Vujić: Zaista smo spustili čoveka na Mesec
BEOGRAD: Da, mi smo zaista spustili čoveka na Mesec, rekao je poslednji živi član "Srpskog Apolo 7" Dejvid Vujić, koji boravi u Beogradu povodom obeležavanja 50.godišnjice sletanja "Apola 11" na Mesec.
Na pitanje Tanjugu, kako odgovara onima koji sumnjaju da je čovak zaista bio na Mesecu pre 50 godina, Vujić kaže da uživa kada odgovara skepticima.
"Ja im kažem, proveli smo mnogo vremena u Diznilendu da bi snimili film. Ali, to nije slučaj. Vlada SAD i NASA i svi koji su učestvovali: izvođači, podizvođači i dobavljači i inžennjeri potrošili su 25 milijardi dolara na taj projekat, što bi u sadašnje vreme bilo oko 120 milijardi dolara za Apolo program", naveo je Vujić.
Mi smo spustili čoveka na Mesec, naglasio je Vujić na prezentaciji u petak na Mašinskom fakultetu.
"I u skladu sa vašim pitanjem da li smo to zaista uradili, ja uživam da ispričam priču Edvina Baza Oldrina, koji je zaista šetao po Mesecu. Kada su ga isto pitali, on je udario čoveka u lice i rekao - da mi smo se spustili na Mesec", naveo je Vujić.
Kaže da ima više pojedinosti kada je reč o tim sumnjama, na primer: ljudi kažu da su videli zastavu na Mesecu, gde nema vazduha i pitaju pa kako se onda ona vijorila.
"Nil Armstrong je bio pametan i razumeo to i zato je zakačio nekoliko poprečnih štapova kroz zastavu, kako bi zastava mogla da se vijori", objasnio je Vujić.
Drugo, navodi Vujić, ljudi kažu da su videli odraz Nila Armstronga na viziru kacige kod Oldrina i pitaj se kako to da nije imao kameru i ko je onda snimao njih dvojicu na Mesecu..
"Kamera je bila postavljana na njihovim odelima, tako da su se međusobno snimali dok su šetali. Eto to su neka najčešća pitanja koja se postavljaju, da li smo bili na Mesecu. Jesmo i uložili smo veoma veliki napor u kome je učestvovalo oko 400.000 naučnika, inženjera i rukovodilaca, koji su doprineli uspehu tog projekta", istakao je Vujić.
Na pitanje novinara da li će čovek ponovo otići na Mesec, Vujić je kazao da je aktuelna američka administracija već najavila da će se u narednih pet ili sedam godina ponovo otići na Mesec.
Kako je rekao, to je zaista namera SAD, "da obnovi NASA projekat i da ponovo vidi čoveka na Mesecu u narednih pet do sedam godina".
"Posebno kada je reč o tome da se organizuje i napravi svemirska stanica na Mesecu, nasuprot sadašnjoj međunarodnoj svemirskoj stanici. Tako da postoje ozbiljni planovi za to, kako bi se sproveli dodatni istraživački projekti na Mesecu, a jedan od njih koji se sada razmatra je upravo NASA projekat kojim bi se postavila svemirska stanica", naveo je Vujić.
Priseća se da je na početku Apolo programa nedostajala bilo kakva svemirska tehnologija.
Takođe, Vujić ističe da je zbog sovjetskog Sputnjika postojala namera da se ubraza taj projekat, kao i da se tadašnji predsednik SAD Džon F. Kenedi obavezao da će SAD poslati čoveka na Mesec.
"Prvobitni cilj je bio da istražimo zemljinu orbitu, kakav je uticaj bestežinskog stranja i kako u njemu da preživimo. Drugo, da se istraži da li je Mesec napravljen od "zelenog sira" odnosno da li je napravljen od matriajala koji može da se koristi na Zemlji".
Vujić dodaje da je tako sva oprema i tehnologija koja se koristila bila nova kao rezultat projekta.
Doputovao je Beogradu na poziv Ambasade SAD u Beogradu da bi učestvovao u kampanji "Vi ste svet".
Vujić je svoju prezentaciju započeo na srpskom jezku. Kazao je da kada je bio mali nije znao gotovo nijednu reč na enegleskom jeziku, iako je rođen u Pensilvaniji kada su njegovi roditelji emigrirali u SAD, ali da je sada pod stare dane zaboravio srpski jezik, kao i da je ipak hteo da se prisutnima obrati na srpskom.
Nastavio je na engleskom i istakao da je za njega velika čast što mu je organizovana poseta Srbiji od 18. do 28. jula, kao i što je govorio na Mašinskom fakultetu u Beogradu.
Vujić je rekao da je rođen u Midlandu (1935) i da je njegov otac bio iz Okučana u Slavoniji, a majka iz Gline u Lici.
Odrastao je, sa sestrom Ljubicom, u porodici oca Mitra i majke Milke (Todorović), koji su se doselili u SAD. Diplomirao je na poslovnoj administraciji na Univerzitetu Južna Kalifornija i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, državnom univerzitetu Kalifornije.
Aktivan je u oblasti vojne avijacije, kosmičkih letova, sistema transporta, energije, razvoja tehnologije, unapređenja biznisa, marketinga i političkog lobiranja. Bio je inženjer, mason, srpski lobista i zvanični portparol NASA i programa "Apolo 11" u SAD.
Pet decenija se navršava godina od kada je Nil Armstrong, 20. odnosno 21. jula 1969. prvi zakoračio na Mesec u misiji "Apola 11", u koju su bila uključena i osmorica Srba.
U tvom svemirskom programu za ljudsko osvajanje Meseca direktno su bili uključeni Milojko Majk Vučelić, Slavoljub Sem Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i David Vujić iz Srbije koji su emigrirali u SAD.
Slavoljub Vujić je bio producent i kordinator projekta „Apollo 11". Milisav Šurbatović je bio šef inžinjerijske ekipe, a Danilo Bojić, kreator šatla „Orao" za šetnju po Mesecu.
Dragiša Jovanović i Petar Gajić su bili inžinjeri, dok je Veljko Gašić bio savetnik, ali istovremeno i dizajner američkih bombardera „T-38 trainer", „F-5 fighter" i „B-2".
David Vujić je zastupao NASA i bio zadužen za odnose sa medijima i javnošću. Ova srpska ekipa radila je i na programu „Apolo 13".
Posle uspešnog sletanja ljudske posade na Mesec, njih osmorica, društvo "ćelavih orlova", kako su se duhovito nazvali, napravili su malo slavlje u Kaliforniji i uspešno nastavili svoje sjajne karijere.