Borislav Radanović, predsednik RŠK „Detelinara“: Uskoro pola veka postojanja

Pored Novosadskog šahovskog kluba, možda i jedini klub u gradu sa neprekidnom tradicijom. Dogodine proslavlja izuzetno velik i važan jubilej – 50 godina postojanja i neprekidnog rada. Tim povodom razgovarali smo sa predsednikom RŠK „Detelinara“, FIDE majstorom Borislavom Radanovićem (46). Pionir, omladinac, a kasnije i senior kluba, sa 33 godine članstva u klubu i 16 godina na rukovodećim pozicijama, Radanović je od 2013. godine i zvanično na čelu kluba.

Kada je osnovan ŠK „Detelinara“ i ko je najzaslužniji za to?

– Naš klub je osnovan 6. oktobra davne 1970. godine, na inicijativu sadašnjeg predsednika Skupštine kluba i počasnog predsednika kluba Branislava Vučkova. Tada smo bili jedan od samo 4–5 klubova u gradu. Grupa šahovskih entuzijasta se okupila oko iste ideje, da se u jednom od najstarijih delova grada, Detelinari, osnuje klub za sve ljubitelje ove drevne igre. Red je da ih pomenemo: Branislav Vučkov, Jovan Bedov, Dragoljub Anđelković, Miroslav Burka, Petar Milinović, Jela Malinović, Dragan Malinović, Tomislav Čagljević, Milorad Grbić i Julijan Mesaroš. Nekada je bilo teško osnovati jedan ovakav klub. Trebalo je mnogo napora, šahovske zanesenosti, ljubavi prema šahu i posvećenosti da se to sve upotpuni u jednu celinu. Danas, okupite 10–15 šahista, registrujete klub u APR-u, prepišete statut i već imate klub. Zato danas ima ovoliko klubova. Imam utisak da ima više klubova u Novom Sadu nego samih šahista.

Kako je tekao razvoj kluba i ko su najistaknutiji pojedinci koji su nastupali za klub?

– Klub je prvo osnovan kao omladinski, a od 1976. godine postaje radnički šahovski klub. U početku nije posedovao svoje prostorije. Šah se igrao na nekoliko lokacija: u Mesnoj zajednici „Jugovićevo“, na gradskoj autobuskoj stanici, u sali firme „ATP 25. maj“ i nekoliko godina u sali NŠK-a, da bi 17 godina od formiranja klub dobio na korišćenje sadašnje prostorije u Rumenačkoj 152, kada smo i postali punopravan član sportskog društva „Radnički“. Prvi predsednik kluba je bio tadašnji profesor fizičke kulture iz OŠ „Dositej Obradović“ i suosnivač kluba Jovan Bedov. Od pojedinaca koji su za klub odigrali veoma mnogo partija i svojim radom doprineli unapređenju rada kluba istakao bih sledeće: Matija Kovač, Mladen Gulan, Slobodan Santrač, Slobodan Stojisavljević, od žena Jela Malinović i Radovanka Gulan, a moram da napomenem i višegodišnjeg sekretara kluba Božidara Zerdu, kome mogu da zahvalim što me je uveo u rad kluba i zainteresovao za ovu igru.

Koji su najznačajniji uspesi koje je klub postigao?

– Klub je više puta uspešno učestvovao na najvećim šahovskim smotrama i festivalima, o čemu svedoče brojne nagrade. Bili smo dva puta učesnici Saveznog kupa, 1992. i 1994. godine. Na međunarodnim takmičenjima u tadašnjoj Jugoslaviji i inostranstvu osvojen je značajan broj prvih mesta. Jedno od najznačajnijih je i prvo mesto u ekipnom takmičenju Kupa Balaton u Mađarskoj. Klub poseduje veoma bogatu riznicu trofeja.

Kakav je klupski život u RŠK „Detelinara“? Da li organizujete turnire za članove kluba i ljubitelje šaha?

– Od kada sam postao član ekipe, davne 1986. godine, stekao sam utisak da je šahovski život u klubu zasnovan pre svega na druženju. Nekako nam je to od starta bilo veoma bitno. I mislim da je to zdrava osnova za razvoj jednog kolektiva. Svaki put posle ligaških mečeva imali smo i imamo organizovan ručak, gde razmenjujemo mišljenja o proteklim partijama, šalimo se i pričamo razne anegdote vezane za šah. Klub je, inače, radio aktivno do pre nekoliko godina, dok se nisu pojavili problemi sa grejanjem, pa se i taj život u klubu polako ugasio. Taj problem nastojimo da nekako rešimo, kako bi klub ponovo nastavio sa radom. Uskraćeni smo za organizovanje šahovskih turnira u svojim prostorijama, pa smo prinuđeni da igramo na drugim lokacijama. Takođe razvijamo dobre odnose sa nekoliko šahovskih klubova u regionu. Družimo se, posećujemo. Moram da spomenem dugogodišnje druženje sa beogradskom ekipom sa Čubure „Čuburski gambit“, sa kojima smo igrali prijateljske mečeve dva puta godišnje. Imam utisak da mnogi danas igraju šah jer im je to jedan od izvora prihoda i tako se sele iz ekipe u ekipu. Tako se klubovi gase, novi se otvaraju i traju dok traje finansijska podrška. Naša ekipa je na okupu dugi niz godina, privatno smo svi veoma dobri drugari i trudimo se da tako ostane. Član naše ekipe može da postane samo neko ko je prepoznao taj sportski duh u nama i kome prija ovakav vid druženja. Zato smo toliko i opstali. Pola veka nije malo, zar ne?!

Četiri „deteline”

Kao što naš proslavljeni fudbalski klub „Crvena Zvezda“ ima svoje „zvezde“, tako i RŠK „Detelinara“ ima svoje „deteline“. Naš klub do sada ima četiri deteline. Svakih 10 godina smo proglašavali nekog za „detelinu“. Podrazumeva se da je prva „detelina“ osnivač kluba Branislav Vučkov. Druga je legenda vojvođanskog i novosadskog šaha, pokojni Krasimir Tadić, FIDE majstor, treća Slobodan Santrač, čuveni „Sani boj“, legenda našeg kluba, na žalost i on je preminuo, i četvrta „detelina“ je moja malenkost. Da li će biti pete „deteline“ i ko će to biti, ostaje da se vidi na jubilarnoj sednici Skupštine kluba. FK „Crvena Zvezda“ posle Dragana Stojkovića Piksija nema ni jednu „zvezdu“, pa tako ni mi možda nećemo više imati „detelinu“, na žalost.

U kom ligaškom rangu se klub trenutno takmiči?

– Klub se trenutno takmiči u vojvođanskoj ligi grupa Bačka Novi Sad. Više puta smo igrali i u Drugoj ligi, ali zbog nedostatka finansija nismo uspevali da se održimo u toj ligi. Ako ne angažujete nekoliko jakih igrača, vrlo je teško boriti se za opstanak, a naročito za nešto više od toga. Ali ne nerviramo se. Lepo nam je u ovoj ligi. Družimo se, igramo šah i uživamo u tome, a to je najvažnije.

Da li klub ima podmladak, omladinsku školu, radite li sa mladim šahistima?

– Klub nema svoju omladinsku školu, ali tesno sarađujemo sa šahovskim trenerima kada su u pitanju mladi i njihov šahovski razvoj. Trudimo se da organizujemo neka šahovska predavanja u vidu seminara. Vrata našeg kluba su otvorena za svakoga ko želi da organizuje bilo šta u vezi sa mladim šahistima.

Kakvi su planovi kluba u predstojećoj jesenjoj sezoni takmičenja?

– Planove pravimo na početku godine. Ne krijem da nam je želja uvek bila da budemo prvi i plasiramo se u viši rang. Uvek smo gajili taj pobednički duh. Ali pored dobre igre, treba imati i malo sreće. Teško se okupljamo u punom sastavu. Ipak su to ljudi sa svojim privatnim obavezama i ne možete ni od koga očekivati da se maksimalno posveti obavezama kluba. Imali smo dobrih mečeva, ali i ispuštenih šansi za bolji rezultat, tako da nam za jesen ostaje samo da učvrstimo opstanak u ligi.

Kako planirate dogodine da obeležite pola veka postojanja?

– Sve zavisi od finansijskih sredstava koje ćemo uspeti da obezbedimo. Nadam se da će se i sponzori rado odazvati našem pozivu da učestvuju u proslavi jubileja. Svakako računamo i na finansijska sredstva od grada. Imamo ideju da to bude pozivni turnir, na kome bi učestvovali prijatelji i poštovaoci kluba. Da okupimo one koji su igrali za klub, koji sada igraju, ali i da se setimo naših prijatelja, koji su ostavili neizbrisiv trag za ovih 50 godina.

Za kraj, imate li neku poruku mladima koji tek počinju da igraju šah?

– Voleo bih da mladi sve više igraju šah i da ga istinski zavole. Da im se ukaže na značaj šaha i da ga shvate kao prevenciju za zdravu ličnost. Da uvide da šah pomaže u pripremi za usvajanje školskog gradiva i obaveza. S obzirom na to da šah i šahovsko vaspitanje u školama nije još zakonski definisano, jedan od zadataka nas klubova i šahovskih radnika trebalo bi da bude da skrenemo pažnju na neophodnost uvođenja šaha kao predmeta u vaspitno-obrazovni sistem. Ali ne kao izbornog predmeta, kako je to do sada bilo. To je moja lična želja, a mislim i da svima nama treba da bude cilj – zaključio je Radanović.

I. Uzelac