlović.

Na uvreženo mišljenje da u Srbiji ljudi nisu spremni da rade više poslova, već da to češće čine u inostranstvu, ima spreman odgovor: „Ljudi ovde nisu lenji, oni budu lenji samo po mišljenjima nekih političara, koji žele neki drugi narod".

Mihajlović dodaje da istraživanja u kojima je učestvovao pokazuju da su u Srbiji mnogim radnicima prava uskraćena, ali da zaposleni često na to reaguju ćutanjem i trpljenjem.

„Malo ljudi se žali i retko ko hoće da dođe do pravde, taj fatalizam je deo političke kulture. Previše smo orijentisani na trpljenje i čekamo da nam nešto padne s neba", dodaje.

Sarita Bradaš istraživačica iz Fondacije Centar za demokratiju za BBC na srpskom kaže da je približan broj osoba koje rade dva posla u Danskoj oko 200.000.

„Ipak, za razliku od naših radnika koji rade 11 ili 12 sati dnevno, tamo se verovatno tu broje ljudi koji rade dva part tajm posla."

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u aprilu 2019. godine bilo je potrebno 1,31 prosečna zarada - koja iznosi 54.645 dinara, podaci su RZS.

„To ne znači da je skoro jedna i po plata dovoljna za neki pristojan život, već je izračunata po prosečnoj potrošnji jednog dela stanovništva", kaže Bradaš.

Polovina ove sume troši se na hranu i bezalkolona pića, a druga na stanovanje i obrazovanje.

„Procena je da mesečno na obrazovanje ide oko 200 i nešto dinara, pa se pitam da li godišnje za te pare može jedan i po udžbenik da se kupi", kaže Bradaš.

Kao primer statistike dovedene do besmisla Bradaš navodi kategoriju - minimalne potrošačke korpe.

„Ona predviđa da jednoj tročlanoj porodici za mesec dana sleduje 200 grama limuna, jedna sardina i 7,5 kilograma krompira, pa bih ja volela da neko ko pravi tu minimalnu korpu od toga napravi ručak i da vidimo mogu li ljudi da ne budu gladni".

„Kad se podeli predviđena količina mesa sa kostima i bez kostiju na broj dana, po članu domaćinstva dođe 166 grama dnevno - pa kome kost, kome meso", kaže Bradaš.