Mali: Pomera se rok za isplatu štedišama za šest meseci

Mali je u Skupštini Srbije, gde danas brani pet predloga zakona, rekao da se ovim zakonom vrše izmene i dopuna Zakona koji je donet kako bi Srbija izvršila obaveze u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Ališić i drugi protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije".

Izmenama zakona produžava se rok za odlučivanje Uprave za javni dug po prijavama potraživanja, smanjuje se broj polugodišnjih rata sa 10 na osam i pomera početak isplate za šest meseci.

Rokovi se, kaže Mali, pomeraju zbog nemogućnosti štediša da pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama do 23. juna ove godine i steknu pravo na isplatu stare devizne štednje.

Smatramo da je rok od šest meseci sasvim dovoljan, a to je proces koji traje petu godinu za redom, rekao je Mali.

Oko 130 miliona evra će Srbija morati da isplati na ime devizne štednje, naveo je ministar i rekao da je oko 9.300 podnetih zahteva.

Problemi pribavljanja propisane dokumentacije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini onemogućili su kompletiranje prijava potraživanja deviznih štediša iz ovih država.

S obzirom na to da Uprava za javni dug do 23. juna 2019. godine trebala da dostavi štedišama sva rešenja, a da ne raspolaže svim potrebnim podacima, procena je da je produžetak roka za šest meseci neophodan kako bi se rizik greške prilikom odlučivanja sveo na minimum i reputacioni rizik Republike Srbije zaštitio, naveo je ministar finansija.

Rekao je da se, imajući u vidu produženje roka za utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje, menjaju rokovi za naplatu obveznica, na taj način što se odlaže početak roka isplate obveznica, s tim da Republika Srbija radi efikasnosti u sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava predlaže smanjenje broja polugodišnjih rata s 10 na osam.

Mali je govoreći Zakonu o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, koju je u ime Vlade prošlog meseca u Parizu potpisala državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić, podsetio da je finansijska kriza iz 2008. godine uticala na shvatanje da postojeći instrumenti saradnje između država u poreskim pitanjima i sami poreski instituti nisu adekvatni.

Velike razmere poreske evazije i izbegavanja plaćanja poreza dovele su do potrebe intenziviranja aktivnosti na međunarodnom nivou, kako bi se stvorila nova pravila u materiji međunarodnog oporezivanja i administrativne saradnje u poreskim pitanjima, rekao je resorni ministar.

OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) je zajedno radio sa Savetom Evrope na stvaranju pravnog osnova za bolju administrativnu saradnju između država u poreskim pitanjima kako bi se smanjile mogućnosti za izbegavanje plaćanja poreza.

Rezultat tog rada je, kaže Mali, unapređenje Konvencije 2010. godine.

Srbija već razmenjuje obaveštenja na zahtev i spontanu razmenu obaveštenja na osnovu potpisanih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Novinu predstavlja automatska razmena informacija, čija se primena očekuje u budućnosti, kada se ispune tehnički uslovi, rekao je Mali.

Pored uvođenja pravnog osnova za automatsku razmenu obaveštenja, potpisivanje Konvencije takođe omogućava povećanje broja zemalja s kojima naša zemlja razmenjuje obaveštenja.

Srbija je do sada razmenjivala obaveštenja s 54 zemalja na osnovu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, dok se potpisivanjem Konvencije taj broj povećao na 128 zemalja.

Konvencija bi za Srbiju trebalo da stupi na snagu 1. decembra ove godine.