Koncert Zorana Krajišnika u Svilari: Angažovano i decentno
NOVI SAD: Uprkos nesumnjivoj popularnosti gitare i činjenici da i u našoj sredini deluju vrsni solisti na ovom instrumentu, u muzičkom životu Novog Sada relativno su retki gitaristički resitali, iako oni, gotovo po pravilu privlače značajnu pažnju publike.
Jedan takav, izuzetno atraktivan i vredan koncertni događaj bio je nedavni solistički resital našeg eminentnog gitariste Zorana Krajišnika, koji je priređen u prostoru Kulturne stanice „Svilara“ na Podbari.
Jedan od vodećih srpskih koncertanata na ovom instrumentu, Zoran Krajišnik uz pedagošku delatnost profesora na Akademiji umetnosti posvećeno i aktivno deluje i kao izvođač, sa zapaženim uspehom nastupajući kao solista, ili u sastavu kamernog dua, sarađujući sa drugim instrumentalistima ili vokalnim solistima. Za svoj nastup u „Svilari“ odabrao je veoma zahtevan i zanimljiv program, u širokom rasponu od dela velikih baroknih majstora do kompozicija autora dvadesetog i dvadeset prvog veka, čija izvođenja su prisutnim brojnim slušaocima upečatljivo predstavila fascinantno bogatstvo i širinu plemenitog tonskog dijapazona klasične gitare. Koncert je otvorila je koncentrisana i precizno dinamički i agogički iznijansirana interpretacija kompleksnog opusa čuvenog baroknog lautiste Silvijusa Leopolda Vajsa, svojevrsne nadgrobne žalopojke sa naslovom Tombe napisane povodom smrti znamenitog lautiste i Vajsovog savremenika grofa de Logija, koju je solista tumačio tanano i odmereno, uz sugestivno naglašavanje potresne atmosfere dela. Potom je usledilo izvođenje Vajsove Pasakalje, donete suvereno, u živom prepletu razbokorenih melodijskih varijacija. Na sličan način, prozračno, ali i vrlo energično zazvučalo je i izvođenje gitarske trankripcije Partite za flautu Johana Sebastijana Baha, slojevite tonske i harmonske fakture, ocrtane zanosnom melodioznošću, u živom sledu ritmički razigranih stavova, od uvodne Alemande žustrog tempa do poletnog, bravurozno odsviranog završnog stava Bure angles.
Nastavak resitala obuhvatio je predstavljanje dela ponešto drugačije, stišanije i smirenije tonske atmosfere, lirske i meditativne Elegije austrijskog autora Johana Kaspara Merca, jednog od tipičnih i ključnih opusa ovog značajnog gitarističkog kompozitora epohe romantizma, čija su eterična i promenljiva muzička raspoloženja dobila vibrantno i brižljivo iznijansirano zvučno uobličenje u angažovanom i decentnom tumačenju Krajišnika. Usledila su poletna izvođenja tri efektna španska plesa Rehina Sans De La Mace, ritmički oštro akcentovana i inspirisana karakterističnim iberijskim folklorom, lagana, potom melanholična balada“Alfonsina i more“ A. Ramireza, kao i svojevrsni modernistički kapričo burnih zvučnih tokova i reskih harmonskih sukoba sa naslovom Sonže kaprikorne Rolanda Diensa. Na samom završetku resitala usledilo je još i Krajišnikovo bravurozno, uzbudljivo i dramatično tumačenje kompozicije Otvoreno nebo savremenog argentinskog autora Kuikina Sinesija, dela koncipiranog u osobenom, inovativnom spoju klasičnog gitarističkog zvuka i uticaja savremenog tanga, foklora i yeza, koje je nagrađeno srdačnim aplauzom publike.
Ovaj uspeli koncert Zorana Krajišnika, koji je prisutnima pružio puno uživanja u majstorskom i profinjenom muziciranju, organizovao je Kulturni centar Novog Sada, predstavljajući na taj način dvoranu Kulturne stanice „Svilara“ kao lep i zahvalan prostor i za muzičke događaje ovoga tipa.
B. Hložan