Mihajlović: Istočni krak do jeseni, ovde smo da pomognemo

Kako je navela u sredu, glavni zadatak Ministarstva je da vide koliko mogu da pomognu kako bi bio izgrađen još jedan odsto koji je ostao nezavršen, odnosno 100 metara, što bi značilo da taj krak može da bude pušten za saobraćaj na jesen.

Navodi da je bilo dosta problema s izvođačima, da su uvođeno novi, da su problem klizišta, koja nisu mala, ali da je najbitnije da će svi ti problemi biti rešeni.

Kaže i da su prilikom obilaska imali priliku da vide i kosinu 6 koja je problematična i na kojoj će se raditi galerija, kao i da su postavili određene uslove izvođačima, posebno grčkom.

Dodaje da će ovih dana ispratiti to kako se ne bi desila neka nepredviđena okolnost.

Osim obilaska deonice puta na Istočnom kraku, kabinet Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture radio je uobičajeno kao i u Beogradu, kazala je ministarka te dodala da su s ljudima na terenu radili i na iznalaženju rešenja za lokalne probleme.

Mi kada govorimo o milijardama evra ulaganja u investicije to neko ko gleda ili sluša možda ga i ne zanima, nemaju osećaj dok ne vide taj put, ali ljude zanima njihov lokalni put, njihov most, njihov nadvožnjak i to je ono što mi treba da radimo, ističe Mihajlovićeva.

Pominje i sastanak koji je danas održan s predstavnicima Pirotskog okruga, što je bila prilika da se sagleda šta je sve urađeno od sastanka održanog u Grdelici u decembru.

Dodatnih 600 miliona dinara će biti uloženo u puteve u Pirotskom okrugu, značajno je da smo imali sastanak i u Slobodnoj zoni, gde nismo imali samo sastanak sa Slobodnom zonom Pirot, koja je svakako jedna od najboljih i proglašena je za najbolju u Evropi, mi smo doveli direktora Luka i JRB-a da vidimo kako možemo da učinimo efikasnijim transport i da napravimo kombinovani transport, kazala je ministarka.

Dodala je da se razmatra kako vodni, železnički saobraćaj i autoputevi zajedno sa Slobodnom zonom mogu da budu udruženi kako bi se povećao kapacitet i rad samih luka i kako bi to dovelo do toga da vodni saobraćaj dobije mesto kakvo ima drumski saobraćaj.

Sastanak koji je održan s Putevima Srbije, prema rečima ministarke, važan je kako bi se proverilo da li u Putevima ima dovoljno kapaciteta i da li je potrebna pomoć, jer Putevi osim što su najviše angažovani na održavanju, investitori su na određenim projektima.

Sa svim železničkim preduzećima mi razgovaramo na svakih 15 dana i to je važno zato što gradimo puteve i autoputeve i to ide dobro, ali decenijama nismo ulagali u železnice i mi smo neke stvari zaista promenili. Nije ta železnica još onakva kakvu želimo, ali je činjenica da se itekako radi u kargo saobraćaju, navodi Mihajlovićeva.

Kaže da raste prevoz robe, a povećan je i broj kilometara rekonstruisanih pruga, uloženo je preko dve milijarde evra u Železnice.

Ministarka smatra da je zbog toga njena obaveza da svakog trenutka bude upoznata s tim šta se dešava u Železnici.

Jako nam je stalo da podignemo ne samo kargo, već i putnički saobraćaj, ističe i dodaje da su sjajne informacije Srbija voza da je na prugama koje su rekonstruisane povećan broj putnika 46 odsto.

Juče su dogovorena dodatna ulaganja s Babušnicom i s Belom Palankom, rekonstrukcije mostova, navodi ministarka i dodaje da svi gradovi koji su pored autoputeva koji se grade itekako trpe, odnosno trpi njihova infrastruktura, njihovi putevi.

Kada se završi autoput, ističe, obaveza je da se svi ti putevi vrate da ponovo budu lepi.

Mi imamo obezbeđenih 50 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj samo za lokalne puteve koji su trpeli dok se gradio Koridor 10, navodi ministarka.

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture razgovarala je u Beloj Palanci s direktorima železničkih preduzeća o statusu trenutnih projekata koji se realizuju, i planovima za naredni period.

Mihajlovićeva je u sredu istakla da država mnogo ulaže u železnički saobraćaj, kako bi građani dobili železnicu kakvu zaslužuju i dodala da je neophodno da se dodatno obezbede pružni prelazi, kao i rad sa mladim mašinovođama kako bi najefikasnije odgovorili zadatku.

Vlada Srbije ulaže u železnički saobraćaj, jer želimo da građani dobiju železnicu kakvu zaslužuju. Tome u prilog govori i činjenica da realizujemo jedan od najvećih i najzahtevnijih projekata u ovom delu Evrope - brzu prugu od Beograda do Budimpešte, kao i da ćemo zaključno s ovom godinom rekonstruisati oko 700 km regionalnih pruga, rekla je ministarka.

Na sastanku je istaknuto da radovi na rekonstrukciji brze pruge od Beograda do Budimpešte teku po utvrđenoj dinamici, na deonicama od Beograda do Stare Pazove i od Stare Pazove do Novog Sada, dok je za sledeću godinu planiran početak radova na trećoj deonici Novi Sad-Subotica.

Bilo je reči i o projektima rekonstrukcije regionalnih pruga, pre svega pruge Niš-Dimitrovgrad, ali i Požarevac-Majdanpek, Senta-Subotica, Markovac-Resavica i drugih.

Direktor Srbija voza Jugoslav Jović rekao je da je zabeleženo povećanje broja putnika na pruzi Beograd-Valjevo za 46 odsto, a na pruzi Šabac-Loznica 16 odsto više putnika.

Izvršni direktor Infrastruktura Železnice Srbije Milan Maksimović rekao je da je u planu ovog preduzeća i rekonstrukcija staničnih objekata i izgradnja i obezbeđenje putnih prelaza.

Sastanku su prisustvovali direktori železničkih preduzeća Srbija kargo, Srbija voz i Železnice Srbije a.d., kao i direktor Direkcije za železnicu.

Inače, napominje da je velika razlika u radu iz Beograda i direktno na terenu i kaže da lično više voli da dođe na teren. Navodi da je bilo raznih komentara dok je kabinet bio izmešten u Grdelicu, ali tvrdi da je to bilo neophodno.

Bilo je nekoliko problematičnih tačaka, ali ja tvrdim da nismo bili svi zajedno, da svi nisu osetili i investitori i podizvođači koliko je nama kao državi stalo da se to stvarno završi, bilo bi par meseci kasnije, ali zašto bi bilo, kaže ministarka.

Ističe da je tako i ovde, kao i da ljudi moraju da znaju da je država uz svakog našeg investitora i svakog izvođača, kao i da je svima stalo da se završi što pre.

Mnogo se kasnilo na Koridoru 10 i to su stvari koje želim da ostanu iza nas, jer verujem da sve novo što počinjemo i svako nov ko bude dolazio posle nas više neće moći da se vrati na stare stvari i probleme koji su bili. Mi smo uspostavili sistem, nema otpočinjanja nikakvih građevinskih radova dok se ne završi sve pre, kaže.

Primećuje da je drugačije kada se dođe na teren i razgovara s predsednikom opštine i njegovim gradonačelnikom, koji mogu da kažu "ovo nije dobro, ovde imamo problem, obećali ste nam pre šest meseci nešto - niste ništa uradili", jer, kako kaže, onda su tu ti ljudi koji su to upravo obećali, direktori, državni pomoćnici...

Poručuje da će nastaviti tako da rade, možda i u nekim drugim okruzima, jer misli da to znači ljudima.