Dok 120.000 ljudi neće da radi, 200.000 ide na dva posla

U brojkama to znači da od 727.000 mladih u Srbiji 453.600 ide u srednju školu ili na fakultet, 153.000 je zaposleno, dok oko 120.000 ne radi ništa.

Svaki šesti mladi u Srbiju od 15 do 24 godine niti radi niti se školuju, pokazuju podaci RSZ što prevedeno u brojku znači da čak oko 120.000 ili 16,5 odsto njih ne radi ništa. U analizi RSZ ističu da je procenat mladih u dobi od 15 do 24 godine koji je potpuno neaktivno neznatno se lane povećao u odnosu na 2017. godinu. Najviše mladih koji niti radi niti se školuje ima u Južnoj i istočnoj Srbije, delu naše države gde je istovremeno i najveća nezaposlenost. Posebno je alarmatan podatak analize RSZ što u toj kategoriji ima 35.000 ili 6,8 odsto onih koji imaju završenu samo osnovnu školu i nemaju nikakve kvalifikacije. U analizi RSZ ističe se da nešto više od petine mladih u Srbiji – 153.400 je zaposleno, s tim što je 110.700 formalno u radnom odnosu, dok je oko 42.700 aktivno u poljoprivredi, porodičnim poslovima ili zarađuje na neki drugi način.

Podaci Eurostata o mladima koji niti rade niti idu u školu su još porazniji, jer se u kao stopa takvih u Srbiji procenjuje na 24,1 odsto ili skoro svakim četvrtim. Po tom procentu Srbija je mnogo bolja od država sličnih njoj, recimo od Crne Gore i Severne Makedonije, ali je zato znato gora od skoro svih zemalja EU.

Da posla ima čak i za one koji nemaju kvalifikacije pokazuju podaci NSZ iz kojih proizilazi da je poslednjih godina najveća potražnja upravo za nekvalifikovanim radnicima odnosno onima koji nisu završili osnovnu školu ili malo više od nje. Odmah iza njih su oni sa završenom srednjom školom koji uz manju dokvalifikaciju danas na srpskom tržištu rada mogu lakše da se zaposle nego fakultetlije. Pogotovo lako i za pristojnu platu mogu da se zaposle mladi koji imaju završene zanate.

Po mišljenju Aleksandre Janković, prihologa, ovi poražavajući podaci o mladima koji nemaju želju niti da uče niti da bilo šta rade u životu uslavnom su posledica toga da oni neće da prihvate poslove koji su manje plaćeni od iznosa za koji oni smatraju da je vredan. Drugim rečima, da smatraju da je bolje da sede nego da rade za male pare.

Uz to oni neće ni da ulažu u svoje obrazovanje, da prihvate ponude za dokvalifikaciju ili prakvalifikaciju, pa se onda, kako je istakla i Aleksandra Janković, postavlja i pitanje od čega žive. Po njemom mišljenju izdržavaju ih roditelji, koji ih u većini slučajeva podržavaju u svim odlukama i savetuju pogrešno.

Svi ti ljudi nemaju radnu disciplinu, ne žive zdravo i normalno. Ko god je vredan i ima želju, može da nađe nekakav posao, pa makar privremeni, istakla je Janković.

Da posla ima i da nema opravdanih razloga da se niti školuje niti radi potvrđuje i činjenica, koju je nedavno objavio Eurostat, da je u Srbiji za proteklih osam godina povećan ukupan broj zaposlenih sa dva posla sa 107,6 hiljada – koliko je bilo 2010. na 194,4 hiljade koliko ih je bilo lane.

U EU je broj ljudi koji obavlja dodatan posao povećan za 13,8 odsto od 2010. do 2018.godine odnosno sa 8,05 na 9,24 miliona. Znači, osim što se od 2010. prosečan radni vek produžio za 1,6 godina, istovremeno se povećao broj lica koji radi dva posla. Srbija prednjači u ovim pokazateljima: Radni vek je produžen za 3,4 godine, ali smo zato imali najveći relativan porast broja ljudi koji rade dodatni posao: rast od impresivnih 79,9 u uzrastu od 15 do 64 godine, a za čak 80,7 odsto ako se računaju svi od 15 do 74 godine, objasnio je ekonomista Miroslav Zdravković, dodajući da računica pokazuje da je za osam godina u Srbiji broj onih koji rade dva posla povećan za 92,5 odsto.

LJ. Malešević