Smiljka Jovanović: Mišljenje DRI priznanje za Pokrajinsku vladu

To je prvi put da je DRI od početka svog rada objavio pozitivno mišljenje na neki finansijski izveštaj o kontroli budžeta u sistemu teritorijalne organizacije koju čine lokalne samouprave i autonomne pokrajine. „Dnevnik” je tim povodom uoči sednice Skupštine Vojvodine u sredu, 26. juna, na kojoj će na dnevnom redu biti izveštaj o prošlogodišnjem završnom računu AP Vojvodine, razgovarao s pokrajinskom sekretarkom za finansije Smiljkom Jovanović.

Kako ste primili vest o mišljenju Državne revizorske institucije? 

– Za Pokrajinsku vladu i sve zaposlene koji su radili na poslovima konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta AP Vojvodine, pozitivno mišljenje DRI-ja svakako je lepa vest, na neki način i priznanje za dobro obavljanje tog odgovornog posla. Poslovi javne uprave su na svim nivoima, dakle, državnom i lokalnom, poslovi koji podrazumevaju upravljanje javnom imovinom i novcem. Radi se o značajnim resursima i vlasnički interes države je da se upotreba tih para proveri. To je zakonom povereno DRI-ju. To je treći put da je ta institucija uradila reviziju završnog računa budžeta APV. Prvi put je predmet revizije bio završni račun Pokrajine za 2010. godinu, zatim za 2014, a treći put za 2018. Na slabosti, nepravilnosti i preporuke koje je Državna revizorska institucija konstatovala u prethodnim revizijama, pokrajinska administracija je reagovala ispravljanjem i unapređenjem postupaka i procedura upravljanja. Uloga revizije uvek je korisna ako na nju gledamo kao na konstruktivnu kritiku na kojoj se i mi gradimo.   

Smiljka Jovanović kaže da su kretanje mase zarada i zaposlenosti glavni faktori koji utiču na kretanje poreza na zarade i da je pozitivan trend rezultat sprovođenja strukturnih i fiskalnih mera, povoljnih kretanja na tržištu rada, povećanja zaposlenosti i visine zarada.

– U AP Vojvodini taj trend je sledeći: 2016. godine, u odnosu na 2015, rast je iznosio 4,2 odsto, 2017. godine u odnosu na 2016, evidentiran je rast od 9,6 odsto, a u 2018. u odnosu na 2017, rast je sedam procenata. Dakle, kumulativno u poslednje tri godine ostvaren je rast tog poreskog oblika od 22,2 odsto – navodi sekretarka. 

Smiljka Jovanović kaže da ostvarenje poreza na dobit u posmatranom periodu beleži još bolji trend:

– U 2018. godini taj prihod je ostvaren u iznosu od 10,27 milijardi dinara, što je u odnosu na ostvarenje u 2017. godini 1,82 milijardu dinara, ili 21,49 procenat, više. U odnosu na 2016. godinu, kada je ostvarenje tog prihoda bilo 6,17 milijardi dinara, u 2018. godini beležimo rast od 4,1 milijarde, ili čak 66 odsto – kazala je ona. – Ti pokazatelji su rezultat i ogledalo mera koji se sprovode na nivou države u pogledu stvaranja podsticajnog okruženja za oživljavanje i razvoj privrede. Na tom putu smo bili kada smo odmah po preuzimanju obaveze vršenja vlasti na pokrajinskom nivou osnovali Razvojnu agenciju agenciju Vojvodine u cilju kreiranja podsticajnih mera koje treba da doprinose bržim privrednom razvoju.   

O izveštaju završnog računa budžeta za prošlu godinu poslanici pokrajinskog parlamenta raspravljaće na sednici u sredu, 26. juna. Kako ocenjujete izvršenje budžeta po pokrajinskim sekretarijatima?

– Da, u zakonskom roku i u redovnoj proceduri poslanicima je upućen Predlog završnog računa budžeta za 2018, o kojem ćemo raspravljati na sednici Skupštine APV u sredu. Budžet APV za 2018. je projektovan na nivou od 73,47 milijarde dinara, ostvaren je 71,85 milijardu dinara, ili 97,8 odsto od planiranog obima. Ocena tog pokazatelja može se čitati kao vrlo visok stepen odgovornosti u pogledu realnosti planiranja. Izvršenje, odnosno rashodna strana budžeta, iznosilo je 67,62 milijardi dinara, ili 92,04 odsto od plana, što je takođe veoma dobro. U odnosu na 2017. godinu stepen izvršenja je povećan sa 88,76 odsto na 92,04. Zbog činjenice da u strukturi rashoda značajan deo predstavljaju kapitalne namene i ulaganja, teško je očekivati da taj stepen realizacije budžeta bude veći, imajući u vidu prirodu tih rashoda. S jedne strane, naime, obaveza je da se u budžetu predvide svote pre preuzimanja obaveza, s druge, karakter kapitalnih ulaganja podrazumeva realizaciju koja prevazilazi kalendarske granice jedne godine, a to po pravilu uslovljava manji stepen izvršenja. Suma za kapitalne projekte podrazumeva „vremenski levak”, odnosno novac koji ostane neutrošen prenose se i planira budžetom za narednu godinu. Na kraju, mogu konstatovati da je izvršenje budžeta po sekretarijatima bilo na zadovoljavajućem nivou. 

Poslanici najčešće kritikuju realizaciju budžeta Uprave za kapitalna ulaganja u smislu nedovoljne realizacije; da li ste zadovoljni prošlogodišnjim rezultatima? 

– Stepen realizacije svote planirane u okviru Uprave za kapitalna ulaganja u 2018. godini značajno je povećan u odnosu na 2017. godinu: sa 46 odsto, koliko je bilo izvršenje, u 2018. godini povećano je na 68,5 odsto. Kad govorimo o oceni stepena realizacije, moramo imati u vidu da u slučaju kapitalnih ulaganja to nikako ne može biti jedino merilo za davanje opšte ocene. 

Dakle, stepen realizacije je povećan, a da li je mogao biti veći?

– Razlozi za to su pre svega u karakteru kapitalnih ulaganja, koja se planiraju u ukupnom potrebnom iznosu, ali čija realizacija se proteže kroz više budžetskih ciklusa. Primer za to je i projekat izgradnje poslovne zgrade RTV-a. Planirana suma realizovana je u visini od 56,5 odsto, odnosno onoliko koliko radova je bilo izvedeno u toj kalendarskoj godini. Tu se ne radi o kašnjenju radova nego o činjenici da projekat po svom obimu podrazumeva realizaciju u višegodišnjem okviru, a ne u godišnjem, a novac se obezbeđuje u celini do završetka projekta. Dakle, planiranje svote ukupno potrebne za projekat nalaže nam budžetska odgovornost, a dinamika radova sasvim izvesno prevazilazi granice kalendarske godine, otuda se ta „neusklađenost”, odnosno neizvršenje, ne može beležiti kao minus, naprotiv, znak je ozbiljnog, predvidivog i budžetski odgovornog i održivog finansiranja projekta. Osim toga, neretko razlog za realizaciju projekta sporiju od očekivane su i procedure i pravila javnih nabavki i slično. Generalno, stepen realizacije je povećan, mada, ponavljam, kod realizacije kapitalnih projekata to nije najbolji pokazatelj merenja uspešnosti. Za realizaciju tih para daleko su važniji održivost finansiranja i sigurnost plasiranja novca na osnovu izvedenih radova.

Da li je u pokrajinskoj kasi prošle godine bilo dovoljno novca za finansiranje planiranih rashoda i izdataka?

– Da, i „preteklo” je. Ono što je „preteklo” delom je rezultat ušteda, a delom su rezervisana sredstava za kapitalne projekte, koji se realizuju kroz više budžetskih godina. Tokom čitave godine ostvarenje prihoda bilo je stabilno, tako da mi nijednog dana nismo imali problem s likvidnošću i izvršavanjem obaveza.

Ustupljeni prihodi su važan pokazatelj privrednih kretanja. Kakav biste zaključak mogli da izvedete na osnovu ustupljenih prihoda u prošloj godini?

– I tu su brojke najbolji argument. Ustupljeni poreski prihodi – porez na lična primanja i porez na dobit pravnih lica – u 2018. godini su ostvareni u iznosu od 16,15 milijardi dinara, što je 2,2 milijarde, ili 15,77 procenata, više nego u 2017. godini. To je u odnosu na 2016, kada je ostvarenje ovih prihoda bilo 11,18 milijardi dinara, gotovo pet milijardi, ili više od 44 procenata, više.

Šta možete kazati o stanju javnog duga Pokrajine?

– Javni dug na kraju 2018. godine iznosio je 6,12 milijardi dinara. U strukturi duga 5,85 milijardi dinara je glavnica, a 267,4 miliona je kamata. Po zakonu, maksimalni nivo zaduženosti je 50 odsto u odnosu na tekuće prihode. Taj pokazatelj za ukupan dug AP Vojvodine iznosi 9,43 procenta. Dozvoljeni nivo godišnjeg tereta otplate duga u odnosu na tekuće prihode iznosi 15 odsto, u 2019. godini taj teret za budžet APV iznosi oko dva odsto. Dakle, opterećenost dugom je ravnomerno raspoređena i ne remeti obavljanje funkcije Pokrajine. Osim toga, zatečeni dug smo refinansirali i u tom postupku smanjili smo cenu zaduživanja, odnosno kamatu, i ukupan finansijski efekat sprovedenog refinansiranja je 2,22 miliona evra, odnosno 274 miliona dinara. Pokrajinska vlada je oktobra 2017. godine prevremeno otplatila deo glavnice duga u iznosu od 450 miliona dinara po osnovu dugoročnog kredita obezbeđenog za refinansiranje duga, a po osnovu druge emisije obveznica kod banke Poštanska štedionica a. d. Beograd. Polovinom 2016. godine stanje glavnice javnog duga bilo je 9,2 milijardi dinara, što je iznosilo 17,6 odsto tekućih prihoda. Krajem 2018, odnosno 31. decembra, ti pokazatelji su 6,1 milijardi javnog duga, što je u odnosu na tekuće prihode 9,43 odsto. U 2018. godini Pokrajinska vlada se ponovo zadužila za 1,6 milijardu dinara po izuzetno niskoj kamatnoj stopi od 1,26 odsto. Zaduživanje je bilo namenjeno kapitalnim investicijama u zdravstvene ustanove i ulaganjima u vodoprivredu. Dakle, o stanju javnog duga mogu da kažem da su i apsolutni i relativni pokazatelji poboljšani. Za ove tri godine obaveze po osnovu javnog duga su smanjene trećinu, ili 3,1 milijarde dinara. Uzimajući u obzir to smanjenje, uz istovremeni rast obima budžeta, stopa javnog duga u odnosu na ukupne prihode budžeta gotovo je prepolovljena.      

Eržebet Marjanov