Dva srebra za Hor Hašira na festivalu u Firenci

Ovaj centar renesansne kulture i umetnosti, koji je oduvek privlačio slikare, vajare, arhitekte, pesnike, filozofe i muzičare, već treću godinu zaredom, u jeku turističke sezone i neopisivoj najezdi posetilaca iz celog sveta, privlači i poklonike umeća horskog pevanja, koji se, uprkos neverovatnoj gradskoj gužvi i visokoj konkurenciji trude da i sami postanu deo tradicije velikih Medičija, od kojih je gradski poglavar Lorenco Mediči i sam pisao „duhovite i živopisne stihove“ frotola i barceleta (pošalica). Kad je muzičko stvaralaštvo u pitanju, nastave i trasom koju su zacrtali predstavnici „Ars nove“ u Italiji, odnosno Firenci 14. i 15. veka, svojim sopstvenim oblicima (madrigal, kača, kasnije i vilota), stigavši i do opere. Nastala upravo ovde, kao rezultat rada Kamerate (družine) okupljene krajem 16. veka u kući grofa Bardija, potom i Jakopa Korsija, na čelu s Jakopom Perijem i Vinčencom Galilejom, prva opera Dafne izvedena je u Korsijevom domu 1598. U takvom inspirativnom, ali i „pešački“ nepreglednom i temperaturno vrelom okruženju, novosadski hor je na zaokruženju proslavljanja svoje 25-godišnjice, među 15 prijavljenih ansambala, imao čak šest festivalskih ogledanja: po jedno na takmičenju u kategoriji kamernih i kategoriji moderne i savremene muzike, tri na koncertima i jedno na velikoj probi s drugim takmičarima za učešće u operskim odlomcima Bizea, Maskanjija, Verdija i Vebera. Najvažniji su bili, razume se, konkursni nastupi, koji su im i doneli oba značajna odličja.

Već prvog dana nadmetanja, posle prethodnog lepog predstavljanja na ceremoniji otvaranja manifestacije, „Hašira“ je ostavila odličan utisak (jedan od svakako najupečatljivijih u istoriji svojih međunarodnih uspeha) izvođenjem kompozicija Mocarta, Marinkovića i Kancberga. Čuveni motet Ave verum plenio je lepom zvučnom bojom, odmerenim dinamičkim gradacijama, osećajnošću i finim završnim brujem, da bi još senzibilnije, prisnije i s većim pijetetom bio interpretiran i na večernjem koncertu u Crkvi Svetih apostola, gde su u prikladnom ambijentu katoličkog hrama perfektno vajani, diskretno naglašeni Mocartovi polifoni glasovi „ođeknuli“ stilski još adekvatnijim izrazom. Jasnoća teksta i razumevanje duhovne poruke u jasno izgovorenoj molitvi Oče naš iz Liturgije Josifa Marinkovića „zračili“ su i na publiku Auditorijuma „Sveta Apolonija“, u kome su se odvijale sve takmičarske discipline, na koji se nadovezao „raspoloženi“ zaključak s aranžmanom Aleksandra Kancberga popularne jevrejske pesme Ješ ej šam, otpevan s optimalnom merom opuštenosti i ležernosti.

Drugi festivalski dan doneo je novosadskom horu i drugu srebrnu medalju, koja je zaslužena sigurnim tumačenjem savremenijeg repertoara, iz kog se izdvojila konkursna kompozicija Egun berija Eve Ugalde na baskijskom jeziku, sveže, diskretno naglašene disonantne sonornosti, proizašle iz maštovitog korišćenja nacionalnih folklornih motiva i „igri“ dinamičkih i sadržajnih kontrasta. Posle Bi-bap fuge Aleksandra Kancberga, pouzdano vođenih i sigurno preplitanih  i nadovezivanih linija, ovaj takmičarski izbor je zaokružen već prepoznatljivim Haširinim predavanjem molitve Anenu Aleksandra Vujića, koju Vesna Kesić Krsmanović uvek osmišljava kao nežnu jevrejsku uspavanku.

U večernjem koncertnom terminu u istom prostoru „Hašira“ je izvodila odlomke iz mjuzikla Violinista na krovu i još dve pesme iz svog svetovnog repertoara jevrejske muzike na jidišu (veseluTumbalalajku i setnu Dona, dona), koje je podsticajnom klavirskom pratnjom podržala stalna saradnica hora Julija Bal, da bi svoj poslednji doprinos festivalu naši pevači dali 12. jula na završnoj svečanosti u monumentalnom Teatru „Verdi“, efektnim  tumačenjem Dženkinsonovog Sanktusa. Zadovoljstvo svog uspeha na 3. Međunarodnom horskom festivalu „Leonardo da Vinči“ u Firenci posvećeni i vredni članovi Hora Jevrejske opštine Novi Sad „Hašira“podelili su sa svojim energičnim, izuzetno takmičarski spremnim i pobednički  nadahnutim mladim kolegama iz Omladinskog mešovitog hora Muzičke škole „Josif Marinković“ iz Zrenjanina, pod rukovodstvom Zorice Kozlovački, koji je u svojim kategorijama osvojio srebrnu i zlatnu medalju, kao i s takođe srednjoškolskim po sastavu, ansamblom iz Španije, koji je sve vreme najsrdačnije podržavao oba „bratska“ hora iz očigledno povratno naklonjene i prijateljske Srbije. Ovakvi susreti, kao i iskustvo upoznavanja s nizom „egzotičnih“ i u svim aspektima besprekornih, pretežno dečjih i omladinskih horova iz Azije, sjajnih muzičko-scenskih, pa i „kostimografskih“ kreacija,te mnoštvo specijalnih i glavnih nagrada uglednog žirija, učinili su da u drugi plan potisnemo, ali ne i da zaboravimo, upravo haotičnu organizaciju, neprofesionalnu i konfuznu konferansu, kao i odsustvo pisanih programa, s većinom za mnoge Evropljane nepoznatih kompozicija, posebno onih iz opusa nacionalnih autora Kostarike, Filipina, Kine, Indonezije, Južne Koreje, Tajvana, ali i nekih severnoameričkih, pa i danskih stvaralaca.

Marija Adamov