Tema "Dnevnika": Ne prestaje šverc zaštićenih životinja
Dva kajmana, četiri iguane, više vrsta pitona, kameleon i primerak kolumbijske boe zaplenjeni su ove nedelje na području Pančeva i Novog Sada u okviru međunarodne operacije suzbijanja krijumčarenja zaštićenih životinjskih vrsta „Tanderbolt”, koju je organizovao Interpol.
To je još jedna potvrda da krijumčarenje zaštićenih životnjskih vrsta ne prestaje. Na svetskom tržištu, vrednom milione dolara, Srbija je uglavnom usputna stanica. Putevima preko Evrope, Azije i Afrike prolaze primerci zaštićenih vrsta, od kojih mnogi i uginu od straha u toku transporta. Vrednost im je veća što ih je manje ostalo u prirodi, a njihov šverc jedan je od najunosnijiih vidova ilegalne trgovine.
Po procenama Interpola, godišnja vrednost ilegalne trgovine divljim vrstama na globalnom nivou iznosi između osam i deset milijardi američkih dolara, što je svrstava među prvih pet ilegalnih aktivnosti na globalnom nivou po profitabilnosti.
Krijumčari su uglavnom pojedinci i ima ih sve više. Služe se i mađioničarskim trikovima ne bi li umakli carinicima ili inspektorima zaštite životne sredine. Golub u rukavu, tukani u koferu, majmuni u gepeku, zebe u torbi za mačke – samo su neki od načina kojima se služe krijumčari životinja u nameri da prošvercuju neki vredan životinjski primerak i ostvare vrednu zaradu.
Postoje zaista ljudi koji nisu bili upoznati s propisima i nisu znali da im je potrebna dozvola da prenesu životinju. Ali, krijumčari se brzo otkriju. Analiziramo kako se ponašaju, iz koje države dolaze, koliko dugo su boravili tamo. Kroz sam razgovor s putnikom uočavamo nedoslednosti, predočavaju u Upravi carina.
Krijumčari se dovijaju na sve načine, pa tako koriste fabričke šupljine u automobilima i autobusima. „Oblače” životinje na sebe, pakuju ih kao prtljag... U jednom autobusu koji je iz Češke išao u Bugarsku preko Srbije, u prostoru između sedišta pronađene su zmije, gušteri i žabe, uredno spakovani u vreće i plastične kutije za hranu.
Pokušavaju uvek da budu korak ispred carinika i kada oni otkriju neko mesto na kojem su ih skrivali, njega više neće koristiti. Aerodromska kontrola otkrila je kod jednog Kineza žive golubove skrivene u njegovom rukavu i čarapi. Na rendgenu u torbi crnogorskog državljanina pronađene su dve kože afričkog leoparda. Kod jednog Srbina nađeni su rogovi zaštićene vrste kozoroga koji živi samo u brdovitom delu Turske ka sirijskoj granici.
Kopneni prelazi su jedinstveni zbog različitog profila putnika. Srbijom prolaze i krijumčari iz različitih delova Azije ka Zapadnoj Evropi. I domaći i stranci. Zajedničko im je to što životinje posmatraju samo kao sredstvo da zarade novac.
Skrivaju ih poslagane čak i u sedištima, u gepeku, ispod odeće. Životinje često imobilizuju na različite načine, drže ih u skučenom prostoru u potpunom mraku, da se ne bi oglašavale prilikom prelaska granice. Mnoge i uginu izmučene u transportu zbog stresa ili ubrzo kada stignu jer ne mogu da se prilagode i oporave, otkrivaju carinski inspektori.
Skrivene u lancu ilegalne trgovine, žive životinje, kao i njihovi delovi i derivati, najčešće završe u privatnom vlasništvu kolekcionara ili se dalje prodaju na crnom tržištu. Na Aerodromu „Nikola Tesla” zabeleženo je da je jedan srpski državljanin pokušao da unese kožu crnog medveda i njegovu lobanju, koju je dobio od prijatelja u Kanadi.
Carinici su u više navrata zaplenjivali i flaše egzotičnog azijskog napitka sa zaštićenom vrstom azijske vodene zmije henoćrophis piscator, koja drži škorpiju u čeljustima. Egzotični napitak jednom prilikom pronađen je i u prtljagu dvojice 40-godišnjaka iz Rume koji su se vraćali s turističkog putovanja iz Kamboye, gde su navodno na lokalnoj pijaci kupili te „suvenire”. U azijskim zemljama to piće služi kao afrodizijak, a koristi se i za ublažavanje reumatskih tegoba.
Međutim, na meti ilegalnih trgovaca najčešće su ptice, a papagaji su uvek aktuelni zbog velike potražnje na tržištu egzotičnih kućnih ljubimaca.
Srećan kraj za makaki majmune
Makaki majmuni, koji su 2012. godine zaplenjeni na Horgošu, bili su privremeno smešteni, gotovo tri godine, u zoo-vrtu „Palić#. U februaru 2015. prebačeni su u Španiju, u specijalizovano prihvatilište koje ima odgovarajuće uslove. Njih šest, preplašenih i zagrljenih, pronađeno je u gajbicama ispod hrpe odeće u gepeku automobila jednog srpskog državljanina. Vrednost jednog primerka kreće se oko 3.000 evra.
Države potpisnice CITES konvencije zvanično se sastaju svake tri godine da bi donele odluke u vezi s merama zaštite divljih vrsta u međunarodnom prometu. Efikasno sprovođenje tog sporazuma podrazumeva saradnju carinske službe, policije i nadležnog ministarstva za oblast zaštite životne sredine. Kada se otkriju primerci divljih vrsta, carinici i policajci se najčešće konsultuju sa stručnjacima, s obzirom na to da režimu kontrole prekograničnog prometa podleže više od 5.000 vrsta divljih životinja i 28.000 vrsta biljaka.
D. Nikolić
M. Bozokin
