Počeli izbori u Grčkoj, Micotakis: Potrebna stabilna vlada
ATINA: U Grčkoj je jutros počelo glasanje na prevremenim parlamentarnim izborima koje je premijer Aleksis Cipras raspisao tri meseca ranije pošto je njegova levičarska stranka Siriza na majskim izborima za Evropski parlament pretrpela poraz od konzervativne Nove demokratije Kirjakosa Micotakisa, koja je, sudeći po anketama, ubedljivi favorit i na nacionalnim izborima.
Biračka mesta se zatvaraju u 18 časova po srednjeevropskom vremenu.
Prva stvar koja je neophodna za jačanje ekonomskog razvoja jeste stabilna vlada, snažna većina u narednom parlamentu, kazao je Micotakis za Rojters.
Prema anketama, prednost Nove demokratije u odnosu na Sirizu ide do deset procentnih poena, što potencijalno daje konzervativcima mogućnost da osvoje apsolutnu većinu u grčkom parlamentu sa 300 mesta.
Rojters prenosi da je Cipras na poslednjem predizbornom mitingu, održanom u petak, izneo tvrdnju da će glas dat Micotakisu ići političkom establišmentu koji je Grčku i doveo do ivice provalije.
AP prenosi da je Micotakis od evropskih izbora do sada još više učvrstio podršku koju ima u javnosti u odnosu na Ciprasa.
Vanredni izbori stižu u trenutku kada Grčka s mukom nastoji da se izvuče iz decenijske finansijske krize, koja je vrednost grčke privrede smanjila za četvrtinu i uticala na skok nezaposlenosti i siromaštva.
Ovo su prvi parlamentarni izbori u Grčkoj od kada je ta zemlja okončala primenu trećeg uzastopnog programa pomoći međunarodnih kreditora, ali i postigla sporazum sa Skopljem o imenu Severne Makedonije.
Premijer Cipras, lider nekada marginalne stranke koji je sada sa 44 godine već veteran u grčkoj politici, na vlast je 2015. došao na osnovu obećanja da će odbiti drakonske uslove koje su prethodnoj vlasti u Atini postavili EU i MMF kako bi Grčku izvukli iz krize.
Međutim, većina stvari koje je uradio u međuvremenu kosila se s predizbornim obećanjima Sirize od pre četiri godine, pa je tako Grčka pristala na mere štednje, izgladila odnose s Nemačkom i drugim ključnim kreditorima i unapredila vojne odnose sa SAD, a uz to je postigao sporazum sa Skopljem o imenu Severne Makedonije.
Protivnici tvrde da je u međuvremenu Grčkoj natovario nove dugove i da se sada opet vraća na staru priču o nepoverenju prema Zapadu, koja je od Sirize i napravila vladajuću stranku.
Lider konzervativaca Micotakis sin je pokojnog grčkog premijera Konstantina Micotakisa i praunuk Kostisa Micotakisa, grčkog političara sa kraja 19. veka i saborca vođe pokreta za nacionalno oslobođenje Grka od otomanske vlasti Elefteriosa Venizelosa, s kojim je porodica Micotakis bila u rodbinskim odnosima.
Uprkos otporu na koji je nailazio unutar sopstvene stranke, 51. godišnjak koji je na čelu Nove demokratije od 2016, u prethodne tri godine uspeo je da u anketema dobije značajnu prednost u odnosu na rivale.
Iako je i sam potomak jedne od glavnih grčkih političkih dinastija, ovaj diplomac Harvarda nastojao je da se u kampanji okrene radnicima, promovišući pritom i bolje poslovno okruženje, smanjenje poreza i modernizaciju grčkog birokratskog sistema.
Tokom prethodne kampanje za Evropski parlament, Micotakisova stranka morala je da se brani od optužbi Sirize da će konzervativci, ako dođe do promene vlasti, uvesti sedmodnevnu radnu nedelju.
Cenzus na grčkim parlamentarnim izborima iznosi tri odsto.
Šanse za ulazak u parlament imaju Fofi Genimata s njenim Pokretom za promene, koji je lane nastao spajanjem nekada dominantnog PASOK-a (Panhelenskog socijalističkog pokreta) i jedne manje stranke, zatim Komunistička partija Grčke (KKE) na čelu s Dimitrisom Kucumbasom, ekstremna desničarska stranka Zlatna zora, takođe ultradesničarski TV voditelj Kirjakos Velopulos s partijom Grčko rešenje i nakadašnji Ciprasov ministar finansija Janis Varufakis, koji je sa svojim panevropskim Pokretom demokratija u Evropi 2025. (DiEM25) zamalo uspeo da uđe u Evropski parlament.
