Emil Rockov: Trebaju nam nova lica, sveži umovi i srca

To se podudarilo i sa tradicionalnim izborom našeg lista, po kojem je plavokosi čuvar mreže proglašen za najboljeg fudbalera AP Vojvodina, pa sumnji bilo koje vrste u ispravnost takve odluke nema mesta. Emil ovih dana, zajedno s klupskim drugovima, trenira na Zlatiboru, pripremajući se za novu sezonu, ujedno osluškujući signale s tržišta i važući ponude za promenu sredine koje mu stižu i tek će stizati.

- Prošlo mi je kroz glavu i isfiltrirao sam taj argument da ne mogu da očekujem da stvaramo rezultate a da je golman najbolji igrač sezone. Fudbal je ekipni sport i da bi se u njemu pobeđivalo potrebno je postizati više golova od rivala. Ključ ove igre ne nalazi se u potpunom posvećivanju defanzivnim zadacima. Ipak, na individualnom planu, to me na neki način čini prisebnim i normalnim i daje mi dodatni motiv koji je jako lako da nestane, u situaciji u kojoj smo bili. Lepo je kada stekneš stav o tome da ljudi oko tebe primećuju da pružaš sve što možeš, da si profesionalac, da daješ sve što imaš za Vojvodinu i ponosan sam što je to vrednovano na takav način – kaže Rockov.

Pretpostavljamo da biste voleli da u narednom periodu neko od vaših saigrača iz ofanzive bude igrač sezone?

- Ne, voleo bih da mi budemo prvi na tabeli, a da i ja dalje budem najbolji - nasmejao se naš sagovornik.

Šta planirate dalje u karijeri?

- Ne opterećujem se previše tim pitanjem . Naučio sam da stvari ne mogu da se dese na silu. Interesovanje za mene postoji, ima i ponuda i tek u tim trenucima shvatiš koliko si mali i kako je veliki bizinis fudbal. Puno puta stavio sam klub ispred sebe, iako sam imao ponude kojima sam bio zadovoljan i svašta nešto se izdešavalo u poslednja tri prelazna roka. Polako, videćemo šta će se događati ovog leta.

Ipak, da li biste više voleli da ostanete, ili da promenite sredinu?

- Nezahvalno je to pitanje, jer tu je mnogo faktora koji presuđuju. U sređenijem klubu u inostranstvu mogao bih, u šta verujem svim srcem, da napredujem još mnogo i imam viziju nekog svog budućeg puta. Bitno je da znam da mogu da igram u nekoj evropskoj ligi, a do trenutka dok u nju ne odem ostaje mi da radim i dalje izgrađujem sebe – poručio je Emil.

Kako sada gledate na turobnu Vošinu  sezonu?

- Na neki način uspeli smo na kraju da izvučemo sezonu plasmanom u plej-of. Odigrali smo tri „krvava“ poslednja susreta u regularnom delu, dva u Surdulici i onaj s Partizanom na „Karađorđu“. Baš utakmica s crno-belima mora da se označi kao neka naša emotivna eksplozija, kao da je u nju stalo čitavo prvenstvo. Mislim da se to posle odrazilo na našu igru u plej-ofu, jer u tom duelu se dogodila prava erupcija emocija. Ja sam, naprimer, mnogo slavio gol kada smo poveli, što inače ne radim, jer sam osetio da se desila neka dobra stvar u sezoni u kojoj nije bilo puno takvih trenutaka. Ušli smo u doigravanje, ali, kada već pravimo retrospektivu, bila je to jako mala stvar, gotovo mizeran uspeh, pa uhvatim sebe u mislima da me je pomalo i sramota što sam tada bio toliko srećan. Razumećete, kada ste tako duboko u jami da tako malo svetslosti u nju prodire, jednostavno morate da joj se obradujete.

Da li ste razmišljali i o tome šta je sve moglo da se dogodi da ste igrali u plej-autu?

- To je zaista hipotetičko pitanje... Nismo očekivali da ćemo igrati u plej-ofu, a ipak smo u njemu završili... Hajde da ne razmišljamo o tome.

U prvom delu prvenstva odbrana je delovala dosta dobro, a onda kao da je spustila štit u plej-ofu?

- Tačno je da smo dosta dobro funkcionisali u tom delu lige i bilo je dosta susreta koje smo spašavali upravo mi, iz odbrane. Ali, vratiću se na početak naše priče, treba postići gol više da bi se uzeli bodovi, zar ne? Dobro smo funkcionisali u defanzivi, imali najmanje primljenih golova i to je donekle funkcionisalo, a u plej-ofu se dogodilo rasulo. Za dublju analizu je zbog čega je bilo tako: da li zbog mentaliteta, kvaliteta ekipe, njenog karaktera... To je sada jedna šira slika na koju se više ne treba vraćati, već moramo da se okrenemo onome što nam sledi. Jasno je da ne smemo da dozvolimo sebi da opet radimo iste stvari, a da očekujemo drugačije rezultate i to jeste pouka koju moramo da izvučemo iz poslednje dve sezone.

Voša je na pripremama bez šefa stručnog štaba, da li to smeta igračima?

- Ne zloupotrebljavamo to što šef struke nije ovde s nama, jer to bi bilo previše. Ne postoji ta doza detinjarije i neozbiljnosti, jer svi želimo da se dobro spremimo, imajući u vidu da želimo nešto dobro da uradimo u našim karijerama. Već smo propustili dosta i nadamo se da će biti sve onako kako treba u narednom periodu.

Očekuje se dolazak Lalatovića na mesto šefa struke, koliko vama odgovara takav stručnjak, čovek neobično velike energije?

- Nisam bio u prilici da puno sarađujem s njim, jer sam u vreme kada je on radio u klubu, bio u senci i nisam bio projektovan za Vošu. Energija koja postoji na njegovim treninzima jeste suština, jer onako kako treniraš, tako ćeš i igrati. Takva agresija na loptu i u duel igri, protkana sa emotivnom izbalansiranošću među igračima, jeste model kvalitetnog treniranja na putu ka dobrim rezultatima. U svakom slučaju, radujem se njegovom dolasku i očekujem pozitivan pomak.

U prošloj sezoni nosili ste kapitensku traku, da li očekujete da ćete to činiti i u sezoni koja sledi?

- Nije na meni ta odluka, niti se laktam da budem kapiten. To donosi, hajde da se tako izrazim, neke neprijatnosti koje  mi u prošloj sezoni uopšte nisu bile potrebne u životu. Naravno, od toga ne bežim, spreman sam da se suočim s takvim stvarima i nije stvarno bitno ko će biti kapiten. Ne bih prepustio drugom traku, ali s dolaskom Drinčića u tim odmah se osetio njegov autoritet i liderstvo i nije na odmet da imamo igrača u polju koji može da bude kapiten.

Stigli su Drinčić i Đurišić, a postoje najave da će još nekoliko proverenih igrača doći?

- Ne bih da se bavim stvarima koje se još nisu desile, jer smo svi zajedno naučili, i to na teži način, da to nije nikako dobro. Svakako da nam trebaju nova lica, sveži umovi i srca, kao i iskustvo u ekipi. Uz to, mnogi igrači su otišli i neko mora da dođe umesto njih, a to je stvar kluba da reši. Mladi igrači koji su na Zlatiboru  moraju da shvate da sve to što rade još uvek nije pravi fudbal. Nažalost, u Vojvodini još nisu osetili šta znači pravi, takmičarski fudbal na seniorskom nivou, pogovo ne na onom na kojem ovaj klub želi da bude. To su super momci, mnogo su talentovani i već se vidi neka smena generacija, ali moraju da shvate gde se nalaze i da promene način razmišljanja, odnosno odnos prema radu, životu i karijerama. Voleo bih da se što pre probiju na velikoj  scenu, moraju da budu strpljivi i da shvate da je velika stvar za njih ako dobiju poverenje sa 17 ili 18 godina i da ne smeju da je prokockaju – naglasio je Emil Rockov.

Tekst i foto: A. Predojević